Проналазак виличне кости у пећини у Израелу мења све што се знало о људској еволуцији

У МАРОКУ НАЂЕНИ 300.000 СТАРИ ОСТАЦИ РАНОГ ЧОВЕКОВОГ ПРЕТКА

• Хомо сапијенс се изгледа развио много раније него што се мислило, напуштајући Африку у више таласа: „Оног тренутка када кажете да постоји Хомо сапијенс у Израелу пре 170.000 до 200.000 година - одједном се сви делићи слагалице уклапају“, рекао је професор Израел Хершковиц, антрополог са Универзитета Тел Авива
• Истраживачи су такође нашли 47 људских зуба у пећини у Кини старих око 100.000 година, што значи да је Хомо сапијенс доспео до Далеког истока десетинама хиљада година пре наводног јединственог егзодуса из Африке

       ИЗРАЕЛСКИ археолози су нашли остатке скоро 200.000 година старе људске виличне кости у пећини у планини Кармел, предвидевши да ће то откриће изменити оно што се знало о еволуцији.

       Вилична кост чија је старост 177.000 до 194.000 година сугерише да је Хомо сапијенс већ напуштао Африку преко Блиског истока и насељавао остатак света у време када се по ранијим истраживањима мислило да су људи тек правили своје прве еволуционе кораке о својој постојбини, источној Африци. Детаљи открића објављени су данас у журналу Сајанс (Science).

       „Ово је заиста нешто другачије“, изјавила је археолог Мина Еврон са Универзитета у Хаифи који је заједнички са Телавивским универзитетом руководио ископавањима, преносе израелски медији.

       Еврон је објаснила да је лева горња вилична кост са осам добро очуваних зуба нађена још 2002. године и пећини Мислија, једном од неколико преисторијских места на планини Кармел крај Хаифе на северу Израела.

       Међународном тиму од преко 30 експерата, укључујући палеонтологе из Шпаније, Кине и других земаља, требало је тако много година проучавања тог открића како би се утврдило да је старост исправна јер се заправо коси са свим што су они знали о људској еволуцији, рекла је Еврон.

       Донедавно се већина научника се слагала да се први модерни Хомо сапијенс најпре појавио пре 200.000 година у источној Африци, судећи по остацима нађеним у Етиопији током 1960-тих и 1970 тих година.

       Према генетском истраживању, ти преци људи су из Африке изашли пре 70.000 до 60.000 година, повремено се мешајући са неандерталцима и другим хоминидима док су се ширили светом.

       Сада се међутим чини да се Хомо сапијенс развио много раније него што се мислило, напуштајући Африку у више таласа.

       „Оног тренутка када кажете да постоји Хомо сапијенс у Израелу пре 170.000 до 200.000 година одједном се сви делићи слагалице уклапају“, рекао је професор Израел Хершковиц, антрополог са Универзитета Тел Авива и водећи истраживач у часопису Сајанс.

       Откриће у пећини Мислија баца светло на неколико открића последњих година која су већ указивала да би требало преиспитати традиционално мишљење, рекао је Хершковиц. То укључује откриће прошле године у Џебел Ирхуду у Мароку које је идентификовано као рани Хомо сапијенс старости 300.000 година, што је око 100.000 година пре наводно најранијих предака из Етиопије.

       Истраживачи су такође нашли 47 људских зуба у пећини у Кини старих око 100.000 година, што значи да је Хомо сапијенс доспео до Далеког истока десетинама хиљада година пре наводног јединственог егзодуса из Африке.

       Научници су за утврђивање старости виличне кости нађене у Израелу, користили три методе и све су дале исте резултате. Археолози некад то откриће зову „Мис Лија“ по пећини у којој је вилична кост откривена, али мало се зна о индивидуи којој је припадала.

       Верује се да је то била млада одрасла соба чији се пол не зна, каже Хершковиц. Додаје да је та вилична кост много сличнија кости садашњег човека од старијих или костију сличне старости нађених у Мароку или Етиопији.

       Хершковиц зато каже да се може рећи да је то најстарији Хомо сапијенс.