Кенијац тврдио да елитна муслиманска 28. дивизија уопште није постојала

Пристрасно сведочење војног посматрача УН, пуковника Кингорија, на суђењу Радовану Караџићу

* `Сведок` тужилаштва негирао постојање 28. дивизије иако је она била понос АБиХ  и ималапет бригада и неколико батаљона

* Можда је могла да постоји на папиру, али у стварности, на терену није било ничег што би могло да упути на закључак да таква дивизија постоји у Сребреници

КАРАЏИЋ: Да ли ви оспоравате да је у Тузлу прешло 10.000 бораца из сребренице?

КИНГОРИ: Не оспоравам да је пошло толико наоружаних људи, али да је то била организована дивизија - то је потпуно несхватљиво. У сваком рату постоји пропаганда да би се дизао морал војсци. Обавештајни извештај који су саставили ваши људи... Ви сте имали свој начин

КАРАЏИЋ: Ваш одговор има једну круцијалну ману. Ово није документ ВРС, већ обавештајне службе АБиХ!

Извештава: Марија М. Зарић

          У ПРОЦЕСУ против Радована Караџића претходних дана радило се као на покретној траци. Међутим, међу сведоцима који су се смењивали током јучерашњег дана апсолутно је доминирало унакрсно испитивање пристрасног и изузетно антисрпски орјентисаног пензионисаног кенијског пуковника Џозефа Кингори, који је од марта до јула 1995. године био војни посматрач УН у Сребреници.

          Из његовог скраћеног исказа, на основу ранијих сведочења у Хагу, које је тужилаштво прочитало дан раније, види се да је пуковник присуствовао гранатирању Сребренице 6. јула и паду енклаве пар дана касније.

          Неефикасност УН и њихових посматрача у наводно демилитаризованој области сребреничке енклаве била је и више него јасна, након сваког питања првог председника Републике Српске. Потреба сведока да прикрије ту ману и да се „прави блесав“ на све што би могло да инкриминише његов мандат у Босни, избијала је на површину током читавог унакрсног испитивања, које ће се наставити.

          Сведок се на тренутке толико упетљавао у покушају да докаже да су Срби искључиви кривци и агресори и жељи да прикаже мусимане као искључиве и потпуно немоћне жртве, да је у свом пристрасном сведочењу добар део времена покушавао да убеди веће да чак и не постоји  28. дивизија, на коју је и сама Армија БиХ тада била, а и данас остала веома поносна.

- Можда је могла да постоји на папиру, али у стварности, на терену није било ничег што би могло да упути на закључак да таква дивизија постоји у Сребреници.

* Ако нисте видели ни ви ни холандски батаљон, ко је онда преварио Генералног секретара УН и навео га да званично саопшти Савету Безбедности да су заштићене зоне војна упоришта Босне и Херцеговине? -  интересовало је Караџића, који је истог момента прочитао списак из јула 1995. године, печатиран од стране Команде 28. дивизије, на којем се види занављање муниције, метака, ручних бомби, хране коју је требало расподелити, тачно прецизираним бригадама, батаљонима и јединицама.

* Како да војска која не постоји троши оволику муницију? И како се ово поклапа са вашим извештавањем да није било Дивизије?

- Ја нисам ништа знао о томе – био је учестали одговор сведока.

* Јасно пише да Семшудин Салиховић по овлашћењу команданта Насера Орића наређује да се из магацина у ове четири бригаде и батаљоне распореди допуна борбених комплета. Да ли се слажемо да заштићена, демилитаризована зона не сме да има никакву оружану формацију осим полицију са кратким личним наоружањем? – поентирао је отпужени и предочио сведоку да је ДБ Тузле известила 17. јула 1995. да се и поред погинулих из 28. дивизије 10.000 бораца успешно пробило до Тузле из Сребренице, кроз српску територију.    

- Не знам. Можда су то били обични људи са оружјем, а не војници.

* Каква је код вас разлика између човека са оружјем и војника? И један и други подједнако убија. Ти које називате наоружаним, а не војницима, убили су у околини Сребренице преко 3.500 Срба, и сваконоћно су, док сте ви били тамо, излазили на српску територију и убијали. И њих, муслимана, пре јула 1995. погинуло је преко 2.000 на српској територији, а ни један у Сребреници

- Са сигурношћу могу да кажем да смо одржавали састанке са ВРС када би чули притужбе о томе да су муслимани пролазили на српску територију до Жепе и натраг, преносећи робу и повремено били рањавани. Али, никада нисмо чули да је ико убијен, ни на једној страни.

* А да ли остајете при томе да није било штабова при самој Сребреници ?

- Остајем!

