Нобелова награда за физику Французу Арошу и Американцу Вајнленду
ДВЕ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА ФИЗИКУ - ЗА ДОСТИГНУЋА У ИСТРАЖИВАЊУ ИНТЕРАКЦИЈЕ СВЕТЛОСТИ И МАТЕРИЈЕ
Дејвид Вајнленд и Серж Арош
- Нису били у кругу фаворита, али је Нобелов комитет оценио да ће захваљујући достигнићима ових научника ускоро бити могуће направити најтачнији часовник у свету и веома брзи квантни компјутер
У СТОКХОЛМУ је објављену да су добитници Нобелове награде за физику за 2012. Француз Серж Арош и Американац Дејвид Вајнленд који се баве истраживањима у области квантне теорије и изучавању својстава светлости.
Комитет за доделу Нобелове награде Шведске Краљевске академије изненадио је својом одлуком, јер добитници овогодишње награде за физику нису били на списку фаворита.
Њихово откриће тиче се експерименталних метода који омогућују да се измери индивидуални квантни системи. То је строго научно одређење.
Нобелов комитет је оценио да ће захваљујући достигнићима ових научника ускоро бити могуће направити најтачнији часовник у свету и веома брзи квантни компјутер.
„Ове године Нобелова награда за физику додељује се за достигнућа у истраживању интеракције између светлости и материје. Шведска Краљевска академија наука одлучила је да Нобелову награду за 2012. годину додели Сержу Арошу из College de France и Дејвиду Вајнленду са Националног института стандарда и технологија Университета Колорадо у САД - за значајно откриће експерименталног метода који омогућује да се измери и манипулише посебним квантним системима” - прочитао је одлуку Нобеловог комитета Стефан Нормарк.
Тако ове године имамо две Нобелове медаље за физику коју су поделила два научника – Француз и Американац.
Серж Арош је професор и шеф катедре за квантну физику на париском Колеж д Франс. Родио се у Мароку. Има 68 година. Члан је Француског, Европског и Америчког друштва физичара. Кажу да је он направио продор у нову еру експерименталних могућности у физици.
Дејвид Вајнленд — амерички физичар - члан је Америчкког фиизичког и оптичког удружења. Први је 1978. године демонстрирао технологију ласерског хлађења јона.
Група истаживача је 2004. године под његовим руководством први пут демонстрирала могућности телепортације квантних стања атома.