Сваки атом у нашем телу је стар милијардама година

ЉУДСКО ТЕЛО – ЧИЊЕНИЦЕ ВРЕДНЕ ДИВЉЕЊА

         МНОГА од најузбудљивијих открића на свим научним пољима већ одавно се дешавају у људском телу. Од ДНК до атома унутар нас, људско тело је прави драгуљ.

         Слепо црево

         Слепо црево се третира као део тела који је одавно изгубио своју функцију и који повремено може да се инфицира и доведе до упале. Међутим, недавно је откривено да је слепо црево изузетно корисно бактеријама које помажу функционисању дигестивног тракта. Оне га користе како би дошле до предаха након обављања своје дужности у дигестивном тракту, а то је такође и место где се размножавају и допуњују свој број.

         Огромни молекул

         Практично све што се налази око нас сачињено је из молекула. Они се разликују у својој величини, од простог пара атома, попут молекула кисеоника, до комплексних органских структура. Међутим, највећи молекул у природи налази се у нашем телу. У питању је хормозом 1. Нормална људска ћелија садржи 23 пара хромозома у свом језгру, а сваки је веома дугачак молекул ДНК. Хромозом 1 је највећи и садржи око 10 милијарди атома.

         Укупан број атома

         Веома је тешко схватити колико су мали атоми који чине људско тело док не видите њихов укупан број. Одрасла особа сачињена је из 7,000,000,000,000,000,000,000,000,000 атома.

         Губитак крзна

         Можда се чини тешко за поверовати, али људи имају подједнак број длака на телу као шимпанзе. Међутим, наше длаке су бескорисне и толико танке да су готово невидљиве. Наука још није апсолутно сигурна зашто су људи изгубили заштитничко крзно. Претпоставља се да је то због тога како би се рани људи лакше знојили или да би се отежало паразитима као што су крпељи да се каче за људе, или можда чак и због тога што су наши преци били водоземци.

         Еволуција језе

Језа представља последњи траг наших еволуционих предака. До језе долази када се малени мишићи око корена сваке длаке згрче, што додатно учвршћује длаку. Док је човек имао крзно, језа би га додатно учврстила што га је чинило одличним изолатором. Међутим, са танком длаком данашњих људи, језа само чини да наша кожа изгледа чудно.

         Такође, длаке нам се усправе када смо уплашени. Многи сисари накострше своје крзно када се налазе у опасности како би изгледали веће, а самим тим и опасније. Људи су такође то чинили у прошлости, али сада је и тај ефекат језе уништен иако и даље осећамо дизање длака, само што не долази до нашег визуелног повећања.

         Свемирска траума

         У научно-фантастичним филмовима ужасне ствари се дешавају са људским телом када оно напусти свемирски брод без заштитног одела. Међутим, то је само фантастика. У стварном животу постојала би мала непријатност услед ширења ваздуха унутар тела, али не би било ништа од холивудских експлозија.

         Иако течност заиста кључа у вакуму, притисак крви код човека регулише циркулативни систем тако да би све било у реду.

         У свемиру заиста јесте хладно, али човек не би изгубио своју телесну температуру толико брзо, а као што то термос боце показују, вакум је одличан изолатор.

         У пракси, оно што би вас у свемиру убило јесте недостатак ваздуха.

         Колапс атома

         Атоми који сачињавају наше тело углавном су празан простор. Упркос њиховом великом броју, без тог простора људи би били знатно ситнији, знатно. Језгро које чини већи део материје атома толико је мање од целе структуре да се може поредити са мувом у катедрали. Уколико би изгубили сав празан простор, наше тело могло би да се смести у коцку чије стране су мање од петстотог дела центиметра.

         Електромагнетно одбијање

         Атоми који сачињавају материју никада се не додирују. Што су ближи један другом, то је веће одбијање између њих. То се дешава чак и када су објекти у директном контакту – када седимо на столици, ми је заправо не додирујемо. Ми левитирамо на малој удаљености од ње. Ова електромагнетна сила је знатно јача од силе гравитације – око милион милион милион милион пута јача.

         Ми смо свемирска прашина

         Сваки атом у нашем телу је стар милијардама година. Водоник, најчешћи елемент у универзуму и важан део нашег тела, створен је у Великом праску пре 13.7 милијарди година. Тежи атоми као што су угљеник и кисеоник сковани су у звездама пре 7 и 12 милијарди година. Након што су неке од тих звезда експлодирале они су расути по свемиру. неке од тих експлозија биле су толико моћне да су створиле елементе теже од гвожђа, које звезде нису у стању да створе. Све ово значи да су компоненте нашег тела заиста древне, ми смо свемирска прашина.

         Квантно тело

         Једна од научних мистерија јесте како нешто чврсто и јасно као што је људско тело може да буде сачињено из квантних честица које се чудно понашају као што су атоми и њихови саставни делови.

         Уколико тражите од некога да вам нацрта једна од атома из нашег тела, највероватније ћете добити слику сличну соларном систему – са језгром као Сунцем и електронима који орбитирају око њега попут планета.

