Ево како се из Москве види Јужни ток преко Турске који би заобишао Србију
ПОДРЕДИТИ БУДУЋНОСТ ЈУЖНОГ ТОКА РЕЗУЛТАТИМА ИЗБОРА У БУГАРСКОЈ - ТО ЈЕ ЗА РУСИЈУ НЕДОПУСТИВ ЛУКСУЗ
Бугарска очекивано најслабија карика
- Ако Бугарска одбије, за изградњу Јужног тока остаје само једна маршрута: Турска-Грчка-Италија-Аустрија
- Турска варијанта Јужног тока има неколико недостатака. Главни су: 1. Маршрута преко територије Турске је дужа од првобитне и 2. Губи се могућност да се Јужном току прикључе Србија и Мађарска
- Могуће је да ће хладни радијатори помоћи Бугарима и Мађарима да скупе храброст како би узели за таоца европску бирократију, блокирајући све процесе доношења одлука, док се Брисел не договори са Москвом о обнављању испорука
- Јако желим да турска варијанта Јужног тока не буде потребна. Ако Европска комисија прорачуна последице своје тврдоглавости и промени позицију, биће боље за све нас. Али, са друге стране, веома радује чињеница да Русија има резервну варијанту испоруке гаса у Јужну и Централну Европу
Пише: Олег МАКАРЕНКО
ПЕРСПЕКТИВЕ Јужног тока на први поглед делују доста узнемиравајуће.
Европљани су већ доста далеко одмакли на путу санкција против Русије – и, врло вероватно, неке земље ће одлучити, у инат старој Европи, да одмрзну за себе важан канал за испоруке гаса. У таквој ситуацији Гаспром и руска влада понашају се задивљујуће мирно. Можда они имају неки план?
Хајде да мало анализирамо. Какве варијанте сада има Русија?
1
Прва и најочигледнија је да се сачекају резултати ванредних избора у Бугарској у нади да ће победити коалиција снага које су спремне да сарађују са Гаспромом и да се супротстављају америчком притиску. Такав сценарио је могућ. али не и загарантован.
Подредити будућност Јужног тока резултатима избора у Бугарској – то је недопустив луксуз, што значи да мора да постоји алтернативна варијанта.
Покушај да се направи, занимљива са географског становишта, маршрута преко Румуније – узалудан је посао. Румунија се одрекла учешћа у Јужном току и без притисака из Брисела, из чисте русофобије. Ми немамо о чему да разговарамо са Букурештом.
Међутим, за време мајског сусрета Владимира Путина са шефовима светских новинских агенција, он је наговестио нашим непријатељима из Брисела да Русија има план „Б”.
„Ако ми и даље будемо имали проблема са Јужним током – а Брисел нам стално подмеће клипове у точкове – ми ћемо размотрити друге варијанте преко територија земаља које не улазе у ЕУ. ЕУ ће једноставно добити још једну транзитну земљу. Зашто они, из Брисела, ово раде, не могу да разумем”.
Која је та транзитна земља није тешко погодити. Довољно је да погледамо мапу Јужног тока. Ако Бугарска одбије, за изградњу Јужног тока остаје само једна маршрута: Турска-Грчка-Италија-Аустрија.
2
Бивши премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган је недавно победио на председничким изборима у Турској и, свакако, сви предлози у вези Јужног тока које су дали чиновници из његовог окружења у протеклих неколико месеци, биће на снази још дуго. Ево једног од њих.
„Турска ће дозволити да се преко њене територије спроведе Јужни ток који ће преносити гас у Европу по дну Црног мора” (министар енергетике Турске Танер Јилдиз).
Ову варијанту је спомињао и министар енергетике Русије Александар Новак.
„Теоретски, таква могућност постоји, али је ми још увек нисмо разматрали и Гаспром, генерално, овде мора да се определи са тачке гледишта економске оправданости пројекта. Ако буде таквих предлога, ми ћемо водити преговоре. За сада нисмо добијали такве предлоге од Гаспрома”.
3
Турска варијанта Јужног тока има неколико недостатака. Главни су:
1. Маршрута преко територије Турске је дужа од првобитне;
2. Губи се могућност да се Јужном току прикључе Србија и Мађарска.
