Антиракете враћају у доба хладног рата!
СУСРЕТ ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ ДМИТРИЈА МЕДВЕДЕВА СА 800 НОВИНАРА У "СКОЛКОВУ"
о Владимир Путин и ја смо стварно истомишљеници, имамо веома сличан приступ кључним питањима везаним за развој земље, али то не значи да се наши ставови поклапају у свему, уосталом - тако не треба ни да буде јер би то било досадно и не би било исправно
о Да нисмо могли да радимо заједно, наше политичко партнерство би се већ одавно распало. Од тога ћу полазити и приликом доношења одлуке о томе да ли ћу се поново кандидодати за председника јер постоји конкуренција која је од користи, а постоји и она која води у ћорсокак
о Надам се да ћемо се обојица руководити одговорношћу - пре свега одговорношћу пред државом и пред народом - приликом доношења одлука о томе ко ће где да се кандидује и шта ћемо убудуће да радимо
о Ако модел сарадње у противракетној одбранини буде нађен, бићемо приморани да преузмемо контрамере и онда ће се радити о форсирању развоја ударног потенцијала нуклеарних средстава, а то би био лош сценарио који би нас бацио уназад, у време хладног рата
о Русија је члан Европског суда за људска правам али имамо осећај да тај суд у низу случајева изриче пресуде против Руске Федерације које су острашћене, а понекад чак и политички мотивисане
о Нове аутомобиле не треба уопште прегледати. Сматрам да три године након куповине аутомобилу не треба технички преглед. Од три до седам година, ако се превозно средство користи, треба га прегледати једном у две године, а рецимо након седам година - јер је то ипак већ стари ауто - технички треба да се ради једном годишње.
ПРЕДСЕДНИК Руске Федерације Дмитриј Медведев срео се 18. маја 2011. у Московској школи за менаџмент «Сколково» са 500 домаћих и око 300 страних новинара.
Ову атипичну прес-конференцију директно су преносили руски Први канал, «Россия-1», «Россия-24», Russia Today и «Евровизија», као и домаће радио-станице «Маяк», «Вести ФМ» и «Комсомольская правда». Медведев се могао слушати и гледати и на сајтовима 1tv.ru, vesti.ru, РИА Новости и КП.
«Техничку подршку» преноса обезбеђивало је преко 200 људи и шест покретних сателитских станица. Сама прес-конференција симултано је превођена на четири језика: енглески, немачки, француски и јапански.
Д. МЕДВЕДЕВ: Пре свега, дозволите ми да Вам пожелим добродошлицу. Овде је много новинара – према информацијама које сам добио укупно је преко 800 новинара. Мени је драго што је постојао такав интерес за ову конференцију за штампу.
Роза ЦВЕТКОВА, „Независимаја газета“: Колико ће трајати предизборна неизвесност? Ви сте већ сигурно донели одлуку? И, ако дозволите, одмах следеће питање. Зашто, без обзира на наш сјајан имиџ нафтне државе, цене на гориво расту? Зашто Влада обећава да ће разрешити ситуацију, али још увек нисмо чули ко је крив?
Д МЕДВЕДЕВ: Коначно сте поставили то питање. (Смеју се). Очекивао да ће то бити прво питање, али је, ево, тек четврто. 
...Политички живот није само шоу, чак није нимало шоу. То је сложен посао који, са моје тачке гледишта и већине људи који се њиме баве, мора да поштује одређене технологије. Ми се тим послом бавимо како бисмо постигли одређене циљеве. Велике циљеве као што су: промена живота, промена живота набоље, да се људи боље осећају, да се повећава ниво прихода, да се реализују социјални програми.
Не бавимо се ми практичном политиком да нам не буде досадно, већ како би смо постигли успех. Зато, одлуке такве врсте треба да се доносе у тренутку када су све претпоставке за то зреле, када ће то имати коначни политички ефекат.
Баш због тога сматрам да за давање изјаве такве врсте треба бирати другачију врсту наступа од конференције за штампу, мада то изгледа веома лепо, чак и примамљиво. Дакле, такве одлуке треба да се доносе другачије и да се објављују другачије.
