Физичари тврде да су нашли „Вејлов фермион„ и да почиње ера компјутера који се неће грејати

НАВОДНО СЕ ИСТОВРЕМЕНО ПОНАША И КАО МАТЕРИЈА И КАО АНТИМАТЕРИЈА

• Захид ХАСАН са Принстонског универзитета (САД): „Те честице као да располажу у себе уграђеним системом GPS који им омогућава да се крећу без сударања међусобно и  са другим „становницима„ микрокосмоса. Крећу се само у једном смеру јер су „савијене“ или налево или надесно и никада се не заустављају„            

         ФИЗИЧАРИ су успели да створе крајње необичну виртуелну честицу такозвани Вејлов фермион која која се унутар кристала истовремено понаша и као материја и као антиматерија.

         Своје откриће објаснили су у научном часопису Science. Истовремено су оценили да то откриће „отвара пут стварању супербрзих компјутера који се практично уопште неће грејати”.

         „Те честице као да располажу у себе уграђеним системом GPS који им омогућава да се крећу без сударања међусобно и  са другим „становницима” микрокосмоса. Крећу се само у једном смеру јер су „савијене“ или налево или надесно и никада се не заустављају. Могу се звати брзим електронима који се понашају као зрак светлости од батерије, а могуће их користи за производњу квантних компјутера” – наглашио је Захид Хасан са Принстонског универзитета (САД).

         Немачки математичар Херман Вејл је 1929. утврдио да могу постојати „веома егзотичне честице без масе које се крећу брзином светлости и по законима који су неспојиви са физиком” његовог времена.

         У годинама које су уследиле, други физичари су „Вејловом честицом” почели да сматра неутрино за који се до краја 20. сматрало да не располаже масом.

         Хасан и његове колеге су „Вејлов фермион” успели да открију унутар такозваних фотонских кристала.

         Такви кристали су својеврсни мозаик од мноштва наночестица са различитим оптичким својствима. Физичари их користе, поред осталог, „складиштење”посебних фотона и њихово појачавање и претварање видљиве светслости у друге форме електромагнетног зрачења.

         Хасан и његов тим направили су фотонске кристале који- кад су изложени ултравиолетним зрацима „меком рентгену” – спонтано производе виртуелне „Вејлове фермионе“ које творе групе међусобно повезаних електрона.

         Своју форму „Вејлових фермиона” направили су и научници кинеског универзитета MIT. Такође унутар фотонског кристала.

         И они су уверени да се „Вејлови фермиони” и фотонски кристали могу користити за стварање тродимензионалног аналога графена нобеловског угљоводоника чије коришћење ће омогућити нову „компјутерску револуцију”.