У Калифорнији направили „мапу мозга“, хоће ли ускоро постати могуће читање мисли?

МОЖДА ЋЕ ПОСТАТИ МОГУЋЕ И ДИРЕКТНО КОМУНИЦИРАЊЕ - МОЗГА СА МОЗГОМ

Максим Кронгауз

• Nature: Код седам пацијената је снимана сва мождана активност приликом слушања радио програма. На крају су групе речи подељене на 12 семантичких поља (која одговарају одређеној тематици), од којих се свако налазило у одређеном делу мозга
• Максим КРОНГАУЗ: Ако мапе различитих људи буду сличне, моћи ћемо да говоримо о извесном свељудском феномену. Ако се испостави да се мапе различитих људи знатно разликују, тада ће идеја „читања мисли“ генерално пропасти. Онда ће морати да се праве појединачни апарати, а не мислим да ће људи пристати да стављају такво нешто на себе. То ће бити антиутопијска будућност
• Феномен унутрашњег говора је једна од највећих мистерија. Човек унутар себе говори другачије него што говори споља. „Прислушкивање“ унутрашњег говора сигурно ће давати чудан „текст“. Засад се не ради о томе да се рад мождане коре преводи у текст који нам је разумљив, на енглеском или неком другом језику. Како ће све то изгледати - показаће тек будућност

        ГРУПА научника са Калифорнијског универзитета у Берклију направила је семантичку мапу људског мозга.

        Како наводи часопис Nature, код седам пацијената регистрована је сва мождана активност приликом слушања радио програма. На крају су групе речи подељене на 12 семантичких поља (која одговарају одређеној тематици), од којих се свако налазило у одређеном делу мозга. 

        О томе колики значај има то истраживање и колико нас оно приближава могућности да погледамо у дубину људске свести говорио је у интервјуу дневном листу „Известија“ шеф научне лабораторије за лингвистичку конфликтологију и савремену комуникацијску праксу руског Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Максим Кронгауз.

        • Шта у перспективи може да нам донесе сазнање о томе „где се налазе“ поједине речи о којима размишља човек?

        - Одавно се покушава да се повеже наше размишљање са стимулисањем мождане коре. Задатак над задацима је читање мисли. У почетку је задатак био скромнији - схватити тематска жаришта у можданој кори која одговарају одређеним темама разговора - када човек говори о својим осећањима, о љубави према некоме. А сада их већ повезују са конкретним речима конкретног језика. Ако будемо могли да повежемо то, онда ћемо, на пример, ставивши човеку „кацигу“, моћи да по стимулацији одређеног дела мозга схватимо о чему он размишља. И чак да то преточимо у неке реченице.

        Тренутно се, како ми се чини, чине тек први кораци у том правцу. Број тестираних људи је веома мали. А најважније питање, по мом мишљењу, јесте - како је све уређено код различитих људи. Ми можемо да направимо мапу мозга конкретног човека. Али, да ли ће се код различитих људи поклапати те мапе? Ако направимо мапу мозга конкретног човека, можемо да читамо његове мисли. Али, засад је потпуно нејасно колика је сличност између мапа различитих људи.

        • Ако се испостави да сваки мозак распоређује те речи и семантичка поља на свој начин, да ли ће то значити да је идеја доживела фијаско?

        - Ако мапе различитих људи буду сличне, моћи ћемо да говоримо о извесном свељудском феномену. Ако се испостави да се мапе различитих људи знатно разликују, тада ће идеја „читања мисли“, идеја да ћемо стимулисањем мождане коре моћи да правимо неке текстове генерално пропасти. Онда ће морати да се прави појединачни апарати. Не мислим да ће сви људи пристати да стављају нешто на себе. То ће бити антиутопијска будућност - стављати кациге на људе, кад нико неће моћи да скрива своје мисли. Тешко да сви људи то желе. Не мислим да човечанство тежи томе да сви људи могу да читају мисли једни другима. Наука је заинтересована за укупан резултат, иако су конкретне мапе сваког човека такође веома интересантне.

Центар за мапирање мозга Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу

        • Али, човек не размишља увек вербално. Како онда добити одговор о чему он размишља?

        - Генерално, феномен унутрашњег говора је једна од највећих мистерија, која се проучава веома стидљиво. Очигледно је да човек унутар себе говори другачије од онога како говори споља. И ако желимо да „прислушкујемо“ унутрашњи говор, очигледно је да ћемо на излазу добити чудан „текст“. Засад се не ради о томе да се стимулисање мождане коре преводи у текст који нам је разумљив, који је заиста текст на енглеском или неком другом језику. Како ће све то изгледати - показаће будућност.

        • Колико таквих испитивања треба спровести да би се добио одређени резултат?

        - Постоји такозвани феномен засићености. Ако приметимо да се после одређеној броја испитивања подаци не мењају, не треба више спроводити испитивања. И прилично је тешко предвидети број када ћемо схватити да су обухваћени сви типови и да експерименти неће показати ништа преко тога. Међутим, то треба да буду бар десетине и стотине људе када је у питању исти језик. Наравно, у перспективи треба истраживати различите језике и покушавати схватити како да поредимо мапе различитих језика. Ако мапу енглеског ставимо преко мапе руског језика, да ли ће речи бити на истим местима? Тренутно се, чак и када је енглески у питању, ради само о појединцима, тако да је прерано говорити о неким резултатима.

        • Ипак, да ли је могуће говорити о „читању мисли“ у догледној будућности?

        Главни проблем су технологије. Ту треба да буду веома прецизна мерења. Али, техника се данас развија веома брзо. И ако методологија већ постоји, може се претпоставити да ће бити довољно 10-15 година.

        • У којим областима се могу искористити такве технологије?

        - Непосредно, „читање мисли“, наравно, могу да користе различите специјалне службе. То може да се ради боље од полиграфа, то Вам је јасно. Али, то ће бити најтужнија примена, ако све крене у том правцу.

        А ако говоримо о добровољном „читању мисли“, ту се ради о раду мозга без вербализације. Постоје људи који се лоше изражавају или су комплексирани, с њима је тешко комуницирати. И тада би природан и потпуно позитиван правац могла бити медицина: комуникација „непосредно са мозгом“, без вербалне, језичке компоненте, разумевање човека на тај начин, постављање менталних, а можда и других дијагноза. Понекад је то потребно.

        • Може ли се на сличан начин радити са мозгом животиња, које су научиле команде, тј. реакције на људске речи?

        - Свакако. Само, нама је потребна реакција коју ми стимулишемо. Генерално, када говоримо о читању мисли, то није просто метафора, већ у принципу недефинисане речи, зато што под мишљу можемо да подразумевамо најразличитије ствари. Ми не разумемо шта је то мисао животиње. Али, бар можемо да региструјемо и схватимо везу између рада мозга животиње и њених реакција.

        Генерално, то је веома корисна ствар и може да се користи за лечење пре свега менталних болести. Али, не само то - можемо да схватимо да ли човек жели да пије или нешто друго.

        • Да ли тај напредак у науци може да дâ импулс истраживањима у другим областима?

        - Било би интересантно испитивати билингвисте или мултилингвисте, који једнако познају два или више језика. Веома би било занимљиво погледати како се ти језици комбинују код истог човека, каква је мапа њиховог мозга. Знамо да неки од њих могу да се пребацују с језика на језик, док други мешају језике, тј. код њих „прекидач“ лоше ради. Они у текст из једног језика убацују речи из другог. И ту је интересантно видети да ли код тих људи мапе имају другачију структуру. Али, то су већ све фантазије, а не научни разговор.