Американци научили како да у ћелијама рака укључе „програм самоуништења“

ТВРДЕ ДА СУ У СТАЊУ ДА „ПОПРАВЕ“ ОШТЕЋЕНИ МОЛЕКУЛ БЕЛАНЧЕВИНЕ P53 КОЈИ ШТИТИ ЗДРАВЕ ЋЕЛИЈЕ ОД ФАТАЛНИХ МУТАЦИЈА

• Група америчких генетичара под руководством Питера Кајзера са универзитета Калифорнија у Ирвину објавила у научном часопису Nature Communications да ће њихова открића практично гарантовано помагати болеснима од неких врста рака у непосредној будућности

        АМЕРИЧКИ биолози су научили како да у ћелијама рака „поправе“ оштећени молекул беланчевине p53 који штити здраве ћелије од појаве фаталних мутација на ДНК!

       Ово ће практично гарантовано помагати болеснима од неких врста рака у непосредној будућности, каже се у чланку који је објавио научни часопис Nature Communications.

       Значајан број онколошких обољења човека и животиња проузрокују управо оштећења молекула p53 који је одговоран за синтезу беланченива које укључују целовитост генетске информације и покрећу механизам самоуништења - апоптозе (програмиране ћелијске смрти) - у случајевима већих оштећења.

       Оштећење р 53 лишава ћелије „програма самоуништења“ и зато је досад било тешко борити се са канцерима. 

       Група америчких генетичара под руководством Питера Кајзера са универзитета Калифорнија у Ирвину почела је да поправља оштећене молекуле р 53 којих има више од две трећине у познатим врстама рака, изучивши структуру мутација те беланчевине. 

       Аутори чланка тврде да су открили да се мутантни молекули беланчевине могу натерати да раде у нормалном режиму уколико се једном њиховом делу - такозваном „џепу“ - дода L1/S3. Ово је мало удубљење у тродимензиналној структури р 53 који игра критичну улогу при активирању апоптозе, чак и појединачне замене аминокиселина унутар L1/S3 доводе до оштећења беланчевине. 

       Кајзер и његове колеге су утврдили да се део тих оштећења може поправити уз помоћ такозване стиктик киселине (stictic acid) - која се састоји из „споја“ два бензенска прстена и неколико „репова“ од атома кисеоника и водоника.

       Та материја се усађује у опшећени прстен и чини беланчевину р 53 „компатибилном“ са осталим компонентама система за самоуништење ћелија. 

       Научници су проверили рад тог једињења на неколико култура „вечитих“ ћелија укључујући и узорке саркома, рака коштаног ткива. Биолози тврде, да је додавање стиктикове киселине успорило раст „онколошких култура“, а у неким случајевима довело и до њиховог смањења.

       Даље изучавање „џепа“ L1/S3 и стиктик киселине омогућиће проналажење метода лечења. Чак за неколико врста ракова истовремено - нагласили су аутори чланка.