Сматрам да сваки политичар треба да такве изјаве даје онда када то сматра нужним. У целом свету је велики број политичких фигура које су, например, одмах по завршетку политичке кампање изјављују: „Планирам да се кандидујем на место председника“. По правилу, таква обећања или изјаве на томе и остају. Са друге стране, разумна је тактика која води ка успеху.
Зато, без обзира што чујем у вези са тим да су у једној земљи већ дали изјаве, да су у другој земљи дали изјаве, а у нашој земљи још увек ћуте на ту тему - још једном хоћу да подвучем: све треба да буде подређено одређеном, разумном сценарију. Али то не значи да ово може да траје бесконачно. Наравно, изборни жанр следи своје законе, и те законе ћу следити и ја. Ако решим да дам такву изјаву, то ћу и да урадим. Као што сам рекао у интервјуу нашим кинеским колегама, у овој ситуацији нема још пуно да се чека. Ова изјава ће уследити у блиској будућности.
А сада о цени горива. То је у ствари повезано – одлука да се кандидујем и цена нафте, горива. Ви знате зашто расту цене горива. Сасвим је јасно да је то повезано са општим растом цена на нафтне деривате. И наша Влада стварно предузима напоре да се избори са тим. Али ни сви напори, чак ни Владе, могу да уроде плодом. Негде може да буде тајни договор да се дигну цене. То је врло могуће. Али у принципу, то је одраз неких објективних тенденција на тржишту нафте. Зато треба да схватамо да наши напори да се регулише тржиште не доводе увек до успеха. Без обзира на то, Влада има и пуна овлашћења и моја упутства да се бави тим питањем и да покуша ипак да обори цене на нафтне деривате, на гориво.
Како? Јасно је како: нажалост, ништа осим рестриктивних мера ја не могу да предложим и Влада је искористила то право. Реч је о увођењу веома сурових такси. Неко време то може да помогне, али не трајно. Полазим од тога да цена нафтних деривата за нас представља битан показатељ и Русија је заинтересована да цене на нафту буду разумно високе, али не и претеране. Сада цене постају све веће и веће и на крају то може да има контраефекат. Сетите се да су 2008. цене достизале и 147 долара за барел. Како се то завршило? Глобалном финансијском кризом. И, наравно, то није исправно. Ни за нас. Ми ћемо се позабавити овим, али проблем није једноставан. Закулисни договори на тржишту треба да се секу у корену. И такве се мере предузимају.
Александр Колесниченко, „Аргументи и Факти“, имате реч, ако желите да поставите питање.
ЗАКЛАЊАЈУ СЕ ИЗА ИРАНА
А. КОЛЕСНИЧЕНКО: Крајем априла сте рекли да процедура техничког прегледа возила треба да буде или сасвим укинута или знатно олакшана. Ја бих још додао: осмишљена. Да будем искрен, то није једина бесмислена процедура у овој земљи, али хајде да се решимо бар ње. Да ли је извршен тај задатак? Да ли постоји концепција како ће изгледати технички преглед?
Д. МЕДВЕДЕВ: Буквално јуче сам саслушао извештај првог заменика Председника Владе и хоћу већ данас да вам кажем на чему смо и шта ми се чини сасвим разумним. Добро сте рекли да та процедура не треба да буде бесмислена. Она не треба да буде терет, не треба да буде будаласта и да свима отежава живот.
Шта треба да се уради? Сви ми морамо да знамо какве аутомобиле возе људи. Зато имамо разумни предлог: да се не веже технички преглед за саобраћајну полицију него да се ради уз потписивање уговора о осигурању и да се све то ради у сервис-центрима за аутомобиле.
Нове аутомобиле не треба уопште прегледати. Сматрам да три године након куповине аутомобилу не треба технички преглед. Од три до седам година, ако се превозно средство користи, треба га прегледати једном у две године, а рецимо након седам година - јер је то ипак већ стари ауто - технички треба да се ради једном годишње.
