Радован затражио да Хаг Сребреницу призна за легитимну војну операцију

Настављено испитивање припадника мировних снага УН у `случају Караџић`

КАРАЏИЋ: Да ли је демилитаризована зона Сребренице, како каже генерелани секретар УН, била муслиманско војно упориште са 15.000 хиљада бораца од којих је 10.000 стигло у Тузлу?    

КИНГОРИ: Часни суде, ја то још називам демилитаризованом зоном. Зна се да је била на располагању нека количина оружја у енклави, али то не значи да подручје није било демитаризовано

КАРАЏИЋ: Мене брину ваше упорне тврдње које су у апсолутној супротности са докуметнима УН (уследила је Караџићева реакција на сведоков аутогол-одговор да је у демилитаризованој зони „нормално“ да се има оружја, али га је судија тада упозорио да се „не препире са сведоком“)    

*  На самом крају испитивања тројице сведока, Караџић се судском већу обратио речима: Да ли сам у праву да је у неким другим предметима, посебно у предмету Поповић, тужилаштво одустало од квалификовања војне операције око Сребренице као нелегитимне? Ако је то тако, онда не морам да трошим време на доказивање да је то било легитимно поступање. Много би се времена уштедело одбрани, ако се војна операција Сребреница не сматра кривичним делом

Извештава: Марија М. Зарић

         Ви се, господине, понашате пристрасно, чак и као тужилац. Није на вама да то радите!

         Овим речима је завршено неславно појављивање Џозефа Кингорија, у процесу против бишвег председника Републике Српске, пошто је оптуженом истекло време за унакрсно испитивање сведока.

         Закључак Радована Караџића поистекао је из дводневног, пре свега контрадикторног сведочења пензионисаног кенијског пуковника, који се из петних жила, али веома хладно и одмерено, трудио да пиркаже Војску републике Српске као прорачунату и крвожедну организацију која се острвила на апсолутно незаштићене и неорганизоване муслиманске цивиле. У свом исказу и одговорима није се устезао да иноси тврдње које су у суштој супротности чак и са већ судски утвђеним чињецама, па и званичним документима Армије БиХ. На тренутке је чак `извлачио` искривљену логику и из сопствених изјава.

* Ви сте нас обавестили да вам се пуковник Вуковић јавио да у енклаву оружје стиже хелихоптерима, да је један срушен, а да је Рамиз Бећировић повређен – предочио је оптужени Караџић

- Да, о томе нас је обавестио Вуковић.

* Значи имали сте информацију да је хелихоптерима превежено оружје и муниција?

- То нам је рекао пук. Вуковић, али ми то нисмо могли да проверимо – уследио је одговор истог сведока за којег се предходног дана испоставило да је 26 минута након гранатирања Сребренице, без икакве провере, а на основу дојаве његовог преводиоца, муслимана из енклаве, написао извештај Уједињеним нацијама у којем наводи да “Срби бомбардују околину болнице“.   

         Не губећи време на сведокову професионалну недоследност, Караџић је одмах предочио суду документ - Службени извештај команде 28. дивизије (за коју сведок, иначе, тврди да није постојала) Одељења за безбедност - о овом догађају.

* Видите ли да АБиХ пише да су имали хелиодром, у чијој близини се срушио хелихоптер и да се, поред хелиодрома, налази складиште за материјално-техничка средства, војна средства, односно оружје и муницију?

- Нисам то знао.

* Дакле, овде јасно пише шта је све достављано тим хелихоптером који се срушио: пиштољи, 18 гумених палица, 11 калашњикова... ручни сатови, ватрогасни апарат, моторола, војничке панталоне...И даље се набраја за које бригаде је све намењено. Можемо ли логички да закључимо да је много оваквих хелихоптера могло да прође незапажено?

- Рушење једног хелихоптера који ми нисмо видели не значи да није било и других таквих хелихоптера који су прошли поред нас незапажено. Не можемо ипак извести такав закључак  - дежавуисао је своју улогу на терену сведок.

