ОРБАН: Мађарска ће градити Јужни ток, ко жели да то спречи - нека понуди алтернативу

ПОДРШКУ НОВОМ ГАСОВОДУ ОВЕ СЕДМИЦЕ ДАЛЕ МАЂАРСКА, БУГАРСКА, СРБИЈА И ИТАЛИЈА

Виктор Орбан

• ВУЧИЋ: Наше радне групе раде на припреми уговора и покушаће се, што раније никада није био случај, да се са европским правилима усклади што је могуће више ствари. При томе увек водити рачуна о интересима Србије
• Из Москве је пре два дана стигла и информација да би деоницу кроз Србију могла да гради ћерка фирма Газпрома - Центрогас и да је одлука о томе већ донета, али да ће званично бити објављена за неколико дана, после обављања свих техничких формалности

         ПРЕДСТАВНИЦИ свих земаља кроз које гасовод Јужни ток треба да прође, упркос оспоравањима из ЕУ, подржали су изградњу тог гасовода, поручивши да је од великог економског и животног интереса за те земље да се Јужни ток изгради.

         Подршку Јужном току ове седмице дале су Мађарска, Бугарска, Србија и Италија, а раније су јасно залагање за реализацију тог гасовода, који треба да осигура вишедеценијску сигурност снабдевања гасом југоисточне и централне Европе, исказале и Аустрија и Словенија.

         Изградња гасовода Јужни ток који је, како оцењују стручњаци и званичници земаља учесница у пројекту, од огромног економског значаја за њих, биће како је најавио премијер Србије Александар Вучић и једна од тема разговора током његове посете Москви, 7. и 8. јула, са председником и премијером Русије Владимиром Путином и Дмитријем Медвевдевом.

         Вучић је, иначе, раније рекао да „наше радне групе раде на припреми уговора и покушаће се, што раније никада није био случај, да се са европским правилима усклади што је могуће више ствари“.

         Вучић је поновио да ће се при томе увек водити рачуна о интересима Србије.

         Упркос покушајима оспоравања тог пројекта из Европске уније, нарочито после привременог прекида радова на Јужном току кроз Бугарску, под притиском из Брисела, и после изјаве председника ЕК Жозе Мануела Бароза да је ЕК већ рекла да су сви потписани међувладини уговори између Русије и седам земаља укључених у „Јужни ток“ у супротности са законима ЕУ због чега о њима мора поново да се преговара, представници Мађарске, Бугарске и Србије су истакли да је заједнички интерес тих земаља да се тај пројекат реализује.

         Подршку Јужном току дао је ове седмице премијер Мађарске Виктор Орбан који је поручио да ће та земља наставити радове на том гасоводу и да, ако неко жели да спречи тај пројекат, мора да предложи алтернативу.

Орбан и Вучић

         „Мађарска ће изградити Јужни ток, јер тиме побољшава своју безбедност снабдевања у енергетици и неће да дозволи да дође у ситуацију да стање у Мађарској зависи од Украјине“, рекао је Орбан, истакавши да они који не желе изградњу Јужног тока морају да кажу „на који начин ће доћи до енергената“.

         Српски и бугарски министри спољних послова Ивица Дачић и Кристијан Вигенин поручили су након састанка у Београду, да је изградња Јужног тока у животном интересу обеју земаља, при чему је Дачић истакао да је то првенствено питање енергетске безбедности и стабилности, а не односа са Русијом.

         „Имамо заједнички став и заједнички интерес, животни интерес, да Јужни ток буде изграђен и да се не свађамо око тога са Европском комисијом (ЕК)“, рекао је Дачић, истакавши да се тај пројекат углавном третира као да се спроводи због пријатељских односа Београда и Москве, али да су на првом месту економски интереси.

         „Вредност изградње Јужног тока кроз Србију износиће две милијарде евра и у изградњи ће великим делом учествовати српска предузећа“, рекао је Дачић и додао да би Србија изгубила много и у економском и у енергетском смислу уколико би изградња Јужног тока била обустављена, а да ЕК не нуди никакву алтернативу.

