Нова научна истраживања потврдила постојање и улогу Адама и Еве

ПО БИБЛИЈИ - БОГ ЈЕ СТВОРИО АДАМА ПРЕ 6.000, АЛИ МОЖДА

И ПРЕ НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА ХИЉАДА ГОДИНА

• Генетичар и молекуларни биолог, доктор Џорџија ПАРДОМ: Проучавања митохондријалне ДНК показују да је општељудска прамајка по женској линији (библијска Ева) живела управо у библијско време, односно пре неколико хиљада година
• Проректор за научно-богословски рад Санкт-Петербуршке православне духовне академије, протојереј Дмитриј ЈУРЈЕВИЧ: То није апсолутно ново. Добро су позната не само генетска истраживања према којима сви људи потичу од исте прамајке, него и сасвим природна корелација те чињенице са библијским приповедањем, на пример, у популарној литератури та прамајка се чак условно назива „митохондријална Ева“
• У научно-популарној литератури као датум појављивања „митохондријалне Еве“ обично се наводи отприлике 200 хиљада година пре наше ере. Појављивање прамајке датира се потпуно другим моментом. Џорџија Пардом наводи - пре 6.000 година
• ЈУРЈЕВИЧ: У односу на период Божијег стварања света, кључни моменат је интерпретација јеврејске речи „јом“, која је преведена на грчки језик и касније - на савремене европске језике као „дан“, односно, временски интервал од 24 астрономска сата. Међутим, у древном јеврејском језику та реч је коришћена и за указивање на дужи временски интервал, како бисмо ми данас рекли „период“ и „епоха“. У том случају не може се говорити о томе да су „дани“ стварања света били једнаки сваки 24 „наша“ сата. Зато је у приповедању о стварању света умесније видети упућивање на шест дугих епоха, а седма још траје

        СТРУЧЊАК за генетику и молекуларну биологију, доктор Џорџија Пардом (Georgia Purdom) објавила је недавно документарно истраживање „Одговори у Књизи Постања“, у којем је формулисала своје закључке и научне доказе реалности догађаја који су изложени у Библији.

        Према тврдњама овог научника, које наводи један од америчких сајтова, савремене методе анализе ДНК потврђују библијску нарацију о Адаму и Еви.

        Пардом наводи да проучавања митохондријалне ДНК „показују да је општељудска прамајка по женској линији (библијска Ева) живела управо у библијско време, односно - пре неколико хиљада година“.

        Проректор за научно-богословски рад Санкт-Петербуршке православне духовне академије, протојереј Дмитриј Јурјевич, на молбу РИА Новости прокоментарисао је последња открића научника-генетичара.

        Ево његовог виђења и коментара:            

        У овом случају пратимо две основне мисли: сви људи потичу од исте прамајке, а време постанка те прамајке је - „пре неколико хиљада година“.

        Што се тиче прве мисли, она апсолутно није нова. Добро су позната не само генетска истраживања према којима сви људи потичу од исте прамајке, него и сасвим природна корелација те чињенице са библијским приповедањем, на пример, у популарној литератури та прамајка се чак условно назива „митохондријална Ева“.

        Старозаветно поимање које порекло свих људских раса и племена налази само у једном пару Адама и Еве, усвојила је и хришћанска мисао у лику апостола Павла који у својој беседи у атинском Ареопагу говори о Богу: „И створио је од једне крви сваки народ човјечанства“ (Дела, 17; 26).

        Ово је најважнија мисао, захваљујући којој хришћанство сматра све људе за браћу и сестре, који имају истог праоца и исту прамајку, што категорично искључује сваку расну дискриминацију.

        Међутим, у научно-популарној литератури као датум појављивања „митохондријалне Еве“ обично се наводи отприлике 200 хиљада година пре наше ере. Појављивање прамајке датира се потпуно другим моментом. Књига Џорџије Пардом мени није доступна, али у једном од својих чланака на Интернету она наводи време - пре 6.000 година.

