КОШТУНИЦА: Бриселски споразум је бомба у самим темељима Србије

ЛИДЕР ДСС УПОЗОРИО ДА СУ НАРОД И ВЛАСТ НА СУПРОТНИМ СТРАНАМА

И ТВРДИ ДА СУ СРБИ СА КИМ - ЦЕНТАР СРБИЈЕ

• Претпостављам да је врх власти погрешно веровао да ће се питање Бриселског споразума једноставно и брзо решити, и да ће Србија потом снажно закорачити у светлу европску будућност, која у јеку озбиљне кризе која потреса ЕУ није ни најмање светла. Таква процена власти је чиста бесмислица
• Лично сам мирне душе одбацио Ахтисаријев план 2007. године, и уверен сам да Запад не би могао ништа да уради овој власти да је одбацила Бриселски споразум, осим да јој можда ускрати иначе безначајни датум. Али шта је тај датум у поређењу са суштинским интересима Србије?
• Ко се могао надати да ће Амфилохије и Атанасије рећи нешто друго, а не оно што су рекли? Од оваквих српских медија они би добили аплауз да су рекли да су против царства небеског, да су против цара Лазара, да су против косовског завета и против Његоша, а да су пре свега за независност Косова
• Срби са Косова најавили су нови народни скуп на Видовдан. Уверен сам да ће и те како бити народа на Тргу Републике. Борба за слободу Србије биће тешка, дуга и мукотрпна, и захтева да сви који могу тој борби допринесу. Важно је и што дешавања у самој Европској унији иду у прилог истинским интересима Србије

        ДОК нас београдски потписници Бриселског споразума убеђују да ни споразум, ни његова имплементација немају алтернативу, са Војиславом Коштуницом, председником Демократске странке Србије, разговарамо о том споразуму и његовим последицама, о његовом односу према актуелним властима, о жестоком медијском линчу којем су изложени противници Бриселског споразума, пре свега владике Српске православне цркве и он лично.

       Разговарамо и о томе има ли још наде за Србију…

       Уставни суд Србије формирао је предмет поводом ДСС-овог предлога и СРС-ове иницијативе за оцену уставности Бриселског споразума. Зашто мислите да је Бриселски споразум противан Уставу Србије, шта је у њему најспорније? Можете ли да замислите правну аргументацију којом би Уставни суд Србије „одбранио“ бриселски параф, и пресудио да он ипак јесте у складу са нашим Уставом?

       Да је Бриселски споразум уставан и да је у српском државном и националном интересу, онда би пре свих српски народ на Косову и Метохији снажно био за овај споразум, као и цела Србија и Српска православна црква, а власт би добила велико признање од свог народа. Уместо тога, српски народ на Косову и Метохији је једнодушно против овог споразума, Црква је против, а власт је као одговор покренула медијску пропаганду која одавно није виђена у Србији.

       Власт жестоком пропагандом мисли да може да измени стварност и оно што стварно пише у споразуму. А у споразуму изричито пише да ће српски народ на Косову и Метохији бити под косовским законима. Питам Уставни суд, где се то у Уставу Србије помињу косовски закони? Или, где се у Уставу Србије помиње Министарство унутрашњих послова Косова, као што пише у споразуму? Или где се то у Уставу Србије наводи правни оквир Косова унутар којег ће функционисати сви судови, а све то пише у Бриселском споразуму.

       Незамисливо је, односно било би увредљиво, да судије Уставног суда Србије признају да су косовски закони, правни систем „независног“ Косова и министарства тог Косова сагласни са Уставом Србије. То би значило потпуни и неповратни слом државе Србије.

       Колико поверења можемо да имамо у овај суд, будући да се у протеклом периоду показало да је он, баш у вези са бриселским споразумима с Приштином, подлегао директном (и недопустивом) утицају извршне власти? Каква је, уопште, судбина претходног предлога ДСС-а, за оцену уставности уредби које је Влада Србије донела ради примене споразума које је постигао Борко Стефановић?

