Софији био важнији Брисел од Јужног тока, а сад би да руски гас ипак не препусти Турској

НЕКИ У ПУТИНОВОМ ПОТЕЗУ ВИДЕ ЧАК ПРИТИСАК С ДАЛЕКОСЕЖНИМ ЦИЉЕМ ДА ВЛАСТ У БУГАРСКОЈ ПРЕУЗМУ ПРОРУСКЕ СНАГЕ

Бојко Борисов

• Влада Бугарске официјелно предложила потпредседнику Европске комисије за Енергетски савез, Марошу Шефчовичу, да се уз помоћ ЕУ - на локацији где би излазила цев Јужног тока на код Варне - изгради заједнички дистрибутивнни центар за земље чланице ЕУ у региону
• Премијер Бојко Борисов због тога путовао у Берлин и тражио подршку Ангеле Меркел, иако је  још 2009. обећавао гласачима да ће зауставити три руска енергетска пројекта
• Познати међународни „експерт транзиције“, Иван Крстев, проценио из Беча да су Мађарска и Србија - које су Јужни ток подигле као своју заставу - највеће губитнице јер су, осим што нису добиле гас, изгубиле и поверење Европске уније, док Бугарска такође није добила гас, али је задржала поверење Брисела

Пише: Марко МАРКОВ, некадашњи амбасадор Бугарске у Албанији, Србији и БиХ

        ЦЕО свет већ зна каква је судбина замашног руског енергетског подухвата Јужни ток у који су и Бугарска и Србија полагале велике наде и очекивале да ће подстаћи њихов економски развој.

        Сад су обе земље губитнице, Бугарска нарочито. Јер, то још један дебакл после неуспеха нафтовода Бургас-Александропулис и нуклеарне електране Белене на Дунаву. Тако је коначно пропала идеја бившег председника Георгија Прванова да се Бугарска претвори у регионални енергетски центар на Балкану.

        Такав ће центар највероватније постати Турска. Обустављање с руске стране изградње Јужног тока претворило се у својеврсну санкцију бугарским амбицијама у енергетици.

        Познати међународни „експерт транзиције“, Иван Крстев, проценио је из Беча да су Мађарска и Србија - које су Јужни ток подигле као своју заставу - највеће губитнице јер осим што нису добиле гас изгубиле су и поверење Европске уније, док Бугарска такође није добила гас, али је задржала поверење Брисела. Јер, сматра он, не би се нашла бугарска Влада која би подржала Јужни ток уколико би његова цена била конфронтација с ЕУ.

        То је, наравно, Бугарима - при постојећем економском стању земље и са тренутим животним стандардом - више него слаба утеха.

        У условима свеобухватне русофобије, коју распирују политичка десница и неолиберални кругови невладиног сектора, председник десноцентристичке Владе, Бојко Борисов, није подлегао антируском говору својих коалиционих партнера из Реформског блока и Патриотског фронта иако његова влада подржава санкције против Русије.

        Један, у поређењу с Крстевим, маргинални домаћи „експерт транзиције“ - видео је у Путиновом потезу у Анкари чак притисак с далекосежним циљем да власт у Софији преузму проруске снаге!

        Не фале нам ни медијске шпекулације да је и изненадни нестанак бившег шефа контраобавештајне службе ДАНС, Петка Сертова кога домаћа полиција и Интерпол траже, малтене у некаквој вези с Јужним током и Русијом.

        Јужни ток заправо никад није ни био стварни бугарски приоритет, нарочито не садашњег премијера Борисова.

        Он је још 2009. - у току предизборне кампање која је његов ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске) први пут довела на власт - обећавао гласачима да ће зауставити три руска енергетска пројекта.

        Касније је тај став тактички прилагођавао балансирању између ЕУ и Русије, повезујући изградњу Јужног тока с надом да ће Европска комисија направити неки компромис у вези са Трећим енергетским пакетом и дати мандат Бриселу да преговара о пројекту с Русима.

        Али, ако је судити по писму које је влада Борисова 12. децембра упутила Европској комисији са званичним предлогом да на територији Бугарске дистрибутивног гасног центра ( тзв. хаб, од енгл. Hub - центар, средиште, пупак) - изгледа да нада заиста умире последња.

        Потпредседнику Европске комисије за Енергетски савез, Марошу Шефчовичу, предложено је да се уз помоћ ЕУ - на локацији где би излазила цев Јужног тока на код Варне - изгради заједнички дистрибутивнни центар за земље чланице ЕУ у региону.

        Сасвим конкретно: за Бугарску, Грчку, Румунију, Мађарску, Хрватску, Словенију, а преко њих за земље Централне и Западне Европе, а такође за Србију, Македонију, Босну и Херцеговину и друге.

        Према заговорницима новог пројекта, овакав центар могао би да рачуна истовремено на руски гас и на гас са налазишта у Каспијском Мору и Источном Медитерану преко интерконектора с Грчком и Турском.

        Борисов је 15. децембра у Берлину разговарао с немачким канцеларом Ангелом Меркел о будућности гасних веза у Европи. То је била његова прва званична посета иностранству у другом премијерском мандату. Канцеларка је обећала да ће немачки експерти у Бугарској испитати све аспекте Борисовљевог предлога и да ће Берлин подржати тај предлог на састанку Европског савета 18. децембра у Бриселу.

        Бугарски премијер је после састанка с канцеларком изјавио да између Бугарске и Немачке постоји јединствен став да се с руском страном одржавају нефрмални односи што се тиче великих енергетских пројеката.