Џорџија Пардом

        Будући да нисам стручњак за област генетике не могу да судим о поузданости тврдњи америчког научника. Ипак, датирање појављивања прамајке, које она предлаже у целини не противречи становишту приповедања Библије о стварању света и човека, које током последњег столећа постаје све популарније код православних читалаца и тумача Речи Божије.

        То становиште заснива се на разликовању периода Божијег стварања света, са једне стране, и трајања постојања савременог човечанства, са друге.

        У односу на период Божијег стварања света, кључни моменат је интерпретација јеврејске речи „јом“, која је преведена на грчки језик и касније - на савремене европске језике као „дан“, односно, временски интервал од 24 астрономска сата. Међутим, у древном јеврејском језику та реч је коришћена и за указивање на дужи временски интервал, како бисмо ми данас рекли „период“ и „епоха“. У том случају не може се говорити о томе да су „дани“ стварања света били једнаки сваки 24 „наша“ сата - тим пре што Сунце и Месец нису створени одмах, дакле, није било природног мерења утрошеног времена.

        Зато је у приповедању о стварању света умесније видети упућивање на шест дугих епоха. Седма још увек траје - јер, Бог је „одморио“ у смислу који означава да се сада не појављују нове врсте животиња и биљака, иако Бог наставља да делује у свету који је Он већ створио, потчињавајући се законима које је Он Лично успоставио и подржавајући све постојеће. „Отац мој до сада дјела, и ја дјелам“ - о томе говори Исус Христос (Јн 5; 17).

        Према томе, на основу библијског текста књиге Постања, ми ништа не можемо да кажемо о трајању шест епоха стварања. Али, може да се покуша да се израчуна трајање постојања човечанства користећи податке који се наводе у књизи Постања о трајању живота првих људи - „старешина“. Слично рачунање узето је као основа средњевековне византијске хронологије према којој се Христос родио 5508. године од „стварања света“, а према тој хронологији сада је 7523. од „стварања света“, или, да кажемо прецизније - од стварања Адама.

        Ипак, према овом броју треба се односити са веома великом опрезношћу. Прво, треба знати да иако се у Светом Писму описују историје и народа и појединих личности, све то описивање има за циљ да открије учење о Богу и његовом односу према човеку, то јест, идеју спасења човека, али при том библијски аутори никада нису поставили циљ да строго научно и сукцесивно излажу сву људску историју.

        Добар пример за то јесте чињеница да јеванђелиста Матеј приликом излагања родослова Исуса Христа изоставља имена неких израелских царева да би показао читаоцу да је света историја имала одређене периоде по 14 генерација („Свега, дакле, кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа кољена четрнаест“; (Мт 1:17).

        Исто тако, имао је право да поступи и аутор књиге Постања и да изостави описивање неких лица ако нису била у вези са историјом спасења људи (сетимо се да име фараона исхода нигде у Библији ниједном није наведено пошто он није доприносио, већ ометао вољу Божију).

        Сем тога, начин записивања бројева помоћу слова у древном јеврејском језику (тај начин био је усвојен и у грчком и у црквенословенском језику) довео је до тога да се тако записани бројеви различито интерпретирају у Старом Завету неколико векова након што је написан.

        На пример, у описивању укупног трајања живота „старешина“, грчки превод Старог Завета - који је урађен у III-I веку пре Христовог Рођења у Александрији („превод Седамдесет“ или Септуагинта), који је прихваћен као стандардни у Византији -разликује се за више 1747 година (!) од интерпретације коју су дали старозаветном тексту јеврејски научници-масорети у VI веку после Христовог Рођења (ова варијанта је прихваћена у савременом јудаизму).

        Зато се на основу библијских података не може поуздано тврдити када је Бог створио Адама. Може се говорити о веома приближном датуму о пре - од шест до неколико десетина хиљада година. Том датуму потпуно одговарају истраживања наведена у поменутим новостима.

        Превела Ксенија Трајковић