КОШТУНИЦА: Стране силе ће покушати да усмере и наредне изборе у Србији

ИЗВОДИ ИЗ КЊИГЕ ЛИДЕРА ДСС „ЗАШТО СРБИЈА А НЕ ЕВРОПСКА УНИЈА“

• Нимало не сумњам да ће стране силе покушати да поново увуку своје прсте и усмере развој догађаја на изборима и после избора током образовања нове Владе. Јасно је да постоје страни планови да Србија мора да уђе у НАТО и да буде чланица ЕУ
• Јасно је и природно да однос ДСС и СНС искључиво зависи од утврђивања и разјашњавања пред грађанима у чему се политике две странке слажу, а у чему се разликују. Примера ради, ДСС одлучно заступа став да не постоји ниједан ваљан разлог да се мења Устав Србије. Ми смо данас заправо уставобранитељска странка. С друге стране, чињеница је да је СНС поднео захтев за промену Устава
• Мислим да смо сада дошли до оног тренутка када се политика Демократске странке Србије готово у потпуности и у свим стварима разликује од политике Демократске странке. Реч је, дакле, о две потпуно супротстављене политике
• Када су на претходним изборима грађани били обманути, то је све било објашњено и позлаћено потврдом из Брисела и Вашингтона да је Влада проевропска и да је на проевропском курсу. И таквој власти је са становишта западних интереса све допуштено, а шта се уопште тиче ЕУ и САД што су грађани у Србији обманути.
• Тиме је направљена грдна штета самој Србији. А ако би се нешто слично поновило и после избора, то би онда у потпуности подрило поверење у демократију и обесмислило би саму слободу грађана да бирају своју власт. Чему онда уопште избори? У том случају уместо избора би било једноставније да поверимо Бриселу и Вашингтону да изаберу српску Владу
• Србија се приближава новим изборима. Шта ти избори могу да донесу Србији?

        Власт говори, а можда стварно тако и мисли, да би у Србији настао потоп ако они изгубе власт. Ова прегрејаност једним делом замућује видик и трезвеност у сагледавању аргумената и чињеница о томе који је пут у овом тренутку за Србију најбољи. А трезвен приступ нас упућује да иза мандата садашње власти подвучемо црту и видимо шта су обећавали и шта су стварно урадили. С друге стране, исти приступ нас обавезује да видимо шта опозиција нуди грађанима, који су то њени програми и идеје.

        Нимало не сумњам да ће стране силе покушати да поново увуку своје прсте и усмере развој догађаја на изборима и после избора током образовања нове Владе. Јасно је да постоје страни планови да Србија мора да уђе у НАТО и да буде чланица ЕУ.

        Ако Србија после бомбардовања треба да уђе у НАТО, то је ствар избора. Ако после отворених уцена и притисака које Брисел врши треба да будемо чланица ЕУ, и то је ствар избора. Исто тако, ако после свега неко и данас заступа политику и ЕУ и Косово, и то је ствар избора. Ми сматрамо да је дошло време за политику неутралности, како би Србија скренула са пута без алтернативе и вратила се самој себи. Разуме се да ћемо поштовати сваку одлуку коју народ донесе на изборима.

        Једна од главних тема уочи сваких избора у Србији јесте ко ће са ким, односно ко са ким неће? Па да кренемо редом, какви су односи Демократске странке Србије према Српској напредној странки?

        Самим тим што су Демократска странка Србије и Српска напредна странка опозиционе странке, тај нас опозициони статус ставља у једну формално заједничку раван спрам странака које су на власти. Али постоји и друга дубља садржинска страна која се тиче политичких програма и циљева које свака странка заступа.

        Какав онда однос ДСС може да има у изборној кампањи према СНС-у? Па јасно је и природно да наш однос искључиво зависи од утврђивања и разјашњавања пред грађанима у чему се политике две странке слажу, а у чему се разликују. Што се тиче ДСС-а, за нас је пре свега и изнад свега битно да се разјасне политички ставови око најважнијих питања, и то опредељује да ли ће две странке, ако грађани буду гласали за њих, моћи да сарађују после избора.

        На која питања конкретно мислите?

        ДСС одлучно заступа став да не постоји ниједан ваљан разлог да се мења Устав Србије. Ми смо данас заправо уставобранитељска странка. С друге стране, чињеница је да је СНС поднео захтев за промену Устава. Верујем да постоји подударност наших ставова када је реч о војној неутралности Србије. Већ када је реч о проглашавању политичке неутралности Србије, ту опет постоји разлика јер је СНС за приступање Србије Европској унији. Чини ми се да када је реч о економској и социјалној политици ту имамо много тога заједничког, иако разлике око приступања ЕУ у значајној мери усмеравају и разлике у економској и социјалној политици. Можда највеће разлике постоје око гледања две странке на однос ЕУ према Србији. ДСС сматра да ЕУ отворено, да не кажем брутално покушава да отме Косово од Србије, док СНС не види тај проблем и сматра да је могућа политика и Косово и ЕУ.

        Познато је да је ДСС покренуо пред Уставним судом предлог за оцену уставности и законитости Статута Војводине. Сматрамо да је Статут, као и Закон о утврђивању надлежности Војводине, неуставан. А СНС истиче став да се залаже да се сачувају не стечена права, већ позиције које је Војводина стекла на противуставан начин. Ствари стоје другачије и боље када је реч о ставовима две странке у погледу Републике Српске. Али, опет настају разлике када СНС препознаје партнере у лидерима у Рашкој и Црној Гори који су се истакли не само у реторици, већ и политици која оштро оспорава вредности српског народа и српске државе. И током овог разговора много сам говорио о томе колико нам значе Српска православна црква и наши писци и песници који су се нашли на удару власти у независној држави Црној Гори.

