Направљене прве соларне батерије - „налепнице“

КОРИСТИЋЕ СЕ КАО ПРЕНОСНИ ИЗВОРИ НАПАЈАЊА ЗА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНЕ, „ПАМЕТНУ“ ОДЕЋУ И СКАФАНДЕРЕ ЗА КОСМОНАУТЕ

        АМЕРИЧКИ физичари су направили прву у свету соларну батерију - „налепницу“ која може да се залепи за било коју површину, што ће омогућити њихово коришћење као преносних извора напајања за мобилне телефоне, „паметну“ одећу или скафандере за космонауте, каже се у чланку објављеном у часопису Scientific Reports . 

       - Спајање електронике од ћелија танког филма и наших соларних батерија отвориће еру нових типова технике, од „паметне“ одеће до космичких уређаја. У том смислу ми представљамо само прву фазу у историји развоја ове технологије. Изгледа да се методика „одлепи и залепи“, коју смо открили, може користити за најразличитије материјале“, - изјавио је руководилац групе физичара Сјаолин Женг са Универзитета у Стенфорду.  

       Женг и његове колеге су направили соларне батерије- „налепнице“ експериментишући са филмовима од никла и силицијум-оксида дебљине неколико нанометара.  

       Како објашњавају научници, класичне соларне батерије могу нормално да функционишу само на равним површинама  и на специјалним подлогама од стакла или силицијума. Та чињеница јако ограничава спектар коришћења сличних извора напајања и повећава њихову производну цену.  

       Амерички научници су успели да батерије од ћелија танког филма избаве од овог недостатка уз помоћ веома оригиналне методе њихове производње, која подсећа на метод производње графена који су предложили његови проналазачи - британско-руски тандем физичара Новоселова-Гејм.  

       По овој методици, Женг и његове колеге су наносили на плочу од легуре чистог силицијума и његовог оксида танак филм од никла дебљине неколико стотина нанометара. Затим су на површину овог „сендвича“ наносили активни део танких соларних батерија, као и заштитни слој флексибилног полимера. За један крај ове конструкције физичари су залепили термоселотејп и сместили га у базен са топлом водом. 

       Након неколико минута, пажљиво су одвојили врх селотејпа од „сендвича“, пуштајући да молекуле продру у гранични слој између никла и плоче са смесом од чистог силицијума и његовог оксида. Затим су физичари дигли траку термоселотејпа, одвајајући батерију са залепљеним на њу никлом и полимерним слојем од силицијумске плоче. У последњој фази производње уклонили су селотејп, загревањем конструкције до 90 степени Целзијуса у току неколико секунди.  

       Како тврде Женг и његове колеге, сличне соларне батерије могу да се лепе на сваку површину - стакло, папир, тканину или било који други „необични“ за фотоелектронику материјал. У сваком од ових случајева њихов проналазак ће генерисати исто енергије као и класична  батерија од ћелија танког филма. 

       Осим тога, батерије - „налепнице“ се лако савијају и развијају, што обично доводи до квара или наглог смањења ефикасности рада обичних соларних батерија. Научници претпостављају да ће та особина као и мала производна цена, омогућити да се користе као извори напајња за „паметну“ одећу или за друге уређаје где је неопходна савитљивост. 

       Приредила  Марија Петрова