Хоћемо ли и Војводину са звездицом?!

ОБРАЋАЊЕ ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ ГЛАВНОМ ОДБОРУ ДСС

• Хоћемо ли и ми као прошла власт да зарад европских интеграција окачимо звездице на делове наше територије: па да имамо Косово са звездицом, Војводину са звездицом, Рашку са звездицом или Влашку са звездицом?
• Хоћемо ли као држава која постоји хиљаду година да се радујемо што смо постали кандидати, што имамо титулу кандидата? Кад нас питају ко сте ви као народ и као држава, треба ли да одговарамо да смо ми кандидати, да је српски народ и Србија кандидат?
• Демократска странка Србије зато каже да треба ставити тачку на европске интеграције јер оне нису донеле добро, већ наносе политичку, економску и моралну штету Србији. Прави је тренутак да Србија поред војне прогласи и политичку неутралност
• Што боља економска сарадња са Црном Гором, то боље српском народу у Црној Гори и свим грађанима обе земље. Што боља политичка и економска сарадња са Републиком Српском то боље Србима у Српској
• Србија као политички неутрална држава треба да започне успостављање нових политичких односа и са Сједињеним Америчким Државама. Не треба имати илузија да ће САД у скоријој будућности променити своју политику у региону и променити своју подршку стварању независне државе Косово. Али, треба имати на уму да су САД у свом ангажовању на Балкану показале да могу да имају и уравнотеженији приступ, као што је то био случај са Дејтонским споразумом којим је признато постојање Републике Српске
• Политички неутрална Србија треба да има најбоље могуће економске односе са Русијом. Чињеница је да је данас Србија једина држава која са Русијом
• Наш дугорочни и суштински национални и државни интерес је да Србија остане војно неутрална. Више пута сам говорио да је подједнак национални интерес и да Република Српска не уђе у НАТО

        СРБИЈА је пред изборима и Демократска странка Србије данас доноси одлуку о свом учешћу на  изборима. Заправо, Србија је данас пред суштинским питањем и суштинским избором, а на народу је да својом вољом одлучи којим путем Србија треба да иде. Право питање је, дакле, да ли наша земља треба да настави да иде путем без алтернативе, да настави европске интеграције, или је сазрело време за промену политике и за избор политичке неутралности као залоге развоја и тиме и сигурне и мирне будућности Србије.

        Србија бира, народ има могућност да изабере између различитих политика и различитих странака. Шта је онда то што ми као Демократска странка Србије желимо да понудимо грађанима на изборима? Хоћемо ли да понудимо грађанима, као досадашња власт, велика, али исто толико и неистинита обећања? Да ли да грађане, попут одлазеће власти, обмањујемо празним речима којима се готово отворено ругају народу, убеђујући грађане да лоше живе зато што су грађани Србије, а да прави живот започиње тек када једнога лепога дана за двадесет година, а можда ни тада, постанемо чланица Европске уније?

        Хоћемо ли и ми као прошла власт да зарад европских интеграција окачимо звездице на делове наше територије: па да имамо Косово са звездицом, Војводину са звездицом, Рашку са звездицом или Влашку са звездицом? Хоћемо ли као држава која постоји хиљаду година да се радујемо што смо постали кандидати, што имамо титулу кандидата? Кад нас питају ко сте ви као народ и као држава, треба ли да одговарамо да смо ми кандидати, да је српски народ и Србија кандидат? И хоћемо ли ми као Демократска странка Србије да учествујемо у хорском обмањивању грађана како европске интеграције доносе корист привреди Србије и да затворимо очи пред чињеницама да је Србија због Споразума о стабилизацији и придруживању до сада изгубила стотине милиона евра и да су хиљаде радних места угашена због овог споразума?