        Већ из овог сумарног прегледа види се да постоје значајне разлике, као и подударања у политикама ДСС-а и СНС-а. Желим да на овим изборима ДСС пред грађанима у потпуности расветли сва политичка питања и да буде јасно да ли и у којој мери постоји минимум заједништва у политикама ДСС-а и СНС-а, који опредељује да ли ове две странке могу после избора да сарађују.

        Мислите ли да ћете успети да у мирном и одговорном приступу расправите сва ова питања са Српском напредном странком?

        Овде се не ради о било којој врсти личних односа или проблема, нити се ради о кадровским питањима. Реч је о начелним политичким питањима. Самим тим, не видим ниједан разлог који би могао да утиче да кроз разговор не утврдимо и не разјаснимо питања на која у овом тренутку различито гледамо. Допринос том разјашњавању представља и овај разговор. Сувише су велики проблеми, сувише велики изазови и велики спољни притисци на Србију, да би могао да изостане озбиљан разговор о томе како ове проблеме треба решити.

        Ништа, заиста ништа не добијамо ако најважнија питања остану да лебде у ваздуху. И сувише су очигледни ставови Брисела о Косову да бисмо могли да пређемо преко тога и не расправимо какав став Србија треба да заузме према ЕУ. Европска комисија је у свом извештају којим препоручује давање кандидатуре Србији навела као нужан услов да би Србија требало да нормализује односе са Косовом у духу добросуседске сарадње. Две државе могу и треба да буду добри суседи и да нормализују своје односе, али Косово није држава, није наш сусед, и због тога не можемо ни да нормализујемо односе. Ми смо отворени за разговор са СНС-ом око свих питања.

        Грађани који буду гласали за Демократску странку Србије могу да буду потпуно сигурни да са њиховим гласом ДСС може бити део само владајуће коалиције која ће се за бољу Србију борити политиком у основи сагласном са начелима националне политике коју сам изложио. Када гласа за ДСС, грађанин поуздано зна за коју политику и за какву могућу Владу је дао свој глас. И СНС треба да зна шта о сваком питању ми мислимо и ДСС треба да зна коју политику заступа СНС.

        А шта кажете о односима Демократске странке Србије и Демократске странке?

        Мислим да смо сада дошли до оног тренутка када се политика Демократске странке Србије готово у потпуности и у свим стварима разликује од политике Демократске странке. Реч је, дакле, о две потпуно супротстављене политике. ДС има идеолошки  однос према ЕУ и мислим да најдубље верују у догму да ЕУ нема алтернативу. Из тог веровања у догму о ЕУ, за политику ДС је прихватљиво и пожељно све што из те догме произлази. Ако Брисел каже да Србија треба да мења Устав, онда ће и ДС бити за промену Устава. Или, ако ЕУ подржава и хвали Статут Војводине којим се разграђује уставни поредак Србије, ДС ће спровести план Брисела. Видели смо да ни тешка светска економска криза није могла да утиче на власт да се замисли, застане и избегне једнострану примену Споразума о стабилизацији и придруживању, која је убрзала пустошење српске привреде. Да не говорим о прихватању ЕУЛЕКС-а, тражењу мишљења од Међународног суда правде о томе да ли је Косово наше или није, па све до последњих противуставних уредби у које су преточени договори Стефановић-Тахири.

        Када заступате политику да ЕУ нема алтернативу, онда безалтернативни пут постаје својеврсни политички екстремизам. И заиста, шта је политички екстремизам ако не проглашавање да политика коју водите нема алтернативу. А шта ако се то што нема алтернативу распадне или преуреди? Комунизам није имао алтернативу, али је једини проблем што је нестао. Србија треба са нарочитом пажњом да прати идеје које се јављају унутар саме Европске уније о њеном преуређењу. Ваљда неће неком пасти на памет да свако, па и неко трећеразредно, по Србију неповољно место у ЕУ, прогласи за свети, неприкосновени циљ и политику без алтернативе.

        Другим речима, не видите да би ДСС после избора могао да прихвати сарадњу са ДС-ом?

        Ми смо једном били у заједничкој Влади и та Влада није потрајала јер су се испоставиле суштинске разлике између нас. Нови проблеми који су искрсавали пред Србијом те разлике су учиниле већим и непремостивим. Те разлике не повлаче никакав лични или емотиван однос, већ се ради о начелно супротстављеним политикама. При оваквим разликама није могуће говорити, нити размишљати о сарадњи. ДСС се учвршћује у политици неутралности, а ДС у политици приступања ЕУ по сваку цену. То су два пута и два различита схватања будућности Србије. Остаје да се види да ли ће евентуално радикални резови и промене у Европској унији утицати на ДС да промени своју политику или је њихово опредељење трајно ма шта се дешавало са ЕУ.

        Да ли се и на овим изборима може поновити, као и на прошлим, да се иза леђа грађана направи непринципијелна владајућа коалиција за коју нико од грађана није гласао?

        Када су на претходним изборима грађани били обманути, то је све било објашњено и позлаћено потврдом из Брисела и Вашингтона да је Влада проевропска и да је на проевропском курсу. И таквој власти је са становишта западних интереса све допуштено, а шта се уопште тиче ЕУ и САД што су грађани у Србији обманути. Тиме је направљена грдна штета самој Србији. А ако би се нешто слично поновило и после избора, то би онда у потпуности подрило поверење у демократију и обесмислило би саму слободу грађана да бирају своју власт. Чему онда уопште избори? У том случају уместо избора би било једноставније да поверимо Бриселу и Вашингтону да изаберу српску Владу.