Ако погледамо пажљивије, недостаци нису критични, при чему чак могу да се претворе у предност. Без обзира на велику дужину, турска варијанта углавном пролази копном, а копнени сегменти су знатно јефтинији од подводних. Осим тога, италијанска деоница, која ће проћи са југа Апенинског полуострва на север, до границе са Аустријом, неће скупо да кошта.
План Јужног тока са Србијом
Погледајмо мапу дистрибутивне гасне мреже Италије. Љубичасте и зелене линије – то су цевоводи путем којих се у Италију и централну Европу из Алжира и Либије испоручује гас. Ако се Јужни ток довуче до југа Италије, пред нама ће се отвори занимљиве могућности.
Например, цев може да се постави паралелно са већ постојећим цевоводима. То ће бити много јефтиније од постављања цевовода од нуле.
Италијански партнер Гаспрома и акционар Јужног тока - компанија ENI - поседује административне ресурсе у Италији и може лако да организује такву варијанту изградње. Узгред, Русија добија могућност да се бави креативним „троловањем”.
Пошто Европска комисија од Гаспрома захтева да се другим компанијама дозволи приступ Јужном току, онда и Гаспром - у складу са правилима Трећег енергетског пакета ЕУ - има право да захтева да половину капацитета цевовода којима тече либијски и алжирски гас припадне њему.
Фрустрацији европских бирократа неће бити краја.
Свакако је штета да Бугарска, Србија, Мађарска и Румунија остану без гаса, међутим након пуштања Јужног тока преко Турске и потпуне блокаде украјинске мреже за транспорт гаса, ми нећемо моћи физички да им испоручујемо гас. При чему се у општим приходима Гаспрома губитак таквих клијената неће много приметити, док унутрашња политичка криза у Европској унији, коју ће направити смрзнуте државе, може да нам донесе доста користи.
Подсетићу да се одлуке у ЕУ доносе консензусом и свака земља има право вета, мада слабе земље преферирају да га не користе. Могуће је да ће хладни радијатори помоћи Бугарима и Мађарима да скупе храброст како би узели за таоца европску бирократију, блокирајући све процесе доношења одлука, док се Брисел не договори са Москвом о обнављању испорука.
4
Турска маршрута Јужног тока има два рањива сегмента: турски и грчки.
За италијански не треба да се бринемо. ENI је јака компанија и свој имунитет на притиске Брисела показала још у време када су јој претили свим могућим карама због уласка у конзорцијум, који гради Јужни ток.
Што се тиче турског сегмента, можемо да будемо релативно мирни. Ердоган је циничан прагматичар кога су САД недавно покушавале да склоне са власти, направивши обојену револуцију.
Турски лидер смета Вашингтону до те мере да су била организована чак два покушаја државног преврата великих размера. Ердоган је одолео и у поређењу са европским политичарима, који се плаше САД и ослушкују сваки покрет Стејт департмента, овај турски патриота-прагматичар изгледа као добар партнер за узајамну сарадњу.
Остаје Грчка.
Аустрија и Италија, које су заинтересоване за Јужни ток, штитиће Атину од притисака из Брисела. Штавише, повлађивање Европској комисији у условима озбиљних губитака због руских санкција, које Европска комисија не жели да надокнади, изазваће у Грчкој озбиљну политичку кризу. Покушај да се Грчка остави не само без новца, већ и без гаса и пољопривреде - изазваће праву социјалну експлозију.
Европска комисија није могла самостално да савије чак ни Бугарску. Био је потребан дипломатски десант из САД на челу са Џоном Мекејном, како би се бугарска влада „притегнула”.
Грчка има успешно искуство у супротстављању притисцима САД. Например, без обзира на то што је Вашингтон притискао из све снаге, Грчка није пристала да учествује у другом рату против Ирака.
***
Јако желим да турска варијанта Јужног тока не буде потребна. Ако Европска комисија прорачуна последице своје тврдоглавости и промени позицију, биће боље за све нас. Али, са друге стране, веома радује чињеница да Русија има резервну варијанту испоруке гаса у Јужну и Централну Европу.