Швајцарски научници успели да воду разделе на две врсте течности - пара-воду и орто-воду

УСПЕХ ОСТВАРИЛИ НАУЧНИЦИ СА БАЗЕЛСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА НА ЧЕЛУ СА ШТЕФАНОМ ВИЛИЧЕМ

• Вилич и његове колеге први су успели да реше тај „немогући задатак“ охладивши воду безмало до апсолутне нуле и натеравши молекуле пара-воде и орто-воде да се самостално раздвоје и да се више не мешају
• Швајцарци се надају да ће даљим истраживањима успети да разјасне због чега су пара-вода и орто-вода на Земљи у другим пропорцијама него у другим звезданим системима. А одатле имају намеру да крену ка разјашњавању тајне: како су настали Земља и живот на њој

        НАУЧНИЦИ из Швајцарске постигли су оно што се досад сматрало немогућим: успели су да воду разделе на две врсте течности.

        Односно: на две врсте воде сачињене од двају типова молекула воде чија се својства осетно разликују.

        Штефан Вилич (Stefan Willitsch) са Базелског универзитета открио је само оволико:

        „Направили смо пара-воду и орто-воду. Доказали смо да су реакције у које је укључена пара-вода 25 одсто брже од реакција са коришћењем орто-воде. До тога долази зато што спин-језгро атома водоника утиче на окретање целог молекула. Ово је веома важно, али не можемо да засад откријемо механизме који на њих утичу“.

        Закони квантне механике „забрањују“ директно претварање једне врсте воде у другу, па у истој чаши истовремено могу постојати и пара-вода и орто-вода.

        Први покушаји њиховог раздвајања били су неуспешни због интеракције између молекула чији карактер није био јасан.

        Вилич и његове колеге први су успели да реше тај „немогући задатак“ охладивши воду безмало до апсолутне нуле и натеравши молекуле пара-воде и орто-воде да се самостално раздвоје и да се више не мешају.

        Ради тога су морали да воду претворе у веома разређену смесу молекула воде и атома аргона која није мрзнула ни на суперниским температурама.

        А када су направили довољну количину те смесе - пропустили су је кроз моћни генератор електростатичних поља. У виду две уске струје молекула пара-воде и орто воде.

        Обе струје су усмерили у облачић гаса који су чинили јони калцијума и диазенилијума, нестабилног једињења два атома азота и једног атома водоника.

        Диазенилијум реагује са водом чак и при ниским температурама и препушта јој „сувишни“ водоник.

        „Бомбардујући“ тај облак и токове воде ултраљубичастим зрацима - успели су да прате понашање обе струје (оба типа воде) и да утврде да пара-вода много брже и активније ступа у реакцију са молекулима N2H.

        Швајцарци се надају да ће даљим истраживањима успети да разјасне због чега су пара-вода и орто-вода на Земљи у другим пропорцијама него у другим звезданим системима.

        А одатле имају намеру да крену ка разјашњавању тајне: како су настали Земља и живот на њој.