Још једном хоћу да подвучем: треба одвојити овај процес од полиције и учинити га максимално, заједно са техничким сервисирањем и потписивањем уговора о осигурању који је обавезан за све.
Д. ГАЉПЕРОВИЧ: Како оцењујете данашње односе између Русије, Сјединених Држава и Запада, конкретно са НАТО? Који проблеми ту постоје и како напредујете у њиховом решавању? Друго: у последње време се у руској власти отворила читава дискусија о томе да ли је Русија обавезна да поштује одлуке Европског суда за људска права или није. Тај суд је донео многе одлуке које се не тичу само материјалног, јер је ту реч и о начину извршења тих пресуда. Ви као правник одлично знате шта то значи. Шта мислите поводом поштовања одлука Европског суда за људска права од стране Русије ?
Д. МЕДВЕДЕВ: Тема односа између Русије и НАТО је широка. Може да се каже да је за мене рутинска, јер се ја буквално сваки дан тиме бавим. И када ми стижу извештаји министара, и када читам различите извештаје специјалних служби, и када се припремам за неке манифестације, за сусрете са вођама других земаља, који су често представници блока НАТО.
У овом тренутку односи са НАТО, по мом мишљењу, нису најгори. Сматрам да је то добро за обе стране. Имали смо напети, драматични период, када смо практично били прекинули односе. Нисмо ми били иницијатори већ Североатлантски савез, али ја сам тада рекао: како им је воља, ако они неће сарадњу, ми нећемо да инсистирамо. Мислим на август 2008. Од тада је много воде протекло. Мислим да се односи развијају у добром правцу.
Задовољан сам како је прошла моја посета самиту Русија-НАТО у Лисабону. Поставили смо важна питања, договорили смо се да ћемо сарађивати на многим стратешким правцима који су се нашли на дневном реду, укључујући Авганистан, борбу са тероризмом, борбу са трговином дрогом. Појавиле су се и нове теме у вези са којима смо у обавези да се договарамо, у супротном све ће се лоше одвијати. Мислим на противракетну одбрану. То је посебна прича, али рећи ћу пар речи, мада сам више пута оценивао ту ситуацију.
Ми бисмо желели да се развој европске противракетне одбране подређује јасним правилима. Свима треба да буде јасно да је противракетна одбрана начин блокирања стратешких могућности читавог низа земаља. Када нам кажу да то није усмерено против вас, ја то имам узимам у обзир, али и схватам да друге земље, на које се у овом случају мисли, за сада а и у наредних неколико година, немају такве могућности као Русија.
Обично нам говоре: то је Иран или још неко. Али, ни Иран ни други немају такве могућности. Значи, то је против нас. А ако је против нас, онда нас позовите на сарадњу или кажите то отворено. Надам се да ће они одговорити на питања која сам поставио и пред мојим колегом председником Обамом и да ћемо моћи да израдимо модел за сарадњу у противракетној одбрани.
Ако такав модел не буде израђен, бићемо приморани да преузмемо контрамере и онда ће се радити о форсирању развоја ударног потенцијала нуклеарних средстава. То би био лош сценарио, то би био сценарио који би нас бацио уназад, у време хладног рата. Рекао сам свом америчком колеги: „Ти знаш да је 2020. године, када прођу све четири фазе припреме такозваног приступа, врло могуће да одлуке о томе нећеш доносити ти, а да вероватно нећу ни ја. Али, неко ће доносити те одлуке“. Али, највероватније је да ће руско руководство ослањати баш на ова схватања. Зато ми морамо сада да размишљамо у ком облику ћемо предати овај проблем будућим покољењима политичара. То је изузетно важна тема. Она може да поквари све што смо радили последњих година – укључујући, са моје тачке гледишта, веома битан Споразум о ограничавању стратешког офанзивног наоружања. Уосталом, у њему се директно говори да ће развијање противракетне одбране (без договора) значити нарушавање стратешког паритета и да ће у том случају споразум бити привремено замрзнут, а можда и укинут. На ово сам хтео да скренем пажњу свих мојих партнера из НАТО и да им поручим да смо спремни за сарадњу, али да се у исто време надамо да ћемо добити гаранције да ти потенцијали нису усмерени против нас.