         Ово је заиста био рани модел атома, али је откривено да би се такви атоми распали у тренутку.

         У реланости електрони су осуђени на одређене орбите, као да се крећу по шинама. Они не могу да постоје нигде између ових орбита тако да је потребно да направи „квантни скок“ од једне до друге. Квантне честице, електрони постоје више као колекција вероватноћа него као специфична локација.

         Црвена крв

         Када видите како крв тече из посекотине можете претпоставити да је црвена. То је зато што у њој има гвожђа. Међутим, присуство гвожђа је само случајност. Црвена боја се појављује због тога што је гвожђе везано у прстену атома у хемоглобину названом порифирин и облик његове структуре је заслужан за боју.

         Страни ДНК

         Изненађујуће, сав користан ДНК у нашим хромозомима не долази од наших еволуционих предака – нешто од тога је позајмљено са других места. Наш ДНК садржи гене барем осам ретровируса. То су вируси који користе механизме ћелије за кодирање ДНК како би је преузели. У неком тренутку људске историје ови гени су постали део људске ДНК. Ови вирални гени обављају важне функције у људској репродукцији, а опет, потпуно су страни нашем генетском наслеђу.

         Други живот

         Уколико погледамо бројке, унутар човека постоји випе бактеријског живота него људског – отприлике 10 пута више. Многе од бактерија које нас зову домом су пријатељске у смислу да нам не чине зло. Неке су и корисне.

         Освајачи трепавица

         У зависноти од ваших година, веома је вероватно да ваше трепавице имају грине. Ова мала створења живе у старим ћелијама коже. Углавном су безопасне, иако код малог броја људи могу изазвати алергијске реакције.

         Ове гриње изузетно су ситне, могу нарасти до трећине милиметра, и скоро су провидне па их је немогуће уочити голим оком. Скоро половина популације их има.

         Фотонски детектори

         Наше очи врло су осетљиве,и могу да детектују свега неколико фотона светлости. Уколико приликом ведре вечери погледате сазвеђже Андромеду, мали мутан делић светла видљив је голим оком, уколико можете да га приметите, досегли сте максимум људског вида без употребе технологије.

         Мноштво сензора

         Упркос томе што су вам рекли, имате више од пет чула. Ставите вашу руку неколико центиметара од врелог гвожђа. Ниједно од ваших чула није у стању да вам каже да ћете се опећи. А ипак осећате да је гвожђе врело са дистанце и нећете га додирнути. То је захваљујући додатном чулу – топлотним сензорима у кожи. На сличан начин можемо да детектујемо бол или да приметимо да се налазимо наглавачке.

         Још један брз тест. Затворите ваше очи и додирните нос. Приликом овога не користите велику петорку чула како би га пронашли већ проприоцепцију. Ово је чуло које детектује где се налазе делови тела у односу једно на друго. У питању је мета-чуло које комбинује знање вашег мозга о томе шта раде ваши мишићи са осећајем за величину и облик вашег тела.

         Праве године

         Попут пилета, људски живот почиње са јајетом. Међутим, постоји значајна разлика између људског и кокошијег јајета који утиче на ваше године. Људско јаје се ствара у нашој мајци – али изненађујуће је то што је оно формирано када је она била ембрион. Формирање вашег јајета и половина ДНК долази од мајке и може се сматрати првим моментом вашег постојања. И десио се пре него што је ваша мајка била рођена.

         Епигенетски утицај

         Мислили смо да су гени кључан фактор у одређивању нашег физичког изгледа, међутим, они су само мали део ДНК. Веровали смо да је осталих 97 одсто само ђубре али сада схватамо да епигенетика – процеси који се одвијају ван гена, такође имају јако велик значај на наш развој. Неко време били смо збуњени како је могуће да је 20.000 гена (знатно мање од броја у појединим врстама пиринча) задужено за наше спецификовање. Право сазнање јесте да је осталих 97 одсто подједнако важно.

         Свесна акција

         Уколико сте као већина људи, лоцираћете вашу свест одмах иза очију, као да се тамо налази мала особа која управља знатно већим уређајем – вашим телом. Знате да то заправо није истина, али ваша свест има независно постојање и говори телу шта да ради.

         У стварности, много тога долази из ваше подсвести. Неки задаци уз праску постају аутоматски, тако да више не морамо да размишљамо о свакодневним акцијама. Када се то дешава, процеси се предају једном од најпримитивнијих делова мозга.

         Оптичка варка

         Слика света коју видимо је вештачка. Наш мозак не ствара слике на исти начин као и камера. Уместо тога, мозаг конструише модел света уз помоћ модула који мере светло и сенке, закривљеност итд... Ово упрошћава мозгу да сам упише потребне информације у мртав угао, део наших мрежњача где се оптички нерви спајају и који нема сензоре. Он такође компензује брзе и нагле покрете наших очију одајући лажну слику константног вида.

         Лоша страна свега овога јесте то што је наше очи лако преварити. Филмови и оптичке илузије функционишу тако што обмањују мозак када је оно што очи виде у питању.

Извор: Гуардиан