НЕМА ОПУШТАЊА: Дачић и Вучић могу пристати на прво „нешто“ које понуди ЕУ

НИКАД ГРАНИЦА О ОДЛУЦИ ВЛАДЕ ДА НЕ ПРИХВАТИ „НИШТА“

• Задовољни смо што Влада, шта год ко мислио о њој, није прихватила оно што су њени челници сами окарактерисали као „ништа“. Не сме се, притом, заборавити да је управо ова Влада, својим противуставним деловањем и кршењем изборних обећања о дисконтинуитету са погубном политиком претходне Владе, саму себе довела у положај да јој се нуди „ништа“ - и то усмено, што је крајње понижавајући положај

        СВИМА којима је искрено стало до опстанка државе и народа је, наравно, лакнуло кад су чули да Влада Србије није пристала „да прихвати решења која су усмено саопштена нашем тиму“, како је то изјавио Министар спољних послова Мркић.

       У исто време, не можемо да будемо ни потпуно опуштени, с обзиром на „закључак о потреби наставка дијалога са представницима привремених институција самоуправе у Приштини уз посредовање ЕУ“, за који су гласали сви чланови Владе.

       Нема опуштања док год трају тзв. бриселски преговори - у којима је једино извесно да ће се од Србије, ако не одмах, онда мало даље на путу у све гушћу ЕУ-маглу, тражити и формално признање тзв. косовске независности. И не само то: и Војводина, и Рашко-полимска област, и источна Србија би сигурно дошле на ред.

       Другим речима, нема опуштања док год траје процес тзв. евроинтеграција - које се, у случају Србије, најбоље могу окарактерисати насловом песме америчке групе Токинг хедс: Пут за нигдину. И то уз баснословну путарину.

       Дакле - задовољни смо што Влада, шта год ко мислио о њој, није прихватила оно што су њени челници сами окарактерисали као „ништа“. Не сме се, притом, заборавити да је управо ова Влада, својим противуставним деловањем - чији је врхунац покушај успостављања границе између КиМ и средишње Србије - и кршењем изборних обећања о дисконтинуитету са погубном политиком претходне Владе, саму себе довела у положај да јој се нуди „ништа“ - и то усмено, што је крајње понижавајући положај. 

       У исто време, још увек смо забринути могућношћу да Влада пристане на прво „нешто“ што јој се буде нудило из Брисела, и то прогласи за „победу“. Јер, не заборавимо - и Резолуција и Платформа за преговоре о Косову и Метохији су противуставни акти који практично гурају косметске Србе и друге неарбанасе под власт нелегалних структура у Приштини. Нажалост, такве ће сумње пратити ову и сваку другу Владу која се буде држала политике да „ЕУ нема алтернативу“ и да ћемо „умрети од глади“ ако не постанемо чланови ЕУ.

       На крају, честитамо свима који су својим деловањем - што пером, што гласом, што на улици, без калкулисања дали до знања да било какав покушај отворене или прикривене издаје неће проћи у тишини и без последица. И они сами знају - битка је добијена, рат још траје.