         Министар Вигенин је оценио да је Јужни ток изузетно важан за енергетску безбедност целе југоисточне Европе.

         „Ми смо у директном, константном дијалогу са ЕК око услова реализације пројекта и надам се да ћемо наредних недеља добити разјашњења и моћи да наставимо са радом“, рекао је бугарски шеф дипломатије.

         Рим такође подржава изградњу гасовода Јужни ток, саопштио је пре два дана амбасадор Италије у Русији Чезаре Марија Рагалини, који је нагласио жељу своје земље да се настави дијалог Русије са ЕК и земљама које су непосредно заинтересоване за изградњу гасовода.

         Све то, наравно, мора да буде у складу са европским законодавством, за шта, према уверењу Рагалинија, може да се нађе одговарајуће решење.

     Чезаре Марија Рагалини

         Представници владе Италије више пута су потврдили да широко подржавају пројекат Јужни ток, имајући у виду његов значај за диферсификацију маршрута снабдевања гасом, као и због индустријског и технолошког учешћа Италије у том пројекту, нагласио је амбасадор.

         Подршка Италије том пројекту је разумљива с обзиром на то да се, осим што се италијанска енергетска компанија ЕНИ међу првима придружила руском Газпрому као инвеститор у изградњи тог гасовода са 20 одсто удела, предвиђено је да крајња тачка гасовода буде у италијанском месту Тревизо, где ће бити изграђена мерна станица за гас.

         Још једна земља чланица ЕУ - Аустрија, упркос отпору ЕК, која тражи ревизију свих уговора о Јужном току које је Русија потписала са земљама учесницима, придружила се крајем маја Јужном току, а председник Аустрије Хајнц Фишер оценио је да је тај гасовод важан за диверсификацију снабдевања Европе гасом, док је недавно и премијерка Словеније јасно поручила да ће се Јужни ток градити и да треба да се гради.

         И председник Привредне коморе Србије (ПКС) Жељко Сертић очекује да ће врло брзо почети реализација Јужног тока у нашој земљи, како је и планирано.

         Сертић је рекао да је уверен да ће, због интереса ЕУ и њених потреба за гасом, као и због интереса Русије да извози гас и ради наших регионалних интереса, тај пројекат бити брзо покренут и да ће и Србија ускоро кренути са реализацијом свих планираних послова на Јужном току.

         Јужни ток је из економских интереса важан за Србију и земље региона, које истовремено треба да воде рачуна и о реализацији тог пројекта, али и о опредељењу наших земаља ка чланству у ЕУ и поштовању европске енергетске стратегије, истакао је Сертић.

         У прилог томе да се ускоро може очекивати наставак радова на Јужном току кроз Србију, из Москве је пре два дана стигла и информација да би деоницу кроз Србију могла да гради ћерка фирма Газпрома - Центрогас и да је одлука о томе већ донета, али да ће званично бити објављена за неколико дана, после обављања свих техничких формалности.

         Руско министарство грађевине и стамбено комуналних услуга неколико дана раније издало је компанији „Саут стрим транспорт“ дозволу за изградњу гасовода Јужни ток, што ће тој компанији омогућити да може да почне припремне радове на морској обали, предвиђене пројектном документацијом.

         Газпром је саопштио да „Саут стрим транспорт“ почиње да припрема градилиште у реону Анапе, да уређује приступне путеве, довози грађевинске машине, опрему, материјале и предузима мере за заштиту ретких врста животиња и биљака.

         Званичан почетак изградње гасовода Јужни ток, који треба да испоручи прве количине гаса потрошачима крајем 2015. године, почео је 7. децембра 2012. године у руском граду Анапа на обали Црног мора.

         Јужни ток је гасовод за транспорт гаса из Русије по дну Црног мора, преко Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније и Аустрије и даље до потрошача у централној Европи.

         Тањуг