       Уставни суд Србије је, нажалост, свој углед независног суда бацио под ноге власти. Подсетићу вас да је, првобитно, министар правде затражио од Уставног суда да застане са поступком оцене уставности уредби донетих на основу претходних бриселских споразума, па, када је ДСС јавно упозорио Суд да министарство није надлежно да упућује такав захтев, онда је Уставни суд устукнуо. Мада, водећи брижно рачуна да се ни најмање не замери власти, о предлогу ДСС-а до дана данашњег није смео да донесе одлуку.

       Сада је Влада Србије затражила од Уставног суда да застане са оценом уставности, јер влада спрема закон о суштинској аутономији. Упозоравамо Суд да води рачуна да су све уредбе које су донете на основу бриселских споразума противуставне, и да се то не може изменити доношењем закона о суштинској аутономији, који мора бити уставан. Другим речима, не могу се садашње противуставне уредбе учинити уставним тако што ће се накнадно донети правно ваљани закон о суштинској аутономији.

       Премијер Дачић Устав Србије извргава руглу, говорећи да је неприменљив и да је у њега уграђена лаж да је Косово и Метохија саставни део Србије, а председник Србије Томислав Николић отворено је признао да је вршио утицај на судије Уставног суда. Шта то говори о карактеру ове власти, и куда нас, као државу, такво понашање води? У Европску унију? Пошто нисам приметио да се у ЕУ шефови држава и влада на такав начин односе према највишем правном акту своје земље.

       Мислим да садашња власт суштински не разуме значај који устав и уставни поредак имају за сваку државу. Због тога и имамо противуставне иницијативе председника Србије, и извргавање руглу Устава од стране председника Владе. При томе, и један и други су заборавили да су лично гласали за усвајање Устава, и да тада нису имали примедбе на тај Устав. Али, оно што посебно забрињава јесте то што садашња власт уопште није свесна да је потписивањем Бриселског споразума отворена дуготрајна и дубока уставна, политичка и морална криза у Србији.

       Претпостављам да су они погрешно веровали да ће се питање Бриселског споразума једноставно и брзо решити, и да ће Србија потом снажно закорачити у светлу европску будућност, која у јеку озбиљне кризе која потреса ЕУ није ни најмање светла. Таква процена власти је чиста бесмислица.

       Бриселским споразумом је подметнута бомба у саме темеље српске државности, а када су темељи подривени и када су они заљуљани, онда оно са чиме се суочавамо има све размере дубоке, трајне и опасне кризе.

       Томислав Николић је, не тако давно, јавно признавао да је председник Србије постао захваљујући вашој подршци. Сматрате ли данас да сте погрешили што сте га подржали? Осећате ли се обманутим? Или је обманута Србија, Николићевим предизборним обећањима да ће направити заокрет у односу на политику свог претходника, Бориса Тадића?

       На прошлим мајским изборима Демократска странка Србије, као и већина народа, снажно су желели да дође до промене државне политике. Та промена је била немогућа без промене власти. Дакле, морало је доћи до промене власти.

       Грађани Србије нису указали поверење Демократској странци Србије да води државу, и једино што смо могли јесте да подржимо промену власти. Надали смо се да ће промена власти значити и промену државне политике, пре свега када се ради о Косову и Метохији. Нажалост, дошло је до промене власти, али је остала иста државна политика. СНС и ДС заједно у Скупштини гласају за резолуцију о Косову и Метохији и за Бриселски споразум. ДСС је остала иста, други су се променили.

       Све до бриселског парафа и његове скупштинске потврде, односе ДСС-а и СНС-а карактерисао је висок степен узајамног разумевања. Да ли сте очекивали да ће Вучић истрајати у одбијању Бриселског споразума, заснованог на Ахтисаријевом плану? Шта мислите, шта је пресудило да он ипак попусти? С тим у вези, с обзиром на ваше искуство с одбијањем Ахтисарија 2007, шта мислите да би се догодило - и Вучићу, и Србији, и косметским Србима - да је тај план, маскиран Бриселским споразумом, и сада одбијен?