        Када подвучемо црту, видимо како се од 2008. године Србија урушава на европском путу. Коме је за ове четири године владавине политике да ЕУ нема алтернативу било добро у Србији? Да питамо сељаке на селу да ли су они видели неку корист од европских интеграција? Или је можда боље стотинама хиљада радника који су остали без посла? Погледајмо какво је стање у култури, или погледајмо у каквом је положају здравство, или просвета, или правосуђе за ове четири године европског пута. Колика нам је данас плата у односу на 2008. годину, како живимо и како се осећамо као грађани Србије?

        Уверен сам да никоме у земљи данас није добро, да нико није задовољан, да се безнађе надвило над Србијом и да једино одлазећа власт самозадовољно трља руке, јер је једино њој било добро.

        Шта онда да радимо, где је излаз, како да пронађемо прави пут и да поново отворимо врата стабилног и мирног развоја Србије? Моје најдубље уверење је да права снага лежи у самој Србији, у српском народу и грађанима наше земље. Ма колико упирали поглед у Брисел и Вашингтон, ма колико била привлачна и заводљива помисао како ће странци и Европска унија донети велике паре и велику помоћ, сви ми заправо у дубини душе добро знамо истину да само ми сами сопственим снагама и сопственим радом можемо донети добро,  напредак и развој Србије.

        Демократска странка Србије зато каже да треба ставити тачку на европске интеграције јер оне нису донеле добро, већ наносе политичку, економску и моралну штету Србији. Прави је тренутак да Србија поред војне прогласи и политичку неутралност. И данас када Демократска странка Србије започиње изборну кампању наша је обавеза да грађанима дамо целовит, убедљив, јасан и аргументован одговор због чега је у најбољем интересу нашег народа и у најбољем интересу Србије да промени политику одлазеће владе и прогласи политичку неутралност.

        Пођимо дакле редом: шта значи да је Србија политички неутрална и зашто је то добро за народ и државу. Прво, у самом историјском постојању Србије од њеног настанка садржана је идеја да смо Исток Западу и Запад Истоку, и због тога Србија никада није припадала ниједном трајном политичком или војном савезу. Ова мудрост која је Србију чувала кроз векове има трајну вредност и неће бити да сви претходни нараштаји нису ништа знали и да смо баш ми позвани  да потпуно променимо нашу традицију, наше вредности, историјску вертикалу и историјску путању нашег народа и наше државе.

        Политичка неутралност значи да Србија не треба да буде чланица ниједног међудржавног савеза попут Европске уније. И управо то, да Србија није чланица ниједног међудржавног савеза, отвара широм врата да Србија сарађује са свим државама и на Западу и на Истоку, као што је то вековима радила. Политичка неутралност омогућава да Србија развија снажну економску сарадњу са Европском унијом и да економска сарадња буде заснована на чистом рачуну и на обостраној користи. Уместо донација, помоћи и непрестаних мољакања, Србија треба као слободна, суверена и политички неутрална држава да развија економску сарадњу са Европском унијом, водећи рачуна о сопственим еконоским интересима и поштујући економске интересе Европске уније.

        Као политички неутрална држава, Србија треба да успостави најбоље могуће економске везе са свим државама у региону. Дугорочно гледано, највећи национални интерес Србије је да на Балкану, где живи велики број Срба, има што боље и разгранатије економске односе са државама у окружењу. А управо као политички неутрална држава имамо најшире могућности да промишљеном политиком на што бољи начин успоставимо економску сарадњу са балканским државама.

        Што боља економска сарадња са Црном Гором, то боље српском народу у Црној Гори и свим грађанима обе земље.

        Што боља политичка и економска сарадња са Републиком Српском то боље Србима у Српској.

        Једном речју, политички неутрална Србија може на најбољи начин да брани своје легитимне економске, националне и државне интересе у региону. Не треба Србији старатељ из Брисела да је подучава на који начин ће развијати своје односе са државама на Балкану. Вековима је Србија и сама знала и шта су њени интереси и како развијати економску сарадњу са суседним државама.

