Аустралијски физичари створили наночестице које ће путнике за Марс штитити од радијације

ТВРДЕ ДА ЋЕ СВЕМИРСКЕ БРОДОВЕ ШТИТИТИ И ОД ПРЕГРЕВАЊА,

А МАРСОНАУТЕ ОД „СМРЗАВАЊА“

• Њихове наночестице су микроскопски мала зрнца силицијума величине свега неколико десетина нанометара. Аустралијанци су - током експериментисања - установили да се њихова оптичка својства, ако се сама „зрнца“ сложе на одређени начин, мењају тако да почињу да пропуштају ултравиолетне и инфрацрвене зраке или да их одбијају (рефлектују)

        АУСТРАЛИЈСКИ физичари створили су наночестице које ће космонауте и „путнике“ на Месец и Марс штитити од свемирске радијације.                    

        Како су објавили у часопису Advanced Functional Materials, нове наночестице селективно одбијају и пропуштају ултравиолетне и друге зраке које могу бити опасне по човека у отвореном космосу.

        „Наше наночестице се могу прилагодити и за друге сврхе, односно за парирање другим врстама зрачења. На пример, могу бити искоришћење за производњу стакла за купатила која ће бити у стању да - по жељи власника - функционишу као огледало или као прозорско стакло које пропушта много или мало светлости, у различитим деловима дана или годишњег доба“ - објаснио је Андреј Мирошниченко, професор Националног универзитета у Канбери.

        Заштиту од радијације астрофизичари сматрају једним од главних проблема који мора да буде решен пре првих летова на Марс.

        Досад су планирали да тај проблем решавају на два начина: повећавањем дебљине заштитне оплате космичких бродова и скафандера и коришћењем суперпроводника за одржавање моћних магнетних поља која ће одбијати опасне честице, не дозвољавајући им да продиру у унутрашњост свемирских бродова и првих „кућа“ на Марсу.

        Утврдили су да би то била солидна заштита од тешких и спорих честица, али недовољна за одбрану од ултравиолетних зрака и топлотних лучења која су у стању да оштете ДНК и друге молекуле човекових ћелија. Али, не само њих је ће приликом летова на Месец или на Марс у опасности бити и чипови полупроводника унутар свемирских бродова. 

        Мирошниченко и његове колеге тврде ће нове наночестице заштитити и марсонауте и саме свемирске бродове од опасних зрачења. Јер, наводно селективно пропуштају светлост - у зависности од тога колико су саме загрејане.             

        Њихове наночестице су микроскопски мала зрнца силицијума величине свега неколико десетина нанометара. А Аустралијанци су - током експериментисања - установили да се њихова оптичка својства, ако се сама „зрнца“ сложе на одређени начин, мењају тако да почињу да пропуштају ултравиолетне и инфрацрвене зраке или да их одбијају (рефлектују).

        Научници из Канбере указују да њихове наночестице могу штитити свемирске бродове од прегревања, а космонауте од „космичких смрзавања“...