ЂИЛАС: Не приносите људе на олтар „револуционарне правде“ и реваншизма

ПИСМО ПРЕДСЕДНИКА ДС МИНИСТРУ ПРАВДЕ НИКОЛИ СЕЛАКОВИЋУ

• Немате право да затварате очи пред кршењем људских права грађана ове земље због њихове политичке припадности
• Наши чланови, попут бившег министра Саше Драгина који се већ девет месеци налази у притвору, жртва су страхова судства и тужилаштва да буду пуштени да се бране са слободе
• Целокупно бивше општинско веће Сурчина је било у притвору само због тога што су у складу са прописима изгласали одређен акт а да нису ни оптужени за прибављање било какве имовинске користи
• Нашим члановима, који су обављали административне функције у градској управи Новог Сада, ставља се на терет покушај злоупотребе службеног положаја, што је досад незапамћен преседан у нашој правној пракси
• Да ли је нормално да се у Србији већ годину дана није подигла ниједна оптужница за организовани криминал а да се истовремено због бесмислене оптужбе подстрекивања референта за издавање употребне дозволе за болницу у Деспотовцу пре седам година, громогласно приводи десет особа просечне старости преко 60 година?

        „Поштовани господине Селаковићу,

        Обраћам Вам се као председник Демократске странке, знајући да сте Ви члан друге политичке партије и да сте као такав изабрани на функцију министра правде у Влади Републике Србије. Не почињем случајно ово писмо општепознатим чињеницама које, ипак, прво треба препознати и поставити у контекст, али и одмах потпуно заборавити, јер не би смеле да имају релевантност поводом онога због чега Вам пишем. Једина важна чињеница је да сте се Ви при ступању на своју дужност свечано заклели пред грађанима Србије да ћете поштовати и бранити Устав и законе Србије.

        Ви и Ваше колеге из Владе Републике Србије не морате имати лепо мишљење о Демократској странци и њеним члановима; Ваше је право да управо све супротно мислите о њој и да се у оквиру свог политичког ангажмана свим силама борите против нас. Међутим, оно на шта немате право је да затварате очи пред кршењем људских права грађана ове земље због њихове политичке припадности. Уколико постоје оправдане сумње, Ваша је дужност да користите права из области надзора над радом судства и тужилаштва када знате, тј. када бисте морали знати, до каквих све кршења кривично-процесних права долази у последњих годину дана. Поштујући могућност да немате све потребне информације, овим путем Вам их достављам.

        Демократска странка је, партиципирајући у Влади у периоду од 2008. до 2012. године, започела беспоштедну борбу против организованог криминала иницирајући поступке против Станка Суботића, Дарка Шарића, Андрије Драшковића, Сретена Јоцића, Дарка Елеза, Дарка Ерцега и других. У борби против корупције иницирали смо поступке у случајевима Колубаре, Азотаре, Железница Србије, ЕДБ Београд, набавке вакцина, Луке Београд, Агробанке и другим.

        Све ове наведене случајеве никада нисмо користили као средство криминализације политичких противника зарад скупљања политичких поена. А управо је такав вид криминализације оно што се дешава појединим нашим члановима. Као председник Демократске странке, никад нећу стајати на путу правди уколико постоје докази да се било који наш члан огрешио о закон, али никада нећу ни дозволити да се иједан грађанин Србије приноси на олтар „револуционарне правде“ и реваншизма.

        Наши чланови, попут бившег министра Саше Драгина који се већ девет месеци налази у притвору, жртва су страхова судства и тужилаштва да буду пуштени да се бране са слободе. Нажалост, у нашој правној традицији је приметна неспремност правосуђа да у медијски познатим процесима примењују меру притвора на једини могући начин како је закон предвиђа - рестриктивно и под изузетним околностима. Мера притвора није кривична санкција и она не значи ослобађање некога од одговорности. Судови не смеју да примењују олако ову меру у дужем временском периоду нити судије смеју бити у страху шта ће се са њима десити уколико пусте некога из притвора ко је пунио насловне стране таблоида.

        Поменутом Саши Драгину је већ три пута Апелациони суд укидао решење о притвору као неосновано и опет је донето четврто решење; притом је он од 25. јуна у притвору без правоснажног решења о истом. Бившем градоначелнику Лесковца Слободану Коцићу је опет после три месеца неоправдано продужен притвор због наводне бојазни да ће утицати на друге оптужене, који притом нису ни доступни органима гоњења. У поменутом случају Апелациони суд је такође три пута укидао решење о притвору сматрајући га необразложеним. Дубоко сам убеђен да су ова два случаја очигледни примери погрешне примене мере притвора и основ су за меру надзора.

        Даље, целокупно бивше општинско веће Сурчина је било у притвору само због тога што су у складу са прописима изгласали одређен акт а да нису ни оптужени за прибављање било какве имовинске користи. Нашим члановима, који су обављали административне функције у градској управи Новог Сада, ставља се на терет покушај злоупотребе службеног положаја, што је досад незапамћен преседан у нашој правној пракси. Истовремено им се притвор одређен на месец дана ефективно продужава заказивањем саслушања сведока за три месеца чиме се опет крше одредбе ЗКП-а о дужности суда да поступа са нарочитом хитношћу када се окривљени налази у притвору.

        Најскорији је случај у вези са привођењем члана Председништва ДС-а Братислава Трифуновића, угледног доктора са ВМА-а. Да ли је нормално да се у Србији већ годину дана није подигла ниједна оптужница за организовани криминал а да се истовремено због бесмислене оптужбе подстрекивања референта за издавање употребне дозволе за болницу у Деспотовцу пре седам година, громогласно приводи десет особа просечне старости преко 60 година? Ово је бескрупулозан напад пре свега на те људе и њихове породице а само са циљем да се нанесе политичка штета једној странци. Чини се да је сваки стандард у оптуживању људи нестао када се најбесмисленијим оптужницама покушава попунити медијски простор у Србији, иначе празан што се тиче иједне добре вести за живот грађана.

        Уколико сами Апелациони судови махом установљавају да је задржавање у притвору свих поменутих необразложено и неосновано, зар није могуће посумњати да су разлози за такав нелегалан притвор у ствари исти они разлози због којих су ти људи уопште и оптужени? Да ли је тортура тих људи у ствари замена за пресуду која никад неће доћи јер се унапред зна да су оптужнице бесмислене и да ли су наши притворени чланови само пример шта ће се десити и другим политичким странкама у Србији које се противе завођењу једноумља и страховладе?

        Данас се чланови Демократске странке мимо Устава и закона затварају иза решетака док се хулигани, осуђеници и бегунци од потерница ослобађају. То је непорецива чињеница.

        Поштовани господине Селаковићу, надам се да схватате размере и озбиљност самовољног прогона који се одвија и да ћете неодложно искористити законска овлашћења која Вам стоје на располагању у оквиру надзора над радом судија и тужилаца. Таквим деловањем развејаћете перцепције које постоје у јавности да су наведена кршења процесних права резултат притисака из одређених политичких центара моћи.

        Молим Вас да моју забринутост не схватите као било какав вид политичког притиска, већ као апел за поштовањем Устава и закона”.