ПУТИН: Чување руског језика јача државни суверенитет и интегритет Русије

У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ ЖИВЕ 193 НАЦИОНАЛНОСТИ

КОЈЕ ГОВОРЕ НА БЕЗМАЛО 300 ЈЕЗИКА

Владимир Путин на седници Савета

• На руском језику у Русији говори више од 96 одсто грађана. И управо је руски језик заједно са културом - оценио је председник РФ - формирао Русију као јединствену и мултинационалну цивилизацију

        У ГОВОРУ у Кремљу - на седници Савета за међунационалне односе и руски језик - Владимир Путин је оценио да „избалансирана и ефикасна језичка политика спада у системске задатке“.  

        „За Русију са њеном етничком и културном разноликошћу и сложеним национално-државним уређењем, то је без сумње један од очигледних приоритета. Питања очувања и развоја руског и свих других језика наше земље имају огроман значај за хармоничне међунационалне односе, грађанско јединство, јачање државног суверенитета и интегритета Русије“ - рекао је председник Русије Путин. 

        Он је додао да јединство државе и народа Русије директно зависи од познавања руског језика од стране омладине. По Путиновим речима, на руском језику у Русији говори више од 96 одсто грађана.

        „И управо је он, руски језик, заједно са културом формирао Русију као јединствену и мултинационалну цивилизацију“ - истакао је руски председник.

        „У нашој земљи живе представници 193 националности, они говоре на безмало 300 језика и дијалеката“ - казао је Путин. 

        Он је напоменуо да „Устав Русије изричито гарантује право свих народа на очување свог језика и стварање услова за његово учење и развој. Републике имају право да уводе своје државне језике и користе их у раду органа државне власти и локалне самоуправе поред државног језика Русије“.

        Као пример, председник Русије је навео Крим, где се „користе три равноправна језик - руски, украјински и кримско-татарски“. 

        Путин је истакао да у земљама у којима се „право великих етничких заједница на коришћење матерњег језика игнорише или ограничава, то доводи до поделе друштва на људе првог и другог реда, на грађане и неграђане, а понекад и до директних трагичних унутрашњих сукоба“.