        Србија као политички неутрална држава треба да започне успостављање нових политичких односа и са Сједињеним Америчким Државама. Не треба имати илузија да ће САД у скоријој будућности променити своју политику у региону и променити своју подршку стварању независне државе Косово. Али, треба имати на уму да су САД у свом ангажовању на Балкану показале да могу да имају и уравнотеженији приступ, као што је то био случај са Дејтонским споразумом којим је признато постојање Републике Српске.

        Успостављањем трајне и стабилне политичке неутралности Србија постаје предвидљив саговорник великим силама и на дуже стазе и САД и ЕУ и Русија могу сагледати да је сасвим прихватљиво, ако не и најбоље решење да Србија буде неутрална.

        Политички неутрална Србија треба да има најбоље могуће економске односе са Русијом. Чињеница је да је данас Србија једина држава која са Русијом има споразум о слободној трговини. Исто тако је чињеница да ће Србија, уколико настави са европским интеграцијама морати да раскине уговор са Русијом о слободној трговини. Поставимо зато сада на миран и разложан начин питање колико ће због европског пута српску привреду коштати укидање слободне трговине са Русијом.  

        Лакомислени одговор како Србији  не треба слободна трговина са Русијом, јер ће наводно штета од раскидања споразума са Русијом бити надокнађена од Европске уније, значи неодговорно препуштање српске привреде даљем незаустављивом урушавању.

        Није ли превише, сваки човек би требало нормално да се запита, да Европска унија намеће Србији признавање Косова са зведицом, намеће раскидање споразума о слободној трговини са Русијом, намеће потпуну либерализацију спољне трговине, намеће усвајање противуставног Статута Војводине, намеће самопонижавање са усвајањем резолуције о Сребреници и тако редом у недоглед.

        Ако Брисел није поставио ултиматум Србији да мора по сваку цену да се учлани у Европску унију, зашто би Србија наставила европске интеграције и наставила да иде путем властитог самоурушавања? Европска унија нас уверава да су европске интеграције питање слободе и добре воље сваке државе да одлучи да ли је у њеном интересу да буде чланица ЕУ. Уколико је то тако, ставимо на папир и израчунајмо шта нам се више исплати. Да будемо политички неутрални или да будемо чланица ЕУ? Ако мирно и без уцена и претњи народ почне да рачуна шта му се више исплати, може се десити и да се подсети да је пут Србије давно предодређен њеном историјом и њеним националним и државним интересима.

        Јер поред економске користи коју политичка неутралност доноси Србији, од нарочите је важности да сагледамо шта неутралност значи за очување националне самобитности, српске културе, писма, језика, традиционалних вредности, националног наслеђа, православног предања, српске уметности и српске књижевности. Неко ће рећи како ћемо баш у Европској унији сачувати и унапредети српску културу и националну самобитност. То је подједнако тачно као када кажу да ће Србија баш зато што иде европским путем сачувати Косово.

        Велика је и погубна заблуда да глобализам и наднационални савези могу сачувати националну самобитност. Довољно је да погледамо шта се само догађало са српским националним  и културним институцијама од 2008. године када је наметнута политика да ЕУ нема алтернативу.

        Србија добром и промишљеном економском политиком може поступно да изађе из кризе. Економија је по својој природи таква да су могуће и велике кризе и велики узлети привреде. Али са културом и са националним духом ствари стоје другачије. Национална култура се лако руши, али се великом муком и веома тешко обнавља и поново успоставља. Политичка неутралност чува Србију да  у све већем налету и заносу глобализма и Европске уније као наднационалне творевине потпуно не буде потиснута и затрта национална самобитност и национална култура српског народа.

        Као стари европски народ и стара европска држава ми припадамо и нераскидиво смо повезани са правим и трајним вредностима европске културе. Али, истовремено се намеће питање, какве заиста везе имају трајне вредности европске културе са бирократијом Европске уније и глобализмом као идеологијом Европске уније.

