Министарка Михајловић хвалила Јужни ток као да „Инсајдера” није било
ЕК ТРАЖИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И БРИСЕЛА КОЈИ БИ ЗАМЕНИО СПОРАЗУМЕ О ЈУЖНОМ ТОКУ СА ПОЈЕДИНИМ ЗЕМЉАМА
- Први захтев из Трећег енергетског пакета ЕУ успешно је решен раздвајањем испоручиоца (Газпрома) и транспортера (локалне компаније South Stream), друга тачка (могућност реверса) – уопште није прихватљива руској страни. Логика Москве је схватљива: Зашто да улаже огроман новац (17 милијарди евра) у градњу гасовода којим би потом текао и туђи гас?
- Зорана Михајловић на конференцији у Бриселу о Јужном току говорила о његовим позитивним економским ефектима за Србију и указала да ће захваљујући том гасоводу у Србији бити отворене десетине хиљада нових радних места и повећан енергетски потенцијал земље за две трећине
- Представник „Газпрома” на конференцији, Александар Сиромјатин, указао да Србија постаје главни енергетски чвор Јужног тока јер ће управо са територије Србије полазити кракови гасовода за Републику Српску, Федерацију БиХ и Хрватску
Пише: Олег БОНДАРЕНКО, политиколог (Москва)
ДИРЕКТОР за светска енергетска тржишта Европске комисије Клаус-Дитер Борхардт – иступивши на конференцији о Јужном току у Европарламенту – подржао је пројекат овог гасовода.
Оценио је да Јужни ток веома ишчекују у Европи и да сви проблеми, ако буде воље и жеље за то, могу бити решени. Борхардт је притом изразио наду да ће у најскорије време бити потписан међувладин споразум о Јужном току између Русије и ЕУ. Споразум који би заменио постојеће билатералне споразуме Русије са земљама учесницама пројекта Јужни ток.
Према његовим речима, том питању је било посвећено писмо које је комесар ЕУ за енергетику, Гинтер Отингер, упутио руском министру енергетике Александру Новаку.
Клаус-Дитер Борхардт
Оваква измена позиције Брисела према најкрупнијем руском енергетском пројекту после пуштања у рад Северног тока може се објаснити тиме што је већ почела градња тог гасовода у самој ЕУ – 23. октобра на територији Бугарске. Још је 24. новембра дошло до првог спајања (варења) цеви гасовода у Србији.
Чак ни перспектива могућег прикључивања Београда Трећем енергетском пакету - у јануару 2015. – не може више ни на шта утицати јер закон не може да важи ретроактивно.
Главно противречје између Москве и Брисела поводом Јужног тока управо и јесте повезано са Трећим енергетским пакетом ЕУ према којем иста компанија не може бити истовремено и продавац и транспортер гаса. Тај пакет такође тражи да у уговорима буде предвиђена и могућност тзв. реверса гаса гасоводом.
Први захтев из „пакета” био је успешно решен раздвајањем испоручиоца (Газпрома) и транспортера (локалне компаније South Stream), друга тачка (могућност реверса) – уопште није прихватљива руској страни. Логика Москве је схватљива: Зашто да улаже огроман новац (17 милијарди евра) у градњу гасовода којим би потом текао и туђи гас?
Газпром је, као што се зна, на себе преузео трошкове градње српског дела Јужног тока.
Створену ситуацију је прокоментарисао заменик министра енергетике Русије Анатолиј Јановскиј: „Ако све мора да буде у складу са европским или руским правом – тада уопште није ни потребно међународно право, а управо оно мора да има предност”.
Управо на међународном праву ће се заснивати међувладин споразум Европске комисије и Владе РФ који ће бити потписан поводом овог гасовода.
Москва и Брисел имају пред собом две године (до краја 2015.) за потписивање таквог споразума – дакле, до момента када ће прве количине гаса из Русије кренути новим гасоводом према Европи. У овом тренутку постоји схватање да је то неопходно учинити.
Није случајно што ће Словенија – учесница у пројекту која највише зависи од Брисела – у најскорије време Јужном току дати статус пројекта од националног значаја. Да подсетим: то су већ урадиле Србија, Бугарска и Мађарска.
Конференцији је, иначе, присуствовала министар енергетике Србије Зорана Михајловић која је говорила о позитивним економским ефектима Јужног тока за Србију. Указала је да ће захваљујући градњи тог гасовода Србији бити отворене десетине хиљада нових радних места и повећан енергетски потенцијал земље за две трећине. По завршетку конференције, она је у разговору за РТС хвалила Јужни ток, као да претходно никаквог „Инсајдера” није било.
Зорана Михајловић
Најдиректнији је био саветник председника владе Србије Драгутин Матановић који је цитирао бившет команданта снага НАТО у Европи Веслија Кларка, генерала са жалосном репутацијом из времена бомбардовања Југославије: „Задатак Запада – да би обезбедио своју енергетску независност у средњорочној перспективи – јесте напад на седам држава у наредним годинама”.
По Матановићевом мишљењу, на Арктику је нафте остало само за три године, па због тога – како је објавио и британски „Економист” – долази златни век природног гаса.
Представник „Газпрома” на конференцији, Александар Сиромјатин, констатовао је да је Србија постала главни енергетски чвор и центар Јужног тока јер ће управо са територије Србије полазити кракови гасовода за Републику Српску, Федерацију БиХ и Хрватску.
Јужни ток за Србију није само економски пројекат, већ и – транзит смисла, идеја, културе и вредности. Није зато случајно што је – према најновијем социолошком истраживању у Србији о руско-српским односима – 57 одсто анкетираних изјавило да очекује културно присуство Русије у својој земљи, а само 45 одсто – економско.
Треба веровати да ће савремена Русија бити у стању да задовољи не само економска него и културна очекивања Срба.