       Мислим да наша јавност, уосталом као и сама власт, још не разумеју дуготрајне, дубоке и погубне историјске последице овог споразума. Због тога сам заиста урадио све што је било у мојој моћи да до овог споразума не дође. Ни по коју цену нисам хтео да сутра замерам себи што нисам учинио све, не би ли овај споразум пропао.

       Разумем све оне који су унапред говорили да ће споразум бити потписан, и био сам спреман да претрпим критику свих који су говорили да ДСС унапред мора напасти СНС. Али због историјског значаја овог споразума, због његових страховитих последица, показао сам крајње стрпљење.

       Моја добронамерност била је искрена, али није била довољна да убеди власт да не крене погрешним путем који ће Србија скупо платити. Лично сам мирне душе одбацио Ахтисаријев план 2007. године, и уверен сам да Запад не би могао ништа да уради овој власти да је одбацила Бриселски споразум, осим да јој можда ускрати иначе безначајни датум. Али шта је тај датум у поређењу са суштинским интересима Србије?

       У сваком случају, од оног разумевања које смо споменули, дођосмо до жестоких међусобних оптужби између ДСС-а и СНС-а. Вама се, учестало, спочитавају паљења амбасада и џамија, ослобађање браће Мазреку и Фљоре Бровине, приписује одговорност за отцепљење Црне Горе и једнострано проглашење независности Косова зато што су се, ето, догодили у време ваших премијерских мандата. Како одговарате на те оптужбе?

       Од када учествујем у јавном животу Србије настојао сам да користим јаке аргументе, а не јаке речи, а посебно сам се клонио увреда и клеветања људи. Мислим да садашња власт не би имала потребу да ме вређа, да је потписала добар споразум за Србију. Ма шта ја говорио, добар споразум би ме демантовао. Овако, када имамо споразум који фактички заокружује независност лажне државе Косово, посеже се и за таквим обманама да сам наводно ја помиловао браћу Мазреку.

       Истина је да су они амнестирани на основу закона које су донеле савезна и републичка Скупштина. Не сећам се ни да је садашња власт, која је била опозиција 2008. године, имала макар једну примедбу на моју политику за Косово и Метохију, а посебно не да су мене оптуживали за проглашење независности Косова. Уосталом, заједно смо гласали у Скупштини и заједно смо 2008. године правили митинг против независности Косова.

       Када је реч о Црној Гори, тачно је да сам као председник Владе Србије био велики заговорник заједничке државе, и уверен сам да би на референдуму у Србији победила идеја заједничке државе, као што су добро познате околности у којима је референдум одржан у Црној Гори, као и његов резултат.

       А када је реч о паљењима амбасада и џамија, требало би свакоме да буде јасно да су та паљења била у интересу непријатеља Србије, а не у интересу Србије. И још бих нешто додао: све ове оптужбе су после 2008. године стизале од претходног режима. Зашто то ради и ова власт, и шта добро у томе види, не могу да разумем.

       Систематском удару из ових кругова изложена је и Српска православна црква, удару чији је врхунац (засад) достигнут позивима појединих министара на кривично гоњење митрополита Амфилохија и умировљеног епископа Атанасија. Каква је то власт која се на овакав начин окренула против наше цркве, и какво добро из тога може да проистекне?

       Митрополит Амфилохије и владика Атанасије су међу најугледнијим великодостојницима које Српска православна црква има. Нема никога у православном свету ко им не одаје највеће могуће поштовање. Њихов углед је заиста огроман свуда у свету, а ето, доживели су бруталан линч у српским медијима.