* Али, слажемо се да је ово активност која је била строго забрањена у демилитаризованој зони Сребренице? Да је ово кршење тог споразума и да је допуњавање наоружања - борбена активност? – поентирао је Караџић.

 -  Слажем се да то није дозвољено - изјавио је Нигеријац и из цуга покушао да умањи штету свог одговора: - Као ни активности ВРС против мусимана.

* То су питања за тужилаштво – приметио је Караџић и поново пребацио лоптицу на свој терен: * Да ли сте ви утврдили, ко је био први прекршилац - шта је била акција, а шта реакција?

- Нисам утврдио ко је био тај који је прекршио споразум први – капитулирао је пред питањем војни посматрач.

* Да ли је демилитаризована зона Сребренице, како каже генерелани секретар УН, била муслиманско војно упориште са 15.000 хиљада бораца од којих је 10.000 стигло у Тузлу? – није више околишао отпужени.

- Часни суде, ја то још називам демилитаризованом зоном. Зна се да је била на располагању нека количина оружја у енклави, али то не значи да подручје није било демитаризовано. Када бисмо приметили неколико пушака послали бисмо извештај. Не можете да претпоставите, ако демилитаризујете неко подручје, да ће оно остати потпуно чисто.

* Мене брину ваше упорне тврдње које су у апсолутној супротности са докуметнима УН - уследила је Караџићева реакција на сведоков аутогол-одговор да је у демилитаризованој зони „нормално“ да се има оружја, али га је судија упозорио да се „не препире са сведоком“.    

         Оптужени је предочио и низ документа, међу којима и  извештај АбиХ о завршним радовима ваздушног моста према Жепи и Сребреници, у коме се наводи да је до 7. маја 1995. г (за време трајања споразума) са територије БиХ одржаван ваздушни мост за потребе енклава Сребренице, Жепе и Горажда. Основни циљ успостављања и одржавања био је, како се наводи у документу, „дотур и обезбеђивање средстава за одржавање оружане борбе, евакуација рањеника, функционисање власти ... “  и тд. Нешто ниже пише и да је „морал становника и бораца знатно повећан не само због дотура борбених средстава, већ и сазнања да ипак нису остављени“.     

         Затим је прочитан и допис Јасуши Акашија генералном секретару УН, Кофију Анану, од 26.јануара 1994, где се у тачки пет наводи да је дошло до злоупотребе присуства УН на терену, од стране муслимана.

- Ја верујем да су се у тим подручјима и муслимани жалили на то исто – реаговао је сведок  

* Господине, не питам вас шта мисле ни Срби ни муслимани, већ шта мисле УН, чији сте ви били представник тамо. Први циљ: заустављање српског напредовања – остварен је. Други циљ није остварен, него се присуство УН злопутребљава да се нападају Срби.

- Приговор! Оптужени износи изјаву за изјавом – прекинуо га је тужилац.

* Овај сведок говори о стварима о којима не зна ништа. И одговара погрешно – узвратио је Караџић.

- Не! Иначе нас доводите у ситуацију да преиспитамо одлуку зашто смо вам дозволили да се сами браните – упозорио га је судија, након чега је веће донело одлуку да не уврсти овај документ УН у списак доказа.  

         Иначе, нешто раније у току суђења оптужени је већ покренуо ову тему, када је упитао сведока да ли су холандски војници обавестили УН да имају проблема са муслиманском страном јер злоупотребљава присуство осматрајућих места, пуцајући из близине и привлачећи српску ватру.

- Да било је таквих догађаја.

* А сећате ли се да је холанског војника убио муслимански борац?

- Да.

         Пред сам крај унакрсног испитивања, оптуженог је занимало да ли је сведок упознат са тиме да је Караџић лично интервенисао и спречио српску акцију око Сребренице у априлу 1993? После дуже расправе сведок је упитао Караџића зашто није учинио нешто да спаси енклаву и 1995. године?