Као савестан човек, одговорићу и на питање у вези са Европским судом за људска права. Русија је члан тог суда, потписала је сва документа и обавезна је да то поштује. И убудуће ћемо се тако понашати. За нас је чланство у европским институцијама веома битно. При чему не можемо да не видимо и неке тешкоће са којима се суочавамо, јер смо, да кажемо, демократија у формирању и имамо доста проблема.
У низу случајева, суд изриче пресуде против Руске Федерације. У принципу, те пресуде се извршавају, укључујући и плаћања која буџет врши потражитељима. Али, у неким случајевима (које и Ви вероватно имате у виду) имамо осећај да је суд донео острашћене одлуке, а понекад чак и политички мотивисане. Ми о томе не говоримо јавно, али таква мишљења постоје. Баш зато се ове одлуке разматрају у нашим правничким круговима, о томе говоре неки од наших политичких вођа, али то не значи да смо прекинули наше чланство и да планирамо да не учествујемо у Европском суду за људска права.
На ово скрећем посебну пажњу јер сваки суд треба свим странама да одаје утисак неангажованости, непристраности и праведности, било да је реч о државном или међународном суду.
И ДАЉЕ ТАНДЕМ СА ПУТИНОМ
Владимир КОНДРАТЈЕВ (НТВ): Поставио бих вам мало другачије питање питање о Вашој кандидатури...
Д. МЕДВЕДЕВ: Када сам ишао овамо, био сам убеђен да ће ме сваки други питати о другом мандату и о мојим односима са Владимиром Путиним...
В.КОНДРАТЈЕВ: Добро, онда о Вашим односима са Владимиром Путиним (смех у сали). Да ли може теоретски да дође до ситуације да се на председничким изборима кандидују два човека – Ви и премјер Путин? Или таква ситуација није могућа, пе ћете се сваки кандидовати за себе?
Д. МЕДВЕДЕВ: Како то, одвојено се кандидовати, а учествовати заједно? (У сали се смеју).
В.КОНДРАТЈЕВ: Мислио сам на могућност да једна странка истакне два кандидата, ако то не може - онда ћете морати да станете на чело друге странке. Ви сте недавно говорили о томе да у перспективи Председник треба да буде страначка личност – и биће страначка личност. Можда би требало да приближимо некако тај тренутак? Значи ли то да бисте могли да станете на чело неке постојеће странке или да оснујете нову?
Д. МЕДВЕДЕВ: Хајде да још једном размотримо политичку ситуацију. Одговарајући на питање Ваше колегинице из НГ, рекао сам да свака политичка одлука, по мом мишљењу, треба да буде добро сагледана. Такве одлуке нису играчке. У нашим рукама се, реално, налазе судбине великог броја људи. Такве одлуке не могу да буду шарени папирићи и немамо право да их доносимо само да бисмо задовољили своје амбиције. Одлука да ли да се кандидујеш или не, треба да се базира на томе.
Односи са мојим колегом и политичким партнером Владимиром Путиним - то није само оно што се назива `тандемом`. То су уистину односи који трају већ 20 година. Ми се доста добро познајемо. Ми смо стварно истомишљеници. Шта год су други причали поводом тога, ми имамо веома сличан приступ кључним питањима везаним за развој земље. Али, то не значи да се наши ставови поклапају у свему, тако не треба ни да буде. То би било досадно и не би било исправно. Сваки човек има право на сопствена осећања и сопствени прилаз. Али, наше стратегије су веома блиске, другачије не бисмо могли да радимо. А да нисмо могли да радимо заједно, такво политичко партнерство би се већ одавно распало и данас бисмо имали потпуно другачију политичку слику. Од тога треба полазити приликом доношења одлуке о томе шта даље чинити. Сматрам да постоји конкуренција која је од користи, а постоји и она која води у ћорсокак. Надам се да ћемо се приликом доношења одговарајућих одлука о томе ко ће где да се кандидује и шта ћемо убудуће да радимо, руководити одговорношћу. Пре свега одговорношћу пред државом и пред народом.
