ШУТАНОВАЦ: Где одоше канцеларија за брзе одговоре и канал до Солуна?

НАРОДНИ ПОСЛАНИК И ПОТПРЕДСЕДНИК ДС ДРАГАН ШУТАНОВАЦ ИСПОСТАВИО КРИТИЧКИ РАЧУН НОВОЈ ВЛАСТИ И ПРЕ ИСТЕКА ВЛАДИНИХ СТО ДАНА

• Пролази и трећи месец нове владе, а још увек нема канцеларије за брзе одговоре. Имам утисак и да се од највеће инвестиције вредне 100 милијарди евра и чувеног канала Дунав — Морава — Вардар, који би спојио Београд са Солуном, одустало, али не знам кога да питам
• ФАКТИ: У нормалној ситуацији, ово не би имало разлога да се чита. Најблаже речено, очекивани ексминистарски одливак и досада. А ипак прочитајте: да не заборавите ко претендује да опет влада Србијом и да је `реформише`...

         ВЛАСТ обећава људима лака решења, милионске кредите и улагања која само што нису стигла. То је далеко од одговорне политике и тај популизам ће јавност казнити на наредним изборима, али дубина наше кризе до тада ће бити продубљена

         Знам да је традиција у демократским државама да новој влади дамо сто дана "меденог месеца" и уздржимо се од критика њеног рада, јер је потребно време да би се створила јасна слика о новој политици и намерама. Посебно, то се очекује од посланика Скупштине Србије, потпредседника највеће опозиционе странке и једног од министара у претходној влади. Међутим, управо због тога, као и чињенице да сам истовремено и грађанин ове државе, не могу се уздржати да не коментаришем оно што нам се догађало претходних десетак дана, јер страхујем да ће то имати дубоке и далекосежне последице не за ову владу, већ за Србију.

         Људи, а не хектари: Као да је годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије изазвао лавину, која се још котрља српском политичком сценом и тешко да је ико може зауставити. Подсећам, редовни извештај где ЕУ процењује учинак за годину дана је уобичајена ствар, сваке године смо га очекивали надајући се позитивној оцени онога што смо радили и очекујући препоруке како наставити.

         Међутим, ове године нам је дошао с првим помињањем термина "територијални интегритет Косова" у једном од пратећих докумената. Не бих да улазим у расправу да ли се овај појам први пут појављује (а чињеница је да га никада до сада нисмо видели), нити да ли је Комисија превазишла свој мандат (а чини се да јесте, јер она мора бити статусно неутрална), већ је важан разлог откуд он у овом документу.

         И, као што је комесар Филе јасно рекао, он је последица непрестаног играња на карту поделе Косова, за коју сви озбиљни политичари знају да није могућа јер јој је прошло време. Но, то изгледа неки од политичара, посебно премијер, не разумеју, па нас доводе у ситуацију да сви због тога испаштамо.

         Када сам говорио да за мене нису важни хектари, већ људи, критике на мој рачун су биле бројне, а заправо то је суштина – сваки појединац је важнији од територије.

         Визе и дискриминација: Изненадили смо се и када су из Европе почеле да стижу замерке на повећање броја азиланата и наравно на најаву да због тога постоји озбиљна претња за укидање путовања без виза за све грађане Србије. Наравно, то би било страшно, не само због малтретирања и стајања у реду испред конзулата, већ због озбиљних политички последица које би таква одлука имала.

         Она би значила да Србија више није држава која је на путу европских интеграција и да не може да оствари стандарде који су за то потребни, јер смо визну либерализацију и добили зато што смо гарантовали да поштујемо правила слободног кретања.

         Да ли је довољно и паметно да министар унутрашњих послова каже да ће трошкове враћања азиланата платити сви грађани Србије? Па, нису они криви што се тај исти министар ни раније, ни сада, није позабавио разлозима илегалне миграције на веома једноставне начине – истрагом како су се ти људи нашли у државама ЕУ, објашњавањем шта значи путовање без виза, стављањем јасних плаката, постера, лифлета на сваки гранични прелаз, аеродром, свуда где је неопходно.

         Овако, покушавајући да спрече такву врсту миграције, наша гранична полиција ће бити принуђена да дискриминише неке од прозваних мањинских група, а онда улазимо у зачарани круг кршења људских права и све из почетка.

         Регион: Оно на шта смо у претходних пар година били јако поносни јесте регионална сарадња, која је успостављена у разним областима. Нажалост, иако пажљиво пратим, нисам приметио исти интензитет билатералних сусрета нити регионалних скупова, нити посета председника Србије колегама у региону.

         Напротив, приметио сам промену реторике у односу на неке од тешких питања наше недавне прошлости, која нас само свађа, а не приближава нашим комшијама. А они су нам, по природи ствари, најважнији, најближи. Не морамо да се волимо, али морамо да се поштујемо, јер нас природа савремених, глобалних проблема и изазова на то тера. То је прагматизам и национални интерес, а не романтизам.

         Популизам уместо реформи: О изјавама о алтернативама, чега хоћемо, а чега нећемо да се одрекнемо, демантијима, снимцима говора, исправкама и појашњењима која долазе од коалиционих партнера, говорима који се носе амбасадорима јер их погрешно или како већ разумемо када кажу шта кажу, не вреди ни говорити.

         До сада смо научили да је популизам загосподарио Србијом и да је паметно говорити оно што (мислимо да) јавност жели да чује. Али се онда и те како морамо суочити са истраживањима јавног мњења која показују апатију људи за све – не само за процес интеграције у ЕУ већ и за интересовање за наставак реформи.

         Људи траже лака решења, јер им се то обећава милионским кредитима и улагањима која само што нису стигла. То је далеко од одговорне политике, то је замајавање те исте јавности; и није проблем, јавност ће то казнити на наредним изборима, али до тада дубина наше кризе тешко да може бити заустављена.

         Пролази и трећи месец нове владе, а још увек нема канцеларије за брзе одговоре. Имам утисак и да се од највеће инвестиције вредне 100 милијарди евра и чувеног канала Дунав — Морава — Вардар, који би спојио Београд са Солуном, одустало, али не знам кога да питам.

(Извор: београдски дневни лист Данас)