          Караџић је тад истакао и документ од 22. фебруара 1995, Секретаријата за народну одбрану Сребренице, огранак Министарства одбране, у којем се наводи које су команде где распоређење и у којим објектима. Између осталог дословце набраја породичне куће и децидно постављене команде и штабове које се у њима налазе.

* Све побројане бригаде, јединице и батаљони имају командна места. Пуна Сребреница војске а ви г.Кингори кажете да тога није било! И о томе све зна Холандски батаљон, а војни посматрачи ништа! –  узвикнуо је оптужени.  

- Овде пише да је штаб био смештен у једну приватну кућу. Немогуће је  бригаду сместити тако – покушао је `сведок` да извуче чињенице из контекста.

- Наводи се да је кућа коришћена за војну кухињу, не за смештај бригада – ипак је приметио судија.

* Као посматрач требало је да утврдите да та војска није била касарнског типа, већ да војници живе у својим кућама, а када су на линији или иду у акције, онда се за њих припрема храна у заједничким кухињама. Овде се јасно наводи да су оне биле штабна места, смештај за комаданте и помоћнике.

- Знам о каквој врсти војске је реч, али војна лица АБиХ нису били војска која се могла позвати у акцију – није попуштао Кенијац, чак ни пошто је суочен са чињеницом да је 28. дивизија, у намери да помогне муслиманску офанзиву у Сарајеву 15. јуна 1995, развила јаку, офанзивну активност око Сребренице како би задржала ВРС да не иде у Сарајево.

          Међутим, упитан о делу Сребренице, тзв. Бандера троугао, којем нико, сем муслимана није имао приступ, сведок је потврдио да су га заустављали наоружани људи, па је чак оставио и отворену могућност да су муслимани у том троуглу могли да имају и три тенка, а да он о томе не зна ништа. Исто тако није знао ништа ни о српским жртвама у селу Вишњица, чак и пошто је Караџић прочитао извештај снага АБиХ о том догађају:

* Око заштићене зоне траје жестоки рат - где муслимани нападају, а Срби бране своју територију, у овом случају у предвечерје 6. јула, и само ви о томе не знате ништа? А УН су имале увид и биле обавештене о томе?

- Зашто ВРС се није пожалила да је АбиХ то учинила – из топа је одговорио сведок, на шта му је Караџић прочитао извештај секретара војних посматрача о овом нападу и јавну рекацију представника ВРС Милутиновића и упозорење Ратка Младића да такво понашање неће више толерисати.

* Да ли је ВРС жалбе упућивала посматрачима или УНПРОФОР-у? – указао је оптужени на очигледну нелогичност сведоковог мандата.

* Ви нисте знали за овај догађај? – упитао је и судија сведока и након кратког „не“ приметио: - Да ли сте у стању да нам објасните ову разлику?  

* То је оно што мене брине са вашом изјавом од двеста и нешто параграфа пуних тврдњи и детаљних описа ситуација.

- Војни посматрачи су били очи и уши на терену поготово када се ради о војним активностима у енклави. УН је имала различите системе прикупљања информација, а наше способности су биле ограничене.

* Слажемо се да сте били очи и уши, али ви претендујете да сте били и руке и ноге, да сте имали у задатку и „деловање“ – приметио је оптужени, а након извесног времена пошто је истакао да је УНХЦР лажно оптуживао ВРС да спроводи рестрикције, упркос извештајима да је стотине тона хране предато у енклаву, која је уместо становништву отишла у руке АбиХ, прешао на другу тему и упитао: * Да ли ви оспоравате да је у Тузлу прешло 10.000 бораца?

- Не оспоравам да је пошло толико наоружаних људи, али да је то била организована дивизија - то је потпуно несхватљиво. У сваком рату постоји пропаганда да би се дизао морал војсци. Обавештајни извештај који су саставили ваши људи у организованој војсци као што је била ВРС морали су да дођу до таквих обавештајних података. Ви сте имали свој начин.

* Ваш одговор има једну круцијалну ману. Ово није документ ВРС, већ обавештајне службе АБиХ.

          Након дужег натезања око сведоковог извештаја да ће муслимани добити коридор за излазак из Сребренице према Тузли и његовог тврдокорног става да су Срби већ донели одлуку да „очисте енклаву“, насупрот Караџићевим питањима зашто би ВРС била дужна да дозволи 28. дивизији да напусти енклаву и да потом изводи нападе из Тузле, стигли су и до извештаја сведока упућеног његовом главном штабу у Загребу, од 17. јула 1995:

* Ево, УН потврђују да је изашао велики број бораца, да је до 3.000 погинуло током пробоја, да су спаљена српска села ... Да ли је ваша изјава у складу са извештајем војних посматрача?

- Чини се се ради о извештају војних проматрача УН сектор, североисток? – приметио је судија.

