Футуролог Вилијам Хајем: Кроз деценију појавиће се апарати који преводе језик паса и мачака
ФЕЈСБУК РАДИ НА ПРОЈЕКТУ КОЈИ ЋЕ ОМОГУЋИТИ ШТАМПАЊЕ ДИГИТАЛНОГ ТЕКСТА СНАГОМ МИСЛИ
No More Wolf
- Професор Кон Слободчикоф, са Универзитета Северна Аризона: „Многи људи ће са радошћу разговарати са својим псом или мачком и биће им, у најмању руку, драго да знају шта њихови љубимци желе. Уосталом, многи већ разговарају са својим псима и чак им износе своје тајне. Што се тиче мачака, нисам баш сасвим сигуран. Чини ми се да би нам оне напросто говориле „Еј, идиоте, нахрани ме и остави ме на миру“
ФУТУРОЛОГ Вилијам Хајем, аутор књиге Next Big Thing о потрошачким трендовима, изјавио је да ће човечанство кроз десетак година располагати апаратуром која ће преводити језик домаћих животиња.
По његовој процени, такве направе имаће огроман успех на тржишту.
У интервју британском листу The Guardian, Хајем је указао:
„Сви иновативни производи најбоље пролазе кад за њима постоји евидентна потражња. Количина новца који се троши на животиње само показује да ће такве направе пожелети многи да имају. Неко ће напросто морати да сабере два и два“.
Хајем је и сам научник, али се ослања и на истраживање професора Кона Слободчикофа, са Универзитета Северна Аризона, који је пуне три деценије изучавао понашање паса-луталица. Притом је користио вештачку интелигенцију која му је помагла да утврди да међу њима постоји сложени систем комуницирања са свим одликама језика.
Слободчикоф је, сасвим конкретно, установио да пси-луталице имају посебне „речи“ за различите врсте грабљивица, за боју одеће коју носе људи и за кожу звери. Он је уверен да и друге животиње имају сличне системе комуницирања који се могу дешифровати и зато покушава да нађе средства за конструисање апарата-преводиоца за псе и мачке.
„Многи људи ће са радошћу разговарати са својим псом или мачком и биће им, у најмању руку, драго да знају шта њихови љубимци желе. Уосталом, многи већ разговарају са својим псима и чак им износе своје тајне. Што се тиче мачака, нисам баш сасвим сигуран. Чини ми се да би нам оне напросто говориле „Еј, идиоте, нахрани ме и остави ме на миру“ - изјавио је Слободчикоф.
Психолог Портсмутског универзитета Џулијан Камински, са мање оптимизма гледа на перспективу превођења са псећег језика. Она такође проучава псе, али сматра да се „преводилац за њихово лајање неће баш скоро појавити“.
Према њеним речима, псећа средства за комуницирање не могу се са научне тачке гледишта назвати језиком. Она ипак признаје да те животиње „демонстрирају примитивне сигнале који указују шта желе или како се осећају“.
Камински указује да пси померају реп удесно када су задовољни, а улево када нису. Она упозорава да људи неће бити у стању да са сигурношћу тумаче такве „сигнале“ и да ће зато вештачка интелигенција имати тешкоће са „преводом“.
Прошле године се на тржишту појавио „паметни оковратник“ Catterbox који преводи мачије мјаукање у речи, али ни његови творци га не схватају до краја озбиљно и признају да су га направили да служи за разоноду власницима маца.
Пре три године је била промовисана „гарнитура за псе“ под називом No More Woof чији творци су покушали да „уђу у главу“ најбољег човековог пријатеља. Тврде да њихова направа распознаје три псећа стања - глад, умор и радозналост.
Научници су већ дошли до спајања мозга живих бића и компјутера. Компанија Facebook објавила је да ради на пројекту Building 8 који ће омогућавати штампање дигиталног текста снагом мисли.