БАТИГИН: Невидљиву девету планету Сунчевог система - Планету Х - открићемо за две године

КОНСТАНТИН БАТИГИН РОЂЕН У РУСИЈИ, СТУДИРАО У САД,

ПРЕДАЈЕ НА КАЛИФОРНИЈСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

Константин Батигин

• Ако познајемо приближну орбиту планете, да ли можемо да је видимо постојећим телескопима? Да, наравно. Два телескопа су идеална за то - јапански Subaru и Keka. Оба се налазе на Хавајима. Сматрамо да Планета 9 можемо открити за две године
• Орбиту Планете 9 познајемо прилично добро. Та планета, највероватније, има период кретања (око Сунца) неких 10-20 хиљада година и елиптичност око 60 одсто. То значи да приликом највећег приближавања пролази на неких 200-250 астрономских јединица од Сунца - то је 350 пута даље него што се је Земља удаљена од Сунца. Најдаља тачка коју она достиже је 1.000-1.200 астрономских јединица
• Када ће моћи да буде откривена планета Земљиних димензија - не суперземља која је неколико пута већа, већ управо Земљиних димензија и са сличним условима? Мислим да ће то откриће доћи када космички телескоп TESS изађе на орбиту. Можда ће и то бити могуће за пар година
• Данас се много говори о галаксији у сазвежђу Лабуда, чије промене у луминозности наводно могу да сведоче да око звезде постоји астроинжењерска „Дајсонова сфера“ коју је изградила високоразвијена цивилизација. Сматрам да не можемо да говоримо о ванземаљским цивилизацијама док не схватимо како је настао живот на Земљи. То је питање на које за сада не постоји ваљан одговор

        АМЕРИЧКИ „Астрономски часопис“ објавио је у среду чланак у којој астрономи Константин Батигин и Мајкл Браун тврде да у Сунчевом систему може да постоји још једна масивна планета, која је милијарду километара удаљена од орбите Нептуна и чија је маса девет пута већа од Земљине.

        Коаутор чланка, асистент на Калифорнијском технолошком факултету Константин Батигин, који је рођен у Русији а студирао у САД, бави се истраживањем планета у Сунчевом систему и ван њега.

        Часопис Forbes је 2015. године прогласио Батигина за једног од водећих научника узраста до 30 година.

        Факти преносе у целини разговор агенције РИА Новости са Батигином:

        Представили сте моделе који омогућавају да се претпостави да понашање тела иза Нептунове орбите, у такозваном Којперовом појасу, само са малом дозом вероватноће може да се објасни случајношћу и да, највероватније, то треба објаснити утицајем непознате планете...

        - Да, управо тако. Када посматрамо најудаљеније орбите Сунчевог система у Којепровом појасу, видимо да све оне „гледају“ приближно у истом правцу, све су груписане у физичком простору. Као што сте рекли, постоји веома мала вероватноћа, негде 0,007 одсто, да је то заиста случајност. Али, пошто је таква вероватноћа веома мала, ми треба да тражимо други динамички одговор на питање зашто наш Соларни систем изгледа овако. Ми сматрамо да су ти подаци први прави материјални доказ да планетарни каталог Сунчевог система није завршен, да далеко ван Нептунове орбите постоји додатна масивна планета коју ми не видимо.

        А како је та планета могла да се нађе тако далеко од Сунца?

        - Ствар је у томе што када се планете формирају, тај процес није 100 одсто ефикасан. Неке протопланете, које се формирају заједно с другима - приближно исте такве величине, као Уран, Нептун и језгра Јупитера и Сатурна - понекад просто гравитационо „искачу“ из Сунчевог система и одлазе на периферију. Планета која првобитно „живи“ у истом региону Сунчевог система као и Уран и Нептун, може бити „пребачена“ из тог региона и да пређе на много ширу и елиптичнију орбиту.

        То јест, планета и даље не може да се ослободи Сунечве гравитације и није избачена у међузвездани простор, али се налази у веома издуженој елиптичној орбити?

        - Да. Овде постоји једна мала зачкољица. Она се састоји у томе што је млади Сунчев систем, највероватније, живео као својеврсна грудва звезда. Када је дошло до дисперзије планета Сунчевог система, друге звезде су могле да јој „украду“ део енергије, тако да она не може да савлада гравитационо поље Сунца и остаје у орбити која је ипак везана за Сунчев систем.