* Да ли је ово ваш штаб? – улетео је Караџић

- Да.

* Онда бих рекао да ваша изјава није у складу са овим извештајем. Зашто се толико разликује од званичних извештаја вашег штаба?

- Ја не видим да сам у било чему одступио. Овде нема војника, већ обични цивили који су наоружани. А села су спаљивали да би проширили коридор кроз који су пролазили – уследио је одговор сведока.      

* Добро знате ли ви да је у бившој Југославији сваки мушкарац служио војску и био војно обучен, и сви су били резервисти ЈНА. Били сте на територији регрутног а не система професионалне војске.

- Имали смо све те информације, али су неки по сили догађаја постали војници и наоружани  - и даље се правио `наиван` војни посматрач, негирајући постојање 28. дивизије, и поред пет бригада и неколико батаљона који су неспорно деловале на овој територији.

          На изричито питање оптуженог да ли тврди да је Сребреница била демилитаризована, сведок је одговорио да је сво тешко наоружање и "већина пешадијског оружја" АБиХ било предато Унпрофору и закључано у складишту холандског батаљона.

- Што се мене тиче, демилитаризација је тиме окончана – био је изричит.

Кингори у Сребреници

* Муслиманске власти у Сребреници и Сарајеву, УН и изасланик њиховог генералног секретара, пуковник Кареманс (командант холандског батаљона Унпрофора)... Сви сте ви планирали одлазак муслимана, једино је српска страна ћутала и чекала шта ће муслимани рећи.

- УН нису имале такве планове. Нама су мајор ВРС Момир Николић и пуковник Вуковић рекли да се Срби залажу за евакуацију свих... То није дошло из УН, него из ВРС.

* Зашто онда нису 10. јула пуцали тенковима Т84 са којима су могли да буду непогрешиви?

- Они су готово привели свој посао крају и знали су шта раде. Све је било готово, према томе - није им било битно. Имали су тактичке разлоге.

* А ко вас је обвестио о збивањима у Сребреници у којој нисте били?

- Ове информације могле су доћи од нашег преводиоца, али смо имали и особу која је била обезбеђење у болници. Ми смо могли да закључимо да је болница мета и да је промашена за неколико метара. А чули смо и гранте, и кад сам се касније вратио, видео сам трагове.

* А како сте ви могли да видите да су бомбардовали болницу. Колико су далеко Поточани од болнице у Сребреници?

- Далеко су, али смо информације добили од наших извора.

* Болница је далеко од вас, а на основу ваше изјаве могу да закључим да вас информише муслиман заинтересован да оптужује Србе, који нема војно образовање ни седам дана. И ви прихватате његову изјаву и пишете изјаву да су Срби узели за директну мету околину болнице. Догађај је био у 11 сати, а ви у 11 и 26 пишете извештај који вам је дојавио пристрасан човек, део ратујуће стране, чије речи ви узимате као ваше сазнање – приметио је оптужени, пре него што је уследио приговор тужиоца.

 

Кларк и Пећерели у доброј мери потврдили да су муслимани могли изгинути у борбама

Фреди Пећерели

         Предходних дана у судници су унакрсно испитивани и  британски патолог Џон Кларк и антрополог из Гватемале Фреди Пећерели, који су мање-више потврдили Караџићеве тезе да постоји могућност да сребреничке жртве нису страдале у масовним егзекуцијама, већ у борбама. Сведоци ту могућност нису искључили у потпуности.

* Да ли сте били свесни да су се током 44 месеца на том терену водиле жестоке борбе, у којима је било жртава, погинулих бораца који су касније,  приликом асанације терена сахрањивани у заједничке гробнице? – упитао је оптужени.

- Нисам био информисан о борбама. Могуће је да су неке од ексхумираних жртава тако погинуле, али су многе имале повезе око руку, ногу и очију.

* Да ли сте упознати са обичајима муслиманских бораца да носе скупе тканине јаких боја како не би трпели пријатељску ватру?

- Нисам. Нама је било нелогично да се такве тканине користе у борби.

         И антрополог из Гватемале Фреди Пећерели је потврдио да је велики број жртава на локалитетима Лажете 1 и 2 имао повезе од истог материјала, роза боје, која према његовим речима није била прикладна за коришћење у борбеним активностима.

- У близини гробница пронађен је велики број чаура, где је вероватно дошло до егзекуција, а тела су потом уз помоћ механизације гурнута у гробнице – рекао је Пећерели.

* Чауре и други лични предмети пронађени код жртава упућују да се радило о погинулим борцима, а не ратним заробљеницима, којима се одузимају сва документа и такви предмети да им би се отежало евентулано бекство – указао је отпужени.

- Та теза се не може у потпуности одбацити – сложио се сведок.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари