Американци тврде да су објаснили „светло на крају тунела“ у тренутку смрти

НА ПАЦОВИМА УТВРДИЛИ ДА ЈЕ МОЗАК НАКОН КЛИНИЧКЕ СМРТИ АКТИВНИЈИ НЕГО У БУДНОМ СТАЊУ И СА ЈАКИМ ГАМА ОСЦИЛАЦИЈАМА

         ПОЗНАТА NDE (near-death experience) искуства попут осећаја блаженства, изласка из тела или призора светла на крају тунела, која доживљавају људи у тренутку клиничке смрти, највероватније су последица наглог пораста електричне активности мозга, показало је ново истраживање америчких научника.

         Њихова истраживања, представљена у часопису Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес, спроведена су на пацовима, јер их је врло тешко радити на људима. Али аутори истичу да би снажан скок у нивоима можданих таласа, какав је забележен код пацова на умору, код људи такође могао проузроковати повишена стања свести.

         Шеф пројекта др Џимо Борџигин с University of Michiganизјавио је да су многи људи мислили да је мозак након клиничке смрти неактиван или да су његове активности знатно слабије него у будном стању. Али испитивања на животињама показала су да то није тачно.

         „Активности мозга у тренутку смрти чак су снажније него у будном стању“, рекла је Борџигин.

         „Били смо изненађени високим нивоима активности“, надовезао се др Џорџ Мешоур, професор анестезиологије и неурохирургије на University of Michigan.

         Истраживачи су своја мерења електроенцефалограмом (ЕЕГ) обавили на девет анестезираних пацова којима је индукован застој срца. У раздобљу од 30 секунди након што су им срца престала да куцају заележили су нагли глобални пораст и јаку кохеренцију у можданим таласима високих фреквенција, тзв. гама осцилацијама. Ове осцилације сматрају се базичним за свест људи јер помажу у повезивању информација из различитих делова мозга.

         У просеку око 20 посто људи који су преживели застој срца тврди да је доживело NDE искуство. Ове доживљаје сви обично описују као стварније од стварности. Али научници до недавно нису знали да објасне како ова искуства настају те јесу ли уопште могућа након што срце престане да ради.

         „Претпоставили смо да се нервне активности мозга повезане са свешћу могу открити код људи и животиња чак и након што крв престане да циркулише мозгом ако искуства на ивици смрти долазе из мозга“, рекла је Борџигин. „Чињеница да у тим ситуацијама виде светлост указује да је визуални кортекс мозга снажно активиран, а имамо доказе који показују да би то могло бити тако јер смо видели пораст у гама подручју мозга које се налази одмах изнад визуелног кортекса“, додала је.

         Исте резултате стручњаци су добили и када су код животиња изазвали асфикцијацију, односно недостатак кисеоника у мозгу.

         (Извор: Тпортал)