Египатске пирамиде грађене изнутра и са 25 пута много мање људи
ГРАДЊА СПОЉА ОТПАЛА ЈЕР ПОДРАЗУМЕВА ДА СУ ДРЕВНИ ЕГИПЋАНИ ПО ЈЕДАН БЛОК ПОСТАВЉАЛИ - СВАКА ТРИ МИНУТА
ВЕКОВИМА се веровало да су древни Египћани пирамиде изградили користећи разне рампе и дизалице, међутим, сада су научници дошли до сазнања да су тешке гранитне блокове заправо градили из унутрашњости према спољашњости.
Инжењер Питер Џејмс из Њупорта тврди да је градња огромних пирамида било каквим специјално израђеним рампама са спољне стране била немогућа зато што би морале да буду изузетно велике и превише стрме да би се њима уопште могли подизати велики блокови.
Он верује да су стари Египћани прво изградили унутрашње језгро цик-цак рампама, користећи мање и лакше блокове, док су кућиште од већих са спољне стране градили помоћу скеле.
То значи да су пирамиде грађене у слојевима, а сам врх коришћењем спољних скела.
Питер Џејмс и његова компанија Цинтец су експерти у области градње и протеклих 18 година се баве проучавањем пирамида.
„Гледајући пирамиде с тачке гледишта градитеља, а не археолога, јасно је да су досадашње теорије бесмислице. Погледајте само бројеве. Према неким теоријама, за постављање два милиона блокова Египћанима је било потребно да по један постављају свака три минута. То је немогуће градњом рампи са спољне стране, јер би те рампе у неким случајевима морале да буду веће од самих пирамида”, сматра овај стручњак.
Осим тога, пита он, шта се десило са рампама након што су пирамиде изграђене?
„Ја верујем да су они пирамиде изградили као што се данас граде куће. Морали су да поставе четири ћошка, као што имају и куће. Онда су изградили четири приступне тачке у центру пирамида, па одредили где ће бити гробница, која је изграђена коришћењем гранита”, објашњава Џејмс.
Прво су изграђени зидови гробнице, па се онда наставило с градњом цик-цак структуре а сам врх је склопљен попут Лего коцкица.
Џејмсова теорија подупире став француског архитекте Жан-Пјера Худина из 2007. године. Према њиховом мишљењу, за градњу једне пирамиде било је потребно 4.000 људи, а не 100.000, како се досад веровало.
(Вести – Б92)