* Малопре сте рекли да сам требао да урадим нешто да спасимо енклаву, као што сам урадио ’93. Ево вам одговора. Иако су у питању борци из Сребренице, иако су били легитимни циљ, иако су много пута извели нападе на Србе на овом путу, ми смо им ипак на крају отворили коридор да прођу.

- Већ сам рекао да је то било у вашем интересу да их пустите да оду.

* А ви се, господине сада понашате пристрасно, чак и као тужилац – није му оћутао оптужени.

         Упозорен да постави последње питање, Караџић се осврнуо на сведочеву тврдњу да је генерал Младић наводно инсистирао да он преузме евакуацију становништа и набави аутобусе за њихов превоз до Тузле.     

* Карамас је Младићу током два састанка 11. јула саопштио да је добио задатак да тражи од српске стране да дозволи евакуацију цивила, због чега је српска страна затражила аутобусе од УН, а да ћемо ми дати гориво...

- То нисам знао. Знао сам да смо тражили да УН осигура аутобусе који ће одвести муслимане из енклаве од Поточара до Тузле. Генерал Младић је рекао: „Не!“ и нагласио да ће он осигурати аутобусе.

* То је речено на састанку сутрадан. Увече 11. јула Младићу је речено да УН немају аутобусе и он је преузео на себе да их набави, а онда му Ви лично нудите аутобусе 12. јула. Ко је вас овластио и обећао да УН имају аутобусе, ако Кабермас каже да их нема? На које аутобусе сте рачунали? – јасно је предочио већу сведокову манипулацију, оптужени Караџић.

- Кажете да сте упутили захтев уобичајеним каналима.Када? – интересовало је и веће.

- Тог јутра 12. јула. И, речено ми је да ће послати аутобусе.

- Али, ко вам је конкретно из УН то рекао? – ни председавајући  није успео да конкретизује сведока.

- Па упутио сам захтев проматрачима, уз линију, по хијерархији, из сектора североисток – уследио је одговор, након чега је постало јасно да порука о доступним аутобусима није стигла из центра одлучивања.

         Ни следећи сведок тужилаштва није ништа боље прошао. Војник холандског батаљона Унпрофора, Паул Хрунвеген, сведочио је да  "престрашени" муслимани из Сребренице "нису имали другог избора" до да уђу у аутобусе и камионе којима су били пребачени ка Кладњу, а да су оне, који су се томе противили, припадници ВРС  укрцавали на силу.

         Бескорисни Холанђани, чија сумњива улога у самом чину пада Сребренице ни до данас није разјашњења, нису успели, према тврдњи сведока, да спрече српске војнике да разводвајају жене и децу од мушкараца од 16 до 60 година, које су након затворања у "белу кућу" одводили у непознатом правцу.     

         Према исказу овог, у то време 18-годишњака, у Поточарима је два пута виђен и команданта ВРС Ратко Младића, а тврди и да је био очевидац ликвидације муслиманског заробљеника.

         Преузевши унакрсно испитивање, оптужени Караџић, по ко зна који пут на овом суђењу, предочио је да Сребреница, и поред споразума и присуства мировних снага, уопште није била демилитаризована. Упркос томе, ни Хрунвегену није било познато да је у Сребреници деловала 28. дивизија Армије БиХ са четири бригаде и 13.000-14.000 бораца.

         Пред сам крај, у судници се појавио и други холандски војник, Рогер Пателски, чију ће звучно предочени исказ, оптужени Краџић покушати да осопри у понедељак. Уместо тога, Караџић је дао занимљиву опсервацију:  

* Да ли сам у праву да је у неким другим предметима, посебно у предмету Поповић, тужилаштво одустало од квалификовања војне операције око Сребренице као нелегитимне? Ако је то тако, онда ја не морам да трошим време на доказивање да је то било легитимно поступање. Много би се времена уштедело одбрани, ако се војна операција Сребреница не сматра кривичним делом.