Радикали траже да Србија приступи Царинској унији формираној око Русије
СРС ПРЕДСТАВИЛА ОСНОВУ СВОГ ИЗБОРНОГ ЕКОНОМСКОГ ПРОГРАМА
- Јануара 2011. СРС је поднела предлог закона о финансијској подршци породици којим смо затражили укидање ПДВ-а на сву беби-опрему у Републици Србији. И, гле чуда, премијер, влада и скупштинска већина - који су одбили и да разматрају тај наш предлог - сада у изборној кампањи проглашавају „годину беба“, годину смањења издатака за бебе
- Када упоредите наш предлог и ово што они сада раде, потпуно је јасно да се ради о јевтином проевропском, пробриселском популизму којим се користе владајући режим и опозиционе партије - као што су СНС и сличне - које су за Брисел
- Терет економске кризе не треба да сносе најсиромашнији, као што тражи садашњи режим, него најбогатији
СКАНДАЛОЗНО је да режим Бориса Тадића наставља да обмањује Србију и српску јавност о некаквом бољитку који ће донети Европска унија. Како изгледа тај бољитак, јасно је. То виде сваког дана, посебно од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године, наши грађани, наши пензионери, наши студенти и сви они који су угрожени због стандарда Европске уније. Тачније, ви сигурно знате да је 2001. године запослених било 2.000.000 у Србији, а сада је милион и седамсто хиљада. То је европски стандард!
Што је мања запосленост, то је више испуњен европски стандард у Републици Србији!
Сваке године губимо око 180 000 000 евра од прелазног трговинског споразума. То су чињенице. То су паре које бисмо ми из Српске радикалне странке, и то је основа нашег економског програма, усмерили ка здравству, ка пољопривреди, просвети, повећању наше популације, а не бисмо финансирали социјални мир у Аустрији, Немачкој и другим земљама Европске уније одакле долазе банке које имају монопол на територији Републике Србије и највеће камате у Републици Србији.
То је основа нашег економског програма. Економску кризу не треба да сносе најсиромашнији, као што тражи садашњи режим, него најбогатији.
С друге стране у јануару 2011. године, и то сигурно знате сви који пратите скупштински рад, ми смо поднели Предлог закона о финансијској подршци породици којим смо затражили укидање ПДВ-а на сву беби-опрему у Републици Србији. И гле чуда, премијер и влада, и скупштинска већина су одбили и уопште не разматрају тај наш предлог. Сада у изборној кампањи су прогласили „годину беба“, годину смањења издатака за бебе.
Када упоредите наш предлог и ово што они сада раде, потпуно је јасно да се ради о јевтином проевропском, пробриселском популизму којим се користе владајући режим и опозиционе партије - као што су СНС и сличне - које су за Брисел.
Наш предлог је 2011.године, ви то сигурно знате, био да се примања повећају за плаћено трудничко боловање, за беби-опрему. Дакле: био је врло јасан и конкретан, али није дошао на ред да уће у у скупштинску процедуру. Дакле, желимо да подсетимо на неке чињенице. Желимо да подсетимо и на чињеницу да је од 2008. године због Споразума о стабилизацији и придруживању, тзв. европских закона, да су смањена давања за индустрију, за пољопривреду и за истраживање, научни развој за 200 милиона евра.
И ми смо против тога. Видећете, ускоро ћемо вам детаљно и тачно, тачку по тачку, презентовати наш економски програм где ћете видети да ће се та средства која су усмерена ка јачању пробириселске бирократије, пробриселске пропаганде и свега онога што штети нашој држави у овом тренутку, усмерити поново ка онима којима је то најпотребније. То су просвета, здравство, подржавање наталитета, подржавање наших пензионеера. То је основа нашег програма који ћемо представити у данима који следе.
Ми овим почињемо нашу изборну кампању. Имаћемо најбољи економски програм који ће се заснивати на чињеници да Европска унија - има алтернативу.
Та алтернатива су наши пријатељи, наши прави пријатељи из Руске Федерације са којима имамо уговор о слободној трговини какав нема ниједна земља западно од Карпата и који ће бити укинут, то је рекао господин Дежер ако, не дај Боже, једног дана Србија ступи у чланство Европске уније. Дакле, не можете бити и пријатељ и економски сарадник са Руском Федерацијом преко уговора о слободној трговини и члан Европске уније. Постоје две царинске уније на европском континенту. То је евроазијски савез где су Русија, Белорусија и Казахстан и где ми имамо шансу да продамо своје производе. И, постоји друга царинска унија, а то је Европска унија, још од 1957. године.
По Лисасбонском уговору није могуће бити и члан Европске уније и њеног царинског савеза и члан евроазијског савеза са Русијом и другим пријатељским земљама. Зато ми немамо никакву дилему. Ми сматрамо да је добро, у економском смислу пре свега - на страну Косово, на страну што нас Русија никада није бомбардовала, на страну што нам Русија не отима Косово, овде само причамо о економским чињеницама – а сарадња са Руском Федерацијом, преко уговора о слободној трговини, једини је пут за наше извознике, за повећање запослености, за повећање капацитета наше пољопривреде и индустрије и за повећење животног стандарда. Ако уђемо у Европску унију, уосталом то је рекао и господин Дежер, тај уговор ће бити ван снаге.
Према томе, за разлику од свих других партија и опозиционих и владајућих, ми имамо тачно дефинисану алтернативу, а то је приступање царинском савезу који формира Русија, а биће ту још неке земље попут Украјине, и усмеравање производње ка тржиштима где имамо неку шансу.
На европском тржишту немамо никакву шансу! У том смислу, ово је почетак представљања нашег економског програма који нуди алтернативу погубној фрази да морамо по сваку цену бити чланови Европске уније.