КОШТУНИЦА: Цена илузије о ЕУ може бити већа и болнија него за Југославију

ШТО КРИЗА ВИШЕ ПОДРИВА И ТЕМЕЉЕ ЕУ - ВЛАСТ СРБИЈЕ СЕ ЈАЧЕ ЗАКЛИЊЕ ДА НЕЋЕ СКРЕНУТИ СА САМОУБИЛАЧКОГ ПУТА

• Претходни режим је на тријумфалан начин славио добијање кандидатуре. Власт је говорила да кандидатура значи бројне инвестиције и нова радна места, док је истина - да је од тада на хиљаде радних места затворено и да се неумитно приближавамо општој економској пропасти
• Озбиљне државе тргују тако што нешто дају за сличну вредност коју добијају. А власти Србије тргују тако што непроцењиву вредност коју представља Косово за наш државни и национални идентитет дају зарад ништавила које се зове датум

        ПИТАЊЕ додељивања датума Србији за приступне преговоре са Европском унијом отвара много важнији и суштински проблем, а то је - да ли је у државном, националном и економском интересу Србије да буде чланица ЕУ

       Гледано историјски, није први пут да Србија уместо у себе и своје снаге наду полаже у неког другога ко треба да јој омогући бољу, мирнију и извеснију будућност.

       Најпре је то била Југославија, па потом југословенски комунизам, који су се распали у крви грађанског рата. Када је Србија после потрошеног готово једног века на разне државне савезе поново постала самостална држава, она није приграбила шансу да започне државни живот који се искључиво ослања на српске државне и националне интересе оличене у политичкој и војној неутралности.

       Ни отворено понижење које је ЕУ приредила Србији 2008. године, када је уз подршку НАТО трупа у Покрајини и политичко туторство ЕУ једнострано и противправно проглашена независност лажне државе Косово, није било довољно да се Србија отргне из погубног загрљаја ЕУ.

       Исто тако ни страховита економска криза која погађа ЕУ у целини, а посебно поједине њене делове, није властима у Србији отворила очи да земљу усмере према животу који омогућава политичка неутралност. Напротив, како је криза подривала саме темеље ЕУ, тако се власт Србије све јаче заклиње да никада неће скренути са овог по државу самоубилачког пута.

       Када је говорено да попут Норвешке ни Србија не треба да буде чланица ЕУ, власт је горљиво објашњавала да Норвешка има нафту и да није добро поредити Србију и Норвешку. Данас када је Исланд прекинуо европске интеграције и посветио се себи и својим интересима, власт игнорише и потпуно прећуткује ову информацију.

       Претходни режим је на тријумфалан начин славио добијање кандидатуре, а од када смо постали земља кандидат за улазак у ЕУ, свакога дана се све горе и теже живи у Србији. Власт је говорила да кандидатура значи бројне инвестиције и нова радна места, док је истина да је од тада на хиљаде радних места затворено и да се неумитно приближавамо општој економској пропасти.

       Јалова пропаганда садашње власти да ће датум донети било какву корист Србији представља нову мрачну илузију чија ће цена бити страховито болна за земљу и народ.

       Власт прети ЕУ да неће спровести бриселске споразуме ако јој Брисел не удели датум. Ова претња најбоље говори колико су ови споразуми у националном и државном интересу Србије.

       Озбиљне државе тргују тако што нешто дају за сличну вредност коју добијају. А власти Србије тргују тако што непроцењиву вредност коју представља Косово за наш државни и национални идентитет дају зарад ништавила које се зове датум.

       Како на нас као државу која је спремна да зарад датума убије своје државне институције гледа ЕУ?

       Нема сумње да само непријатељ, а не партнер и пријатељ, може са одобравањем гледати на самоуништавање властите државе. Србија ће плаћати страшну цену заблуди да је ЕУ наш пут. И питање је која је цена већа и болнија - да ли она коју смо платили због југословенског комунизма, или ова коју ћемо платити због илузије о ЕУ.