Нобела за физику добили Рајнер Вајс, Бари Бериш и Кип Торн за „хватање“ гравитационих таласа

УСПЕЛИ ДА 2015. РЕГИСТРУЈУ ТАЛАСЕ КОЈИ СУ ДО ЗЕМЉЕ ПУТОВАЛИ 1,3 МИЛИЈАРДЕ ГОДИНА

• Постојање гравитационих таласа је први пут прихваћено крајем 50-их када су нова израчунавања показала да могу носити енергију и да би зато могли бити мерљиви. Од тада се ради и на њиховом посматрању али су то научници успели тек 2015. - сто година после објављивања Ајнштајнове опште теорије релативитета која их је предвидела

        НОБЕЛОВА награда за физику за 2017. ове године је додељена за рад опажању гравитационих таласа, саопштила је данас Шведска краљевска академија науке у Стокхолму.

        Награђени научници Рајнер Вајс, Бари Бериш и Кип Торн из опсерваторије LIGO предводили су пројекат којим су опажени гравитациони таласи које је пре једног века предвидео Алберт Ајнштајн. Гравитациони таласи су изузетно благи дрхтаји у простору и времену које изазивају најекстремнији догађаји у свемиру попут судара црних рупа.

        Нобелов комитет је саопштио да су немачки научник Рајнер Вајс с Масачусетског института за технологију (MIT) и амерички научници Бари Бериш и Кип Торн с Калифорнијског института за технологију су награђени „за одлучујући допринос LIGO детектору и посматрање гравитационих таласа“.

        Опажени гравитациони таласи су последица судара две црне рупе и требало им је 1,3 милијарде година да стигну до Земље где их је забележио детектор LIGO (Ласерска интерферометарска опсерваторија за гравитационе таласе) у САД.

        Сигнал је био изузетно слаб када је стигао до Земље, али је најавио револуцију у астрофизици, пошто су гравитациони таласи потпуно нов начин посматрања најекстремнијих догађаја у свемиру, навео је Нобелов комитет.

        LIGO је пројекат на којем ради више од 1.000 истраживача у више од 20 земља. Добитници Нобелове награде су захваљујући свом „ентузијазму и одлучности били непроцењиви за успех LIGO-а“, наводи се у саопштењу.

        Рајнер Вајс с MIT-а рекао је за Асошијетид прес рекао је да је награда признање за рад хиљаде људи.

        Ајнштајнова општа теорија релативитета из 1915. је предвидела постојање гравитационих таласа, али је он сам сумњао да ће икада бити ухваћени.

        Резултати посматрања која су предводили Нобелови лауреати су обелодањени неколико месеци пошто су ухваћени гравитациони таласи.

        Поред тога што су уочили гравитационе таласе, посматрања су назначила да у свемиру постоје црне рупе масом 30 до 60 маса Сунца и да се оне могу сударити. Накратко, гравитациона радијација услед судара црних рупа је била много јача него светлост свих звезда у видљивом свемиру.

        После судара гравитациони таласи су се проширили свемиром, као што се шире таласи површином воде кад у њу падне камен. Иако се крећу брзином светлости, било им је потребно хиљаде милиона година да стигну на Земљу, а онда је 14. септембра 2015. у 11.51 по средњоевропском времену, мали дрхтај ухваћен у лабораторијама LIGO.

        Према Ајнштајновој теорији, четвородимензионални простор-време вибрира с гравитационим таласима који се стварају када се маса убрза.

        Црне рупе је, као и гравитационе таласе, предвидела Ајнштајнова теорија из 2015. године. Више од 50 година већина научника је била убеђена да црне рупе постоје као теоријска последица Ајнштајнове теорије, али да заправо не постоје у свемиру.

        Постојање гравитационих таласа је први пут прихваћено крајем 50-их када су нова израчунавања показала да могу носити енергију и да би зато могли бити мерљиви. Од тада се ради и на њиховом посматрању али су то научници успели тек 2015. - сто година после објављивања Ајнштајнове опште теорије релативитета која их је предвидела.

        Бета