Декодиран људски ДНК из бутне кости старе 400.000 година

КОСТ ПРОНАЂЕНА НА СЕВЕРУ ШПАНИЈЕ, НА МЕСТУ СИМА ДЕ ЛОС ХУЕСОС (ЈАМА СА КОСТИМА) ЗА КОЈЕ СЕ ВЕРУЈЕ ДА ЈЕ БИЛО ГРОБЉЕ

• Претходна најстарија ДНК секвенца хоминина - израз који означава људе и њихове претке, припадала је девојчици која је живела пре око 80.000 година у оквиру мистериозне азијске групе, познате под именом Денисовци

         ГРУПА антрополога из више земаља успела је да декодира досад најстарији људски ДНК који потиче са 400.000 година старе бутне кости, пронађене у пермафросту (трајно смрзнутом тлу), у једној пећини у Шпанији.

         Овим достигнућем је проширено знање о људској генетици за око 300.000 година, наводе научници, додајући да је одисеја људске еволуције била далеко компликованија него што се мислило.

         Кост је откривена на археолошком налазишту Атапуерка, на северу Шпаније, на месту Сима де лос Хуесос (Јама са костима) за које се претпоставља да је било гробље.

         „Сада можемо да проучавамо ДНК људских предака који су стари стотинама хиљада година”, казао је Сванте Пабо, директор Института Макс Планк за еволутивну антропологију у Лајпцигу, у Немачкој и један од аутора студије објављене у часопису „Натуре”.

         Претходна најстарија ДНК секвенца хоминина - израз који означава људе и њихове претке, припадала је девојчици која је живела пре око 80.000 година у оквиру мистериозне азијске групе, познате под именом Денисовци.

         Како преноси АФП, Сима де лос Хуесос представља највећу светску концентрацију фосила хоминина из периода плеистоцена, пре 700.000 до 100.000 година. До сада је из тог налазишта ископано 28 скелета.

         Пронађени фосили су првобитно приписани Хомо хеиделбергенсису, претходнику Хомо сапиенса и његовог рођака, Неандерталца.

         Пабо и његов тим су очекивали да ће анализа ДНК показати да су имали заједничког претка са Неандерталцима. То се, међутим, није догодило.

         Научници су узели два грама коштаног праха са бутне кости и секвенцирали геном митохондријалног ДНК (мтДНК) који се преноси мајчином линијом.

         Затим су резултат упоредили са геномом модерног човека, мајмуна, Неандерталаца и Денисоваца.

         Били су изненађени када су открили да су шпански хоминини заправо били у ближем сродству са географски удаљеним Денисовцима него Неандерталцима са којима имају морфолошке сличности, казао је коаутор студије Матијас Мејер.

         „Неочекивани резултати указују на комплексност еволуције Неандерталаца и модерног човека”, навео је Хуан-Луис Арсуага, директор Центра за истраживање људске еволуције и понашања у Мадриду.