СРС Панчева тражи да се Трг Зорана Ђинђића преименује у – Трг Слободана Милошевића

ИНИЦИЈАТИВУ У ИМЕ ГО СРС ПОДНЕЛА ОДБОРНИК СМИЉАНА ГЛАМОЧАНИН ВАРГА

• У образложењу иницијативе пише и ово: „СРС сматра да Србији нема напретка док год се буду славили издајници и лопови а понижавали јунаци. Док год девојкама уместо Милице Стојадиновић Српкиње, Исидоре Секулић и Милунке Савић за узоре буду наметане старлете,  а младићима уместо Милоша Обилића и Николе Тесле за узоре буду наметани криминалци, Србији неће бити боље”
• И ОВО: „СРС се често није слагала са одлукама Слободана Милошевића, наш председник проф. др Војислав Шешељ је више пута био политички затвореник док је Слободан Милошевић био предсдник. Али, ми политику не посматрамо из перспективе наших личних интереса, него из перспективе истине, правде и интереса Отаџбине.        Дужни смо и нашим прецима и потомцима да одамо почаст најбољима, а издајнике и лопове отерамо на политичко сметлиште историје, а не да се по њима зову тргови и улице”

         ПАНЧЕВАЧКИ Градски одбор Српске радикалне странке покренуо је иницијативу да се Трг Зорана Ђинђића у том граду преименује у – Трг Слободана Милошевића.

         Иницијтива је упућена Комисији за изградњу споменика и  доделу назива улица и тргова.

         Предлог (иницијтиву) у име панчевачког Градског одбора СРС  формално је поднела Смиљана Гламочанин Варга, одборник СРС у Скупштини Панчева.

         Уз ово образложење:

         „Од две хиљадите године у Србији се ради на уништавању националне свести и самопоштовања српског народа и свих грађана Србије. Кроз агресивну медијску, политичку и друштвену кампању се обезвређују и омаловажавају они који су задужили Отаџбину било на бојном пољу бранећи је, било у области науке, уметности, културе, хуманости, политике....

         Са друге стране величају се и славе они политичари који су интересе народа и државе подредили личном богаћењу. За узоре младима се више не представљају поштени, храбри, пожртвовани и паметни, него они без морала, принципа и памети.

         СРС сматра да Србији нема напретка док год се буду славили издајници и лопови а понижавали јунаци. Док год девојкама уместо Милице Стојадиновић Српкиње, Исидоре Секулић и Милунке Савић за узоре буду наметане старлете,  а младићима уместо Милоша Обилића и Николе Тесле за узоре буду наметани криминалци, Србији неће бити боље.

         Са ове историјске дистанце и у светлу догађаја у Србији и свету,  и онима којима то није било јасно деведесетеих година - данас је неспорно јасно да је Србија до двехиљадите године уз све мане била независна и суверена држава. 

         Две хиљадите године су на власт дошли људи по задатку и  плаћени од западних сила, истих оних западних сила које су нам комадале државу, организовале протеривање и убијање Срба и које су нас бомбардовале. Људи које су западне силе довеле на власт су у спрези са криминалцима пустошили и пљачкали Србију. Салдо њихове владавине је осиромашен, гладан и понижен народ са једне стране и вишемилионски девизни износи на рачунима тих назови политичара и њихових удовица, с друге стране. Зоран Ђинђић је оличење свега тога и главни квислинг НАТО пакта и ЕУ, човек који има највеће заслуге за окупацију Србије 2000. године, а под којом смо и данас.

         Упркос западној пропаганди да су Срби и Милошевић криви за рат у бившој држави деведесетих година, нико нормалан у свету више у то не верује. Један од најзаслужнијих што се истина о рату у Југославији чула је Слободан Милошевић. Његово сведочење у хашком трибуналу има несагледиви значај, историјске и историјско-правне последице за Србију. Циљ Хашког трибунала је прекрајање и фалсификовање историје прављењем од жртава џелата, а томе се истином супротставио Слободан Милошевић.

         СРС се често није слагао са одлукама Слободана Милошевића, наш председник проф. др Војислав Шешељ је више пута био политички затвореник док је Слободан Милошевић био предсдник. Али, ми политику не посматрамо из перспективе наших личних интереса, него из перспективе истине, правде и интереса Отаџбине.

         Дужни смо и нашим прецима и потомцима да одамо почаст најбољима, а издајнике и лопове отерамо на политичко сметлиште историје, а не да се по њима зову тргови и улице.

         Молим само дужебрижне поштоваоце култа Ђинђић да ми не говоре да нема смисла критиковати Зорана Ђинђића јер је мртав. И Хитлер и Анте Павелић су мртви, па да ли то значи да не смемо да их критикујемо?

         У окупираним замљама понесу име окупатора и њихових помагача, али када дође ослобођење - то се мења.

         Ослобођење нам могу донети само избори на свим нивоим и победа Српске радикалне странке!”.