        А да ли ваш садашњи модел омогућава да се каже прецизније колики би могао бити период кретања „Девете планете“, где би она могла да се налази?

        - Наш модел може да предвиди орбиту. Он не може да предвиди где се тачно у орбити налази планета. Али, ми сматрамо да познајемо орбиту прилично добро. Та планета, највероватније, има период кретања (око Сунца) неких 10-20 хиљада година и элиптичност око 60 одсто. То значи да приликом највећег приближавања „Планета 9“ пролази на неких 200-250 астрономских јединица од Сунца - то је 350 пута даље него што се је Земља удаљена од Сунца. Најдаља тачка коју она достиже је 1.000-1.200 астрономских јединица.

        Како се може донети закључак о саставу те планете ?

        - О саставу те планете можемо да доносимо закључке само на основу тога што се планете генерално не формирају у тако великим орбитама, и ми можемо само посредно да нагађамо да се она формирала заједно са Ураном и Нептуном. Зато би она требало да има отприлике исти хемијски састав.

        Познајући приближну орбиту планете, да ли можемо да је видимо телескопом помоћу постојећих технологија?

        - Да, наравно. Два телескопа која су идеална за то су јапански телескоп Subaru и телескоп Keka. Оба се налазе на Хавајима. Ми сматрамо да, са довољно времена на располагању, „Планета 9“ може да се открије за две године.

        - То би значило поновити пут са Нептуном, који је прво био откривен „на врху пера“ и тек после је то потврђено помоћу технике?

        - Баш тако. Једина разлика између Нептуна и наше ситуације је у томе што су у тренутку када је Ирбен Леверије започео своје прорачуне (о Нептуну) већ постојали подаци о целој орбити Урана. Као да је он имао филм о Сунчевом систему, а ми фотографију. Ми немамо податке о потпуним орбитама објеката у Којперовом појасу. Због тога ми можемо да предвидимо само орбиту, а не можемо да предвидимо место у орбити где се налази „Планета 9“.

        Каква је будућност космичког телескопа „Кеплер“, који се бави откривањем планета ван Сунчевог система, након квара 2013. године? Колико схватам, он је изгубио способност да толико јасно региструје планете?

        - Проблем је што „Кеплер“ више не може дуго да „гледа“ у једну исту тачку. Његова нова мисија, која се зове К2, има исту осетљивост телескопа, али просто не може да добија толико дуг сигнал. Међутим, чак и нова мисија има веома позитиван утицај на укупно знање. Открића се настављају.

        Да ли је исправно екстраполирати број планета које је пронашао „Кеплер“ у малом делу неба на све друге делове неба?

        - Када би планета било више у тачки у коју је усмерен „Кеплер“, то би било веома чудно. Вероватно би имало смисла екстраполирати те резултате на галаксију у целини.

        А на друге галаксије?

        - Можда и на друге галаксије такође, али је могуће и да ће те друге галаксије имати нешто другачији хемијски састав због различитог животног века, односно старости. Али, екстраполација на нашу галаксију функционише веома добро.

        То јест, може се са сигурношћу тврдити да у нашој галаксији, вероватно, има много планета, да њих има веома велики број звезда и да су опште место, а не нешто што је јединствено за наш Соларни систем?

        - Да, тако је.

        А када ће моћи да буде откривена планета Земљиних димензија - не суперземља која је неколико пута већа, већ управо Земљиних димензија и са сличним условима?

        - Мислим да ће то откриће доћи када космички телескоп TESS изађе на орбиту. Можда ће то бити могуће за пар година.

        - Какав је Ваш став о идејама да се помоћу телескопа може открити ванземаљска цивилизација? Данас много говоре о галаксији у сазвежђу Лабуда, чије промене у луминозности наводно могу да сведоче да око звезде постоји астроинжењерска „Дајсонова сфера“ коју је изградила високоразвијена цивилизација. Колико су таква открића могућа и перспективна уз садашње технологије?

        - Сматрам да не можемо да говоримо о ванземаљским цивилизацијама док не схватимо добро како је настао живот на Земљи. То је питање на које за сада не постоји ваљан одговор. Зато сматрам да је то преурањено.