Британске амбасаде највише интересовало – ко ће и када градити гасовод кроз Србију

У БУДИМПЕШТИ ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ЈУЖНИ ТОК. ЕВОЛУЦИЈА ГАСОВОДА”

  • Мађарска министарка за национални развој Жужа НЕМЕТ: Јужни ток је за Мађарску приоритетни пројекат од националног значаја јер ће нам помоћи да повећамо своју енергетску безбедност и да брже изађемо из економске кризе
  • Представник „Гаспрома” Александар Сиромјатин нагласио је да  ће 63 милијарде кубних метара гаса које ће стизати Јужним током задовољавати потребе 38 милиона европских домаћинстава
  • О значају конференције сведочи и чињеница да је у њеном раду учествовао и бивши председник владе Шпаније Хосе Мариа Аснар

         Олег БОНДАРЕНКО, политиколог

         БУДИМПЕШТА је била домаћин конференције „Јужни ток. Еволуција гасовода” на којој су своје виђење перспективе његове градње, поред осталих, изнели представници надлежних министарстава Мађарске.

         Министар националног развоја те земље, Жужа Немет, подсетила је да су Мађари на својој кожи 2009. већ осетили шта значе проблеми са испорукама природног гаса преко транзитних држава. Она је дала пуну политичку подршку пројекту Јужног тока оценивши да ће „помоћи Мађарској да повећа своју енергетску безбедност” и позитивно утицати на повећање њеног бруто друштвеног производа и излазак из економске кризе.

         Мађарска министарка је указала да је Русија веома важан партнер Будимпеште у енергетској сфери, у тој мери да енергенти чине 40 одсто трговинске размене две земље. Зато је Јужни ток – подвукла је Немет – за Мађарску приоритетни пројекат од националног значаја.

         Са исте позиције је говорио и  мађарски државни секретар за енергетска питања Пал Ковач који је прецизирао да је његова земља „најнезаштићенија на плану традиционалних извора енергије, од којих 80 одсто одпада на руски гас.

         Ковач је истовремео оценио да је индикативно што је конзорцијум Шел у своје време дао предност гасоводу Јужни ток, а не његовом конкуренту – пројекту „Набуко” – који је при том био још и 20 одсто скупљи.

         „Набуко” је изгубио јер је почео као Вердијева опера, а завршио се као „сапуница”.  А Мађарској је – нагласио је Ковач – потребно да питање енергетске безбедности реши не за период од наредних пет година и не на нивоу обећања, већ одмах и – реално. Јужни ток је за Мађарску утолико важнији што је његова градња већ започела – и у Бугарској и на руској обали Црног мора.

         Заменик руског министра енергетике Анатолиј Јановскиј указао је на конференцији да је спољна енергетска политика Руске Федерације усмерена на максималну интеграцију у светско енергетско тржиште. При том је нагласио да је то двосмерни процес јер и руске компаније долазе у Европу, као што и европске компаније улазе у Русију.

         Русија отвара своја тржишта и то исто очекује од својих партнера – подвукао је Јановскиј.

         Учесницима конференције обратио се и представник „Гаспрома” Александар Сиромјатин који је прво подсетио да ће гасоводом Јужни ток у Европу стизати 63 милијарде кубних метара гаса годишње. Да би пластичније предочио о каквој количини гаса се ради, Сиромјатин је истакао да је она равна количини компримованог гаса за чији превоз би било потребно 700 танкера. Додао је да ће те 63 милијарде кубних метара гаса моћи да задовољавају потребе 38 милиона европских домаћинстава.

         Симптоматично је да су наглашени интерес за конференцију у Будимпешти имали представници амбасаде Велике Британије у главном граду Мађарске и Бечу, које је највише занимало – ко ће и када градити Јужни ток у Србији.

         Конференцији је присуствовао и српски политиколог и геополитичар Срђа Трифковић који је оценио да је један од разлога зашто Мађари подржавају градњу Јужног тока то што ће тај гасовод повећати стратешки значај сваке земље кроз коју прође, па и њихове. Посебно у очима страних инвеститора.

         Исправност Трифковићеве процене потврдило је и неочекивано учешће у раду конференције једног од оснивача Европске уније – бившег председника владе Шпаније Хосеа Мариа Аснара.

         Градња српског дела Јужног тока треба да започне 24. новембра, а није искључено да додатни значај том догађају обезбеди долазак председника Руске Федерације Владимира Путина.

         Паневропско тржиште

         енергетских ресурса

         Неопходност усаглашеног деловања земаља – учесница у градњи Јужног тока – по мишљењу заменика министра енергетике РФ Анатолија Јановског – није превише заоштрена зато што се важење Трећег енергетског пакета ЕУ не може проширити на земље које нису у саставу Уније.

         Према његовим речима, Русија и Европска унија треба да утврде „возни ред” сарадње у области енергетике до 2050. године са амбицијом да буде створено паневропско тржиште енергетских ресурса – нафте, природног гаса, угља и електроенергије.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари