Да ли се државни буџет заиста распада, а привреда Србије – умире?
МОЖЕ ЛИ ДОЋИ И ДО НАЈДРАМАТИЧНИЈЕГ - ЗАМРЗАВАЊА, ПА СМАЊИВАЊА ПЛАТА И ПЕНЗИЈА
ЕКОНОМИСТА Саша Радуловић зазвонио је на узбуну, написавши: да се државни буџет распада, а да је привреда Србије – због погрешне политике владе тројца Дачић-Вучић-Динкић – на умору.
Да ли је Радуловић мало претерао или је поштено изнео горку истину?
Да ли се ради о недовољној стручности оних који су после 5. октобра добијали прилику да експериментишу „модернизацијом Србије”, готово у духу познате изреке „операција успела, пацијент умро”, или је проблем био сам државни курс?
____________________________________________________________________________________________________
Стојан СТАМЕНКОВИЋ, координатор пројекта
Макроекономске анализе и трендови
Мислим да неће бити замрзавања
плата и пензија
- Буџетска рупа постоји. Приходи су на нивоу 25 одсто годишње пројекције за четири месеца, а буџетски издаци су изнад 60 одсто
МИ реално имамо рупу у буџету јер су нам приходи на нивоу од 25 одсто годишње пројекције за четири месеца, а издаци су изнад 60 одсто.
Пошто је дефицит већи него што је то било пројектовано, треба га попунити.
Како? Вероватно ће га Влада попунити задуживањем. Али, не можемо да се задужујемо унедоглед! Јер: не задужујемо се да бисмо инвестирали и остварили профит, него ради буџета.
Шта још може да се уради?
Може да се понегде уштеди, али и то неће бити довољно за фискалну равнотежу.
Да ли ће бити замрзнуте пензије и плате?
Мислим да неће.
____________________________________________________________________________________________________
Милан КНЕЖЕВИЋ, председник Асоцијације малих
и средњих предузећа и предузетника Србије
Већ десет година налазимо
у привредној депресији
- Ситуација је можда и гора. У марту је 97.000 фирми исплатило порезе и доприносе – али не и плате, 14.000 само плате, а 7.000 није исплатило ни једно ни друго!
- Асоцијација малих и средњих предузећа је тврдила да ћемо доживети транзициони колапс због лоше бесконачности у којој се налазимо и то се потврђује: не знамо како да сервисирамо јавни дуг, како да се даље задужујемо, нити како да покренемо полумртву привреду
АКО није тако како је рекао Радуловић, оно је бар горе од тога!
Подаци су погубни: у марту је 97.000 фирми исплатило порезе и доприносе – али не и плате, 14.000 само плате, а 7.000 није исплатило ни једно ни друго!
Привреда дугује више од 22 милијарде евра! На име камата иде 97 одсто бруто додате вредности целокупне привређивачке индустрије.
У прва два месеца је затворено 6800 трговинских радњи, а отворено свега око 5000, што је 1800 радњи мање. То је погубан податак! У првом кварталу је чак 22000 радика остало без посла, са трендом да се то настави!
Замислите колико је неозбиљно било кад смо ребалансом буџета за прошлу годину и законом о буџету за ову годину промашили буџет за 80 одсто буџетског дефицита! Сад немамо никакву идеју како да финансирамо спољни дуг који је прешао 60 одсто!
Дакле, стање је много драматичније него што се приказује, а то сам рекао и у Одбору за привреду!
Асоцијација малих и средњих предузећа је тврдила да ћемо доживети транзициони колапс због лоше бесконачности у којој се налазимо и то се потврђује: не знамо како да сервисирамо јавни дуг, како да се даље задужујемо, нити како да покренемо полумртву привреду.
Не знамо шта ћемо са неприватизованим и реприватизованим фирмама, шта са фирмама у реструктуирању којима годишње дајемо око 800 милиона евра, а шта са целокупним јавним сектором и буџетским дефицитом.
Упозоравали смо, а стање у буџету је то и показало: када подигнете пореске стопе, стопу пореза на додату вредност, стопу пореза на добит правних лица и акцизе, онда ће при агрегатима који су сви у паду радикално да падају и иностране инвестиције, стандард грађана, број запослених и куповна моћ. А приход ће бити далеко мањи, чак и од оног који је био реализован у тренуцима када подижете стопе. Баш то се догодило.
Унија зато тражи да се прогласи „ванредно стање” у привреди и економији, да Скупштина формира радно тело од неколико државних секретара и министарстава, привредника и људи од струке, да дефинишемо ургентне мере и краткорочну и дугорочну стратегију. И да се према томе почнемо понашати са нултом толеранцијом према свима који не ураде благовремено оно што им буду задаци.
Предложили смо Скупштини четири корака: попис свих правних лица и њиховог финансијско-правног статуса, попис све државне имовине да би се могле кроз јавно-приватно партнерство те напуштене хале вратити локалним заједницама на управљање, а онда оне да сваком ко запосли једног радника дају 10 квадрата простора бесплатно, па да се централизују услуге књиговодства и транспорта и да тако покренемо целу „машинерију”. Друго: тражили смо да се смање порези и доприноси са 20 одсто у радно-пропулзивним гранама тако што бисмо платили пуне износе, а онда би нам држава рефундирала 20 одсто. Добит дражве би била на страни легалног привређивања кроз пореске обавезе, а ми бисмо стабилизовали радна места, што је много јефтиније од отварања нових.