       Због чега, и ко се то уопште могао надати да ће они рећи нешто друго, а не оно што су рекли? Од оваквих српских медија они би добили аплауз да су рекли да су против царства небеског, да су против цара Лазара, да су против косовског завета и против Његоша, а да су пре свега за независност Косова. Али свако ко њих зна, а ја их знам веома дуго и јако добро, свестан је да су они спремнији да буду прогоњени, али да увек говоре истину.

       Митрополиту Амфилохију и владици Атанасију може да служи само на част што су уз свој народ на Косову и Метохији, што су против Бриселског споразума, а свако ко се усудио да због тога баци камен на њих требало би да се добро замисли шта ради. Јер, неће бити да су страни власници медија у Србији, који су предњачили у медијском линчу над владикама, искрени пријатељи српског народа, а да су српске владике душмани своме народу.

       Народ на северу Косова се Бриселском споразуму и његовој имплементацији листом противи. Како, у таквим околностима, споразум може да буде примењен, све и ако се у Бриселу направи план његове примене?

       Када се народ и власт налазе на супротним странама, онда је то поуздан знак да је криза дубока и дуготрајна. За сада се не види како ова криза може да се разреши.

       Један од добрих начина изласка из кризе могао би да буде референдум. Али власт у том случају мора унапред да се обавеже да ће поништити Бриселски споразум, ако грађани на референдуму буду против тога споразума. Јер, шта то значи да се у једном случају на референдуму споразум прихвата, а да у случају одбијања на референдуму споразум ипак остаје да важи? Какав би онда уопште био смисао тога референдума?

       Други начин је да Уставни суд покаже да је ипак у њему још нешто остало од суда, и да поништи ове противуставне споразуме.

       Без ваљаног народног референдума или деловања Уставног суда саобразно Уставу Србије, предстоји продубљивање кризе, као и даља дезинтеграција Србије, односно њено парање по разним шавовима.

       У условима готово потпуне медијске блокаде, суочени са скупштинским антидржавним јединством, шта могу да учине они који се том убијању државе противе? Како допрети до народа и подстаћи га да се масовније успротиви укидању његове земље? Да ли је могуће стварање неког ширег фронта родољуба, који би окупио и ДСС и ванпарламентарне странке и покрете, угледне појединце, представнике цркве… који би заједничким акцијама покушали да пробуде народну енергију и спасу државу? Речју, шта у овим околностима, и у овом тренутку, а времена је све мање, ДСС, као природни центар окупљања, планира да учини?

       Центар Србије сада је српски народ на Косову и Метохији. ДСС неће ништа урадити без договора и сагласности Срба са Косова. Сви који хоће да помогну српски народ на Косову и Метохији добро су дошли, и ово је тренутак када се страначке боје стављају дубоко по страни.

       Срби са Косова најавили су нови народни скуп на Видовдан, дакле истог дана када се на Европском самиту расправља о удељивању датума Србији. Уверен сам да ће на Видовдан и те како бити народа на Тргу Републике. То је права прилика да сви којима је Косово и Србија она велика идеја која нас сабира и руководи да као народ будемо уједињени, дођу и учествују на Видовдан у одбрани Србије.

       Миран отпор Бриселском споразуму требало би да траје, и да се на много различитих начина води.

       Борба за слободу Србије биће тешка, дуга и мукотрпна, и захтева да сви који могу тој борби допринесу. Важно је и што дешавања у самој Европској унији иду у прилог истинским интересима Србије.

       Поверење у идеју ЕУ драматично пада у свим европским земљама, криза се продубљује, а Британија најављује свој излазак из ЕУ. Све то представља подршку нашим напорима да Србија постане политички неутрална држава, и да збаци са себе окове у које је сада баца Брисел.

       Суштински, време ради за Србију, без обзира на то што нам је Бриселским споразумом задат тежак и кобан ударац. Србија може да постоји и опстане само као слободна и политички неутрална држава.

       Преузето из магазина Печат