Американци тврде да људски мозак прима више података него што садржи цео интернет
ОНО ШТО ПАМТИМО ЧУВА СЕ У ВИДУ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИМПУЛСА И ХЕМИЈСКИХ СИГНАЛА
- Сарадник Института „Салк“ Тери Сеџновски: „Ово је права бомба за неурофизиологију. Пронашли смо кључ за разумевање како функционишу неурони хипокампа, односно центра за памћење. Према најсуздржанијим проценама, капацитет нашег памћења је приближно десет пута већи и упоредив је са размерама целе глобалне мреже“
- Хипокамп људског мозга је у стању да прими 5-20 петабајта података. Сеџновски – имајући управо ово у виду – наглашава да је то најмоћнији компјутер који троши само 20 вати енергије, при чему наш нервни систем оперише количинама података који су недоступни чак и за савремене суперкомпјутере
ЉУДСКИ мозак – према истраживањима неурофизиолога из америчког Института „Салк“ – може да прими приближно десет пута више информација него што се досад сматрало.
Како објављује интернет издање eLife, може да прими неколико петабајта различитих података, што значи – цео садашњи садржај интернета.
Сарадник поменутог института Тери Сеџновски додатно је објаснио: „Ово је права бомба за неурофизиологију. Пронашли смо кључ за разумевање како функционишу неурони хипокампа, односно центра за памћење. Разјаснили смо везу између ниског нивоа енергетске потрошње и високе ефикасности. Према најсуздржанијим проценама, капацитет нашег памћења је приближно десет пута већи и упоредив је са размерама целе глобалне мреже“.
Институт „Салк“ налази се у америчком граду Ла-Хоја, а Сеџновски наглашава да се сва наша сећања налазе у посебном делу мозга који неурофизиолози називају хипокампом. У њему се запамћено чува у виду електричних импулса који се преносе од једног неурона ка другом, а и у форми хемијских сигнала које међусобно размењују нервне ћелије.
Сеџновски и његове колеге – да би разјасниле како протичу ти процеси – направили су потпуни компјутерски модел дела хипокампа величине једне крвне ћелије. Испоставило се да је симулација рада чак и једног тако малецког дела мозга веома сложен рачунарски задатак због огромног броја спојева међунервним ћелијама.
Посматрајући функционисање синапси – нервних завршетака – амерички неурофизиолози су открили нешто веома необично.
Показало се да је цео низ нервних ћелија био повезан са једним те истим „комшијама“, али не једном, већ са неколико синапси приближно једнаке величине и обима. Из тога су извели закључак да оне преносе по две копије једног те истог сигнала.
С друге стране, синапсе које повезују неурон са другим ћелијама биле су других размера.То је омогућило америчким научницима да одреде „запремину“ појединачног неурона, одредивши типични број синапси различитих величина на свакој нервној ћелији у хипокампу.
Сеџновски и његове колеге су утврдили да неурони садрже неочекивано много синапси различитих величина, односно – чак 26 типова нервних завршетака, а сваки се разликовао по обиму од суседних за 8,3 одсто.
Из овога су извели закључак да сваки неурон може у себи да чува 4,7 бита разних информација (26 = 2^4,7).
Како све ово функционише?
Тајна је у томе што синапсе не преносе информације гарантовано, већ са шансом (да буду пренете) од приближно 60 одсто. Поузданост преношења информација и података обезбеђује се вишекратним понављањем сигнала и посебним системом „аутобаждарења“ синапси чије се размере сваке две секунде повећавају или смањују, у зависности од захтева (и сигнала) који долазе из других делова мозга.
Захваљујући овоме, хипокамп је у стању да прими 5-20 петабајта података, што је упоредиво са могућностима интернета.
Сеџновски – имајући управо ово у виду – наглашава да је људски мозак најмоћнији компјутер који троши само 20 вати енергије, при чему наш нервни систем оперише количинама података који су недоступни чак и за савремене суперкомпјутере.
Американци рачунају да ће ова њихова открића бити инспирација за покушај да се могућности људског мозга искористе за прављење супер ефикасних компјутерских машина.