Сада у вези страначке припадности. Ако се одлучим да се кандидујем на место Председника, хтео бих, наравно, да имам подршку одређених политичких снага. Другачије се не може. Имам у виду политичке странке. Које? Знате да немамо пуно политичких странака. Сматрам да је то добро и да смо прерасли време обиља маргиналних политичких групација. Већ имамо доста крупне политичке странке и то је добро. На кога да се ослоним?Ако се тиме будем бавио, надам се да ћу се, поред осталог, ослонити на оне који су ме (први пут) предложили.
А да ли председник државе може да формира своју политичку странку? Сматрам да може и да у томе нема ничег лошег.
Може ли предесдник у нашој земљи да постане члан неке странке? Већ само о томе недавно говорио. Мислим да ће тако и да буде јер се већина демократија развија по том сценарију. Раније, у једном периоду, ми смо били проценили да би се консензус, који је земљи тада био потребан, распао кад би Председник Русије дошао на чело неке странке. Али, данас већ имамо формиране политичке странке, са различитим представама о томе како да даље развијамо и унапређујемо своју државу, па Председник може и да стане на чело неке од политичких снага. То више није лоше.
ХОДОРКОВСКИ НИЈЕ ОПАСНОСТ
Јекатерина АПАНОВА (Телевизија Центар-Премјер из Калињинграда): Могу ли скорашњи догађаји у земљама Шенгена неки начин утицати да те земље и нама затварају границе?
Д. МЕДВЕДЕВ: Не могу да одговарам за земље Шенгенске зоне. Ми нисмо у Шенгенском споразуму. Могу да кажем само једно: оно што се догодило очигледно је изненадило читав низ држава. Догађаји на Блиском Истоку и северу Африке изазавали су реке миграната и уследила је реакција водећих европских земаља. Ако сам добро разумео, у суштини то није поколебало њихову политику. Иако су увеле одређене рестрикције, укидати Шенген или излазити из њега те државе не планирају. Ми активно радимо са нашим европским партнерима - са којима, у суштини, имамо јединствени економски простор - да са њима имамои јединствени безвизни простор. Ја ћу и надаље инсистирати на томе јер сматрам да је то гарант успешног развоја наших економских односа са Европском Унијом и другим европским земљама.
Јекатерина ГРАЧЕВА ( Тв Russia Today»): Русија је подржала резолуцију број 1973 у вези Либије. Оно што ми видимо данас је очигледно: земље коалиције, НАТО савез, излазе ван оквира те резолуције. Ако се постави питање сличне резолуције за Сирију, шта ће Русија да учини?
Д. МЕДВЕДЕВ: Нећу подржати такву резолуцију, чак и ако ме замоле моји пријатељи! Зашто? Зато што су резолуције 1970 и 1973 у суштини - грубо говорећи - погажене оним што су урадиле неке државе. Без обзира на то што Русија првобитно подржала једну такву резолуцију и дала сагласност на прихватање друге, односно није ставила вето, каснији развој догађаја је показао да је таквим резолуцијама могуће манипулисати.
То је жалосно јер се на тај начин подрива ауторитет ОУН. Ипак сматрам да су те резолуције генерално биле битне јер су показале општу забринутост земаља, али даље деловати на тај начин не би било исправно. Треба дати могућност државама да саме бирају свој пут развоја. Самим тим, дати могућност руководству Сирије да регулише те интерне проблеме које тамо постоје. Председник Асад је најавио реформе. Треба учинити што је потребно да те реформе буду ефикасне а не да покушавамо да их угушимо резолуцијама јер то, по правилу, не води ничему. Тим пре што њихово слободно тумачење, на крају крајева, ствара принципијелно другачију ситуацију...
Јуриј МАЦАНСКИЈ (Радио-станица „Комерсант-ФМ“): Да ли би пуштање Ходорковског на слободу било опасно по друштво?