        И када чујемо ове речи,  безброј пута поновљене, како Србија треба да припада евроатлантској породици, поставимо наглас питање: ко се то заиста у Србији осећа као да припада породици НАТО држава. Ако смо једна породица са НАТО савезом, онда, као у свакој породици, мора да постоје и породична осећања. Па ко, који човек данас у Србији осећа НАТО као своју породицу и воли НАТО као што се воли породица.

        Да подсетим и на нешто  што сви добро знамо: свих дванаест држава које су од 2004. године ушле у Европску унију постале су и чланице НАТО савеза. Нема сумње, и ту треба веровати европским званичницима који све више и отворено говоре да улазак Србије у ЕУ подразумева и улазак Србије у НАТО. Кад год погледамо телевизију видимо како НАТО војници ратују широм света. Да не судимо сада да ли је то праведно или није. Него да разумно просудимо да ли српски војници треба да ратују и гину широм света као део НАТО породице. Најдубље сам уверен да ниједна кап крви српских војника не треба да се пролије зарад интереса НАТО савеза.

        Наш дугорочни и суштински национални и државни интерес је да Србија остане војно неутрална. Више пута сам говорио да је подједнак национални интерес и да Република Српска не уђе у НАТО. Зато  и овога пута, уверен у националну солидарност наших сународника преко Дрине,  очекујем да руководство Републике Српске  народу на референдуму препусти одлуку да ли ће Српска постати чланица НАТО савеза.

        Војна неутралност Србије добиће посебан легитимитет и своју природну заокруженост када Србија прогласи и политичку неутралност. Тада ће Србија у правом смислу бити неутрална држава која искључиво води рачуна о својим националним и државним интересима.

        Поштовани пријатељи, данас Демократска странка Србије доноси одлуку да њен изборни програм буде књига Зашто Србија а не Европска унија и Програм развоја Србије од 2012. до 2017. Програм развоја Србије у потпуности је утемељен на идеји политичке неутралности Србије, као што је и идеја политичке неутралности заснована на самосталном и снажном економском развоју Србије. То значи да ми са обе ноге снажно стојимо на земљи и да имамо велику и значајну политичку идеју неутралности, и да имамо економски програм развоја земље.

        Могуће је да ће наши политички противници рећи да је то мало и да они Србији обећавају куле и градове, да обећавају бесплатне акције, да обећавају сваком грађанину малтене по један нови Фијат, и наравно срећан пут у Европску унију. Признајемо да су та обећања неупоредиво већа од наших.

        Ми не можемо обећати више од политичке и војне неутралности Србије и од поступног и веома мукотрпног опоравка српске привреде. Ми кажемо да нудимо сигурну и мирну будућност политички и војно неутралне Србије, и кажемо да ће нам бити потребно много рада, много труда и много стрпљења да изађемо из економске кризе и опоравимо српску привреду.

        Данас можемо да обећамо да власт у којој учествује ДСС нема и не може имати другог циља од општег добра и добробити сваког грађанина Србије. Власт мора бити солидарна са грађанима, мора разумети тешку муку која притиска сваког човека данас у земљи и морамо пронаћи начин да поделимо бреме кризе која је погодила сваку породицу у Србији. Брига за оне који немају, за оне којима сваки дан протиче у страху и неизвесности, брига за сиромашне грађане мора бити прва бриге државе Србије.

        Ми чврсто верујемо у исправност наше политике, дубоко смо уверени да је она у најбољем државном и националном интересу српског народа и на овим изборима урадићемо све што је у нашој моћи да политика неутралности победи. Даља судбина Србије биће одређена на овим изборима, и свесни смо да ћемо се суочити и са тиме да већина странака подржава Европску унију, али исто тако знамо да је данас већина грађана против уласка Србије у Европску унију. Само народ, само грађани својом вољом могу да измене садашње пропадање и одлуче да је било доста и превише повлађивања странцима и Европској унији, и да је време да се Србија окрене себи, својим интересима, својим вредностима и свом народу.