Прошле године смо изгубили 180.000 радних места, запослили смо 167.000, а нико никада није извршио анализу зашто смо изгубили 180.000.
Треће: тражимо доношење законске регулативе о занатству, јер смо једина држава која то нема. Тражимо борбу против највећег зла – црног тржишта и сиве економије – у којима се годишње обавља преко 50 одсто промета роба и услуга и који су постали не само највећи хендикеп за нас који радимо легално – већ су и највећа развојна шанса!
Док се не ослободи тај део тржишног колача неће се повећати потрошња, неће порасти производња и тражња.
Сви показатељи говоре да се већ десет година налазимо у привредној депресији.
Наше је да пустимо „крик савести” пред Скупштином која следећег четвртка треба заседа о најважнијим питањима из привреде и економије.
____________________________________________________________________________________________________
Даница ПОПОВИЋ, редовни професор Економског
факултета у Београду
То је сензационалистички!
НЕ БИХ могла да коментаришем тврдње о краху буџета и умирању привреде.
То је сензационалистички речено.
Озбиљна анализа тражи да се другачије говори.
____________________________________________________________________________________________________
Мирослав ЗДРАВКОВИЋ, уредник портала
makroekonomija.org
Јесте лоше, али није драматично
колико се тврди
- На рачунима државе је око 268 милијарди динара, па може са 19 на 18 милијарди динара да се смањи спољни дуг, а да остане неких 150 милијарди динара да се уредно и ликвидно функционише до пролећа идуће године
ПОД један: Дефицит буџета је ове године мањи за 10 одсто него прошле године, што је наравно мало у односу на жељу и хтење да се смањи.
Под два: На рачунима државе је око 268 милијарди динара, па може са 19 на 18 милијарди динара да се смањи спољни дуг, а да остане неких 150 милијарди динара да се уредно и ликвидно функционише до пролећа идуће године.
Значи: ситуација није толико драматична колико се представља, али јесте лоша.
Да ли има потребе да се даље задужујемо?
Позајмљивање има смисла само ако се позајмљује по нижој камати да би се враћали дугови са вишим каматама.
Даље задуживање није потребно са аспекта ликвидности државе и њеног рачуна. Уколико се позајмљује по каматној стопи од 3 или 4 одсто да би се враћали дугови по стопи од 15 или 20 одсто, што је пре у домаћем него у међународном делу дуговања, онда би и то било у реду.
Али, генерално гледано, ситуација је таква да може само додатно да се погорша уколико се – као што се планира - повећа порез.
Уколико се не повећавају порези и уколико се настави са досадашњом политиком да су сви трошкови државе по одбитку камата смањени, могуће је да дефицит до краја године буде битно нижи.
____________________________________________________________________________________________________
Љубомир МАЏАР, бивши редовни професор Економског
факултета у Београду
Власт се упустила у задуживање
које води – економској пропасти
- Власт ће бити принуђена на непопуларне и политички скупе потезе – не само на замрзавање, него и на смањење плата и пензија. Тај тренутак истине би становништво врло тешко поднело и власт би могла да почне да губи подршку
- Кад ће то да се деси - зависиће и од тога колико је власт способна да креше текуће издатке - Динкић је најавио врло рестриктивне мере, али је питање да ли ће се са тим пробити, јер је Кркобабић рекао да неће да чује ни за замрзавање, а не за смањење пензија
СИТУАЦИЈА је веома критична, јер се месецима власт задужује - махом у иностранству - да би финансирала текуће издатке. То је нека врста економске пропасти.
Нарочито је опасно што се тако повећава јавни дуг и погоршава његов однос према бруро домаћем производу, а зна се да постоје границе у задуживању.
Дакле: нећемо још дуго моћи да се задужујемо, а нема изгледа да бииз текућих прихода могли да се покрију чак и најважнији издаци. Као што кажу из Фискалног савета: прети криза јавног дуга, што значи да више не можете да се задужујете, а немате одакле да финансирате врло важне издатке као што су плате и пензије.
У том тренутку ће власт бити принуђена на непопуларне и политички скупе потезе – не само на замрзавање, него и на смањење плата и пензија. Тај тренутак истине би становништво врло тешко поднело и власт би могла да почне да губи подршку.
Кад ће то да се деси - зависи и од тога колико је власт способна да креше текуће издатке - Динкић је најавио врло рестриктивне мере, али је питање да ли ће се са тим пробити, јер је Кркобабић рекао да неће да чује ни за замрзавање, а не за смањење пензија.
То ће изазвати социјалне напетости, а постоји и ризик да ће бити политичких потреса.
Како ће власт да се понаша? Постоји ризик да проблеме наставе да делимично гурају под тепих и да крпаре буџетске издатке импровизацијама - да се даље задужују. Тако ће, међутим, само одгодити проблем па ће врло брзо постати још већи.
Између тог одгађања и скупих политичких мера одмах, власт ће власт ће урадити оно што буде могла и што буде смела.
Диана МИЛОШЕВИЋ