Д. МЕДВЕДЕВ: Апсолутно не би било опасно.
СА КИНОМ ДО 100 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА!
КАЈ ЉУ (Кинеска информациона агенција „Хсинхуа“): Господине Председниче, овог лета ћемо обележити десетогодишњицу потписивања кинеско-руског споразума о добросуседским односима, пријатељству и сарадњи, као и десетогодишњицу оснивања ШОС (Шангајска организација за сарадњу). Молим Како Ви оцењујете кинеско-руске односе у последњих десет година и која је концепција Русије по питању унапређења билатералних односа у стратешком узајамном деловању и партнерству?
Д. МЕДВЕДЕВ: Сматрам да су наши односи изванредни, као што директно говоре моји партнери из Кинеске Народне Републике, руководство Кине: вероватно да никада нисмо имали тако добре и унапређене односе као данас. Рачунам да ће они остати такви и у наредним годинама и деценијама.
За нас односи са Кином не представљају тренутни фактор, то није конјунктура већ приоритет за дуги низ година. Ми смо политички партнери. Довољно је да се присетимо нашег рада у ШОС и БРИКС. Ми смо партнери у сфери економије: већ сада трговинска размена са Кином износи отприлике 60 милијарди долара. Договорили смо се са Председником КНР господином Ху Ђинтаом да ћемо довести трговинску размену до 100 милијарди долара. Сматрам да је од животне важности развој крупних енергетских и других пројеката међу нашим земљама.
Перспективе наших односа су изванредне, само не треба да успоравамо темпо и да радимо на стварању нових заједничких занимљивих пројеката, укључујући хуманитарне. Обележено је две године: Година Кине у Русији, Година Русије у Кини – обележене су године језика, то су веома битни догађаји. И стварно, ове године обележавамо десетогодишњицу потписивања споразума о стратешком партнерству и узајамном деловању, то је још један разлог да гледамо у будућност.
НИ УКРАЈИНА НЕ МОЖЕ НА ДВЕ СТОЛИЦЕ
Иван СОЛОВЕЈ: Каква је позиција Руске Федерације у вези евроинтеграције Украјине, а конкретно - у вези стварања зоне слободне трговине са ЕУ? Да ли ће овај корак имати негативне последице за даље односе Украјине са Руском Федерацијом?
И друго питање је у вези договора у Харјкову. У Украијини се све чешће може чути критика овог споразума – углавном зато што се припреме и потписивање овог споразума обављале у кулуарима. Да ли би сте могли детаљније да нам испричате о процесу припреме ових договора? Ко је био инцијатор? Како се све одвијало?
И ту не могу а да не покренем питање о гасу. Украјинска страна тврди да Вам даје аргументе за промену формуле цене гаса која је била одређена, и да су ти доводи услишани у Руској Федерацији. Да ли је то тачно? Да ли сте имали слуха за те доводе? Какви су ти доводи? Да ли се ово питање разматрало на нивоу Председника са Вашим украјинским колегом? Хвала.
Д. МЕДВЕДЕВ: Украјина је веома битна за нас. Она нам је веома блиска. Мени не смета европска интеграција Украјине. На крају крајева, Украјина је суверена држава и ви ћете да сами бирате где да се интегришете: ако хоћете – у Европску Унију, ако вас тамо чекају; ако хоћете – негде другде. Једино шта могу са сигурношћу да кажем јесте то је да ако Украјина, на пример, одабере европски правац, њој ће бити теже да нађе место у оквирима Јединственог економског простора и Царинског савеза у којима учествују Русија, Казахстан и Белорусија, јер је то друга интеграциона целина. Не може да се буде и овде и тамо. То треба сви да схватају, укључујући и моје украјинске пријатеље и колеге. Не може се седети на две столице. Мора се направити избор.
Европска интеграција Украјине је нормалан избор и пут. Јер, и Украјина и Русија су европске земље. Русија са ЕУ има 250 милијарди долара трговинске размене. За нас је ЕУ најбитнији трговински партнер. Али, не може се бити и овде и тамо. На два места. То неће успети.
