КАМЕРОН: На дну је нешто као желатин, осетио сам се као на другој планети

Славни режисер планира још четири спуштања у Маријанску бразду и да се наредних година посвети `ектремним дубинама`

* Џејмс Камерон је током првог урањања под водом Пацифика провео готово пуних седам сати. У  12 тона тешком батискафу Deepsea Challenge који је сам конструисао и у чију је изградњу (у Аустралији) уложио седам милиона долара

* Из првог покушаја успео је да сними седмочасовни филм – помоћу 3Д камере са високом резолуцијом – целог тока спуштања на дно Маријанске бразде. Међутим, због мање неисправности на батискафу, није успео да узме узорке океанског тла и воде са живим бићима

* За мисију се спремао пуних седам година, а у томе су му – поготово у `планирању научног програма` -  помагали Океаногафски институт «Скрипс» (САД), Лабораторија за реактивно кретање НАСА и Универзитет Хаваја

* «Кад је батискаф додирнуо дно, осетио сам да је то нешто равно и веома меко, слично желатину. А простирало се онолико далеко колико су могли да осветле рефлектори. Пејзаж ми је личио на Месечев и ја сам се осетио тако далеко од људи као да сам на један дан одлетео на неку другу планету и потом се вратио назад»

          РЕЖИСЕР филмова «Титаник» и «Аватар» - Канађанин Џејмс Камерон који се први у свету потпуно сам спустио на најнижу тачку Тихог океана и Маријанске бразде – наредних недеља ће то исто учинити још четири пута! Са намером да са океанског дна – са најниже тачке на планети – узме узорке тла и живог света.

          Камерон је током првог урањања под водом Пацифика провео готово пуних седам сати. У  12 тона тешком батискафу Deepsea Challenge који је сам конструисао и у чију је изградњу (у Аустралији) уложио седам милиона долара.

          За мисију се спремао пуних седам година, а у томе су му – поготово у `планирању научног програма` -  помагали Океаногафски институт «Скрипс» (САД), Лабораторија за реактивно кретање НАСА и Универзитет Хаваја.

          Камерон је из првог покушаја успео да сними седмочасовни филм – помоћу 3Д камере са високом резолуцијом – целог тока спуштања на дно Маријанске бразде. Међутим, због мање неисправности на батискафу, није успео да узме узорке океанског тла и воде са живим бићима. Сасвим конкретно, то је требало да `одради` помоћу две хидрауличне `металне руке`, али је једна од њих, иако је у првим секундама све изгледало добро, отказала послушност.

          Славни режисер ће прво наредно зарањање обавити чим неисправна `рука` буде доведена у ред. Иначе, о свом првом боравку на дну Маријанске бразде, Камерон је рекао:

          «Вероватно би сви волели да чују да сам видео гигантског октопода или каква морска чудовишта, али их тамо није било... нисам видео ништа што је дуже од 2,5 сантиментра».

          Нагласио је да се током седмочасовне авантуре `осећао добро као никада дотад` и `по први пут – толико далеко од човечанства`. Па наставио:

          «Кад је батискаф додирнуо дно, осетио сам да је то нешто равно и веома меко, слично желатину. А простирало се онолико далеко колико су могли да осветле рефлектори. Пејзаж ми је личио на Месечев и ја сам се осетио тако далеко од људи као да сам на један дан одлетео на неку другу планету и потом се вратио назад».

          Све је ово камерон изговорио девет сати након израњања.

          После првих неколико минута спуштања у воду, температура у батискафу се – због рада електронике – била подигла до 37 степени, али је убрзо пала на +2 и ту се стабилизовала.

          «Океанске дубине којима припада Маријанска бразда последња су места на Земљи која човек није видео ни изучио. А на таква места отпада око три одсто површине планете» - изјавио је Кмерон и најавио да ће се наредних година посветити изучавању `екстремних дубина`.