Парализовани управљају сајбер-руком уз помоћ мисли

Успех америчких неурофизиолога под руководством Џона Донахјуа са Браун универзитета у граду Провиденс

* Технологија под називом BrainGate омогућила двојици инвалида-паралитичара да покрећу кибернетичку руку снагом сопствене воље и мисли

* После калибрирања руке и интерфејса њихови пацијенти су научили да слободно покрећу механичку руку помоћу мисли, замишљајући да покрећу своју руку или да стискају песницу. Након неколико дана тренинга, инвалиди су могли да изводе сложеније покрете и да покрећу курсор на екрану компјутера, а и пију кафу из шољице – саопштио је Донахју

          АМЕРИЧКИ неурофизиолози разрадили су и тестирали специјални систем веза између мозга и компјутера који је омогућио двојици парализованих људи да помоћу воље и снаге мисли управљају новим, одвојеним од њихових тела екстремитетом – сајбер-руком!

          Саопштили су да та двојица њихових пацијената сада могу да помоћу те руке пију кафу из шоље и да користе компјутерски миш, каже се у чланку који је објавио научни часопис Nature.

          У последње две године, ови научници су успели да суштински унапреде `кибернетичке протезе`. Данас постоји неколико технологија које парализованим и инвалидима омогућују да мислима управљају покретима помоћу механичких манипулатора. Међутим, неке од тих технологија су засад успешно тестиране само на пацовима, приматима и осталим животињама, док се друге налазе тек у фази клиничких испитивања.

          Група неурофизиолога под руководством Џона Донахјуа (John Donoghue) из Браун универзитета у граду Провиденс (США) успешно је завршила испитивање једне од таквих технологија под називом BrainGate, која омогућује двојици инвалида-паралитичара да покрећу кибернетичку руку снагом сопствене воље и мисли.

          «Циљ наших истраживања је израда технологије која ће вратити независност и мобилност људима који су их изгубили несрећним случајем или због парализе. Морамо још много тога да урадимо, али напредак у том послу се изражава не само у успешном испитивању сајбер-удова, већ и у осмеху жене која је први пут могла самостално да попије кафу за 15 година парализе» - објаснио је један од учесника научне групе Ли Хохберг (LeighHochberg) са Харвардске медицинске школе из Бостона (САД).

          Како истичу аутори чланка, механичка рука и интерфејс који њоме управља везом између мозга и компјутера - плод је дугогодишњих истраживања.

Џон Донахју

          У почетку су Донахју и његове колеге израдили специјалне силицијумске микроелектроде, научили су их да се интегришу у нервни систем примата и да преносе информације које нервне ћелије мозга укључују при покрету руке у тродимензионалном простору, када се изводе различити покрети руке.

          Затим су научници у пројекат укључили два парализована инвалида добровољца који су изгубили способност да покрећу удове изазване можданим ударом у тачки која спаја коштану срж са мозгом. Истраживачи су уградили у центар за покрете мозга доборовољаца електроде које су патентирали и на њих прикључили механичку руку и обавили експеримент.

          После калибрирања руке и интерфејса њихови пацијенти су научили да слободно покрећу механичку руку помоћу мисли, замишљајући да покрећу своју руку или да стискају песницу. Након неколико дана тренинга, инвалиди су могли да изводе сложеније покрете и да покрећу курсор на екрану компјутера, а и да пију кафу из шољице.

          «Замислио сам да покрећем руку и сајбер-рука се покренула у правцу који сам пожелео» - објаснио је један од добровољаца, 66-годишњи мушкарац који се у истраживању води под шифром «Т2».

          Како истраживачи оцењују, поптуна примена оваквих направа и интерфејса између мозга и компјутера биће могућа тек након вишегодишњих допунских истраживања.

          Посебно су актуелни проблеми «срастања» електрода са везивним ткивом и усавршавање механичких могућности сајбер-екстремитета.

          «Успели смо да одемо прилично далеко у враћању могућности да се обављају свакодневни послови – људима који су изгубили способност да покрећу своје екстремитете и, на пример, пију кафу. Шта више, веома смо били срећни због тога што су електроде BrainGate, које су пре пет година биле имплантиране у мозак једног од наших пацијената, сачувале велику осетљивост“ – закључио је Донахју.