Амерички научници тврде да беланчевина низин може успешно лечити рак

КАПИЛА: НЕ ПОСТОЈЕ ПАТОГЕНЕ БАКТЕРИЈЕ КОЈЕ СУ ОТПОРНЕ НА ДЕЈСТВО НИЗИНА

Ивон Капила

• Американци су низин додаавали у храну мишевима на чијем врату и главама су постојали злоћудни тумори. Давали су им нарочити „млечни коктел“ у којем је била прилично велика доза низина – приближно 25-30 пута већа него у сиру. Експеримент је показао да је низин веома ефикасан у борби са раком. Јер, за само девет недеља такве терапије – тумори на мишевима су се знатно умањили и изгубили приближно 70-80 одсто ћелија рака
• Низин је беланчевина бактерија Lactococcus lactis, а може се наћи у безмало свим млечним производима, укључујући сиреве. Многе прехрамбене компаније га користе као конзерванс. Низин су биохемичари идентификовали и почели да издвајају још крајем тридесетих година 20. века, али се ни до данас као антибиотик готово уопште не користи

         БЕЛАНЧЕВИНА низин коју луче лактобактерије приликом кишељења млека и сазревања сирева и других млечних производа у стању је да уништава ћелије рака и убија микробе отпорне на деловање антибиотика – објавио је Journal of Antimicrobial Chemotherapy.

         Чланак у том медицинском часопису потписала је Ивон Капила са универзитета америчке државе Мичиген.

         „Данас не постоје бактерије које су имуне и отпорне на дејство низина. Мајка-природа је током хиљада година експериментисала и побољшавала својства и дејство својих „препарата“. Зато данас можемо да користимо низин не само за заштиту намирница него и у борби са инфекцијама, раком и периодонтитом“.

         Капила и њене колеге су дошле до својих открића проучавајући дејство различитих материја које се срећу у храни и живим организмима на „културе ћелија рака отпорних на хемотерапије и друге методе борбе са злоћудним туморима“.

         Низин је беланчевина бактерија Lactococcus lactis, а може се наћи у безмало свим млечним производима, укључујући сиреве. Многе прехрамбене компаније га користе као конзерванс.

         Низин су биохемичари идентификовали и почели да издвајају још крајем тридесетих година 20. века, али се ни до данас као антибиотик готово уопште не користи.

         Протеклих година је цео низ научника у свету почео да наговештава да низин може да макар успори раст ћелија рака. Зато су Капила и њени сарадници одлучили да почну да експериментишу са низином.

         Почели су да га додају у храну мишевима на чијем врату и главама су постојали злоћудни тумори. Сасвим конкретно, давали су им нарочити „млечни коктел“ у којем је била прилично велика доза низина – приближно 25-30 пута већа него у сиру и другим производима.

         Експеримент је показао да је низин веома ефикасан у борби са раком. Јер, за само девет недеља такве терапије – тумори на мишевима су се знатно умањили и изгубили приближно 70-80 одсто ћелија рака.

         То је тим мишевима знатно продужило живот.

         Даљи експерименти су показали да је низин ефикасан и у борби са целим низом патогених бактерија које су последњих деценија постале отпорне на антибиотике.

         Капила наглашава да не треба трчати у продавнице и куповати низин или намирнице које га садрже и јести их у огромним количинама. Она упозорава да се ради о првим позитивним резултатима оствареним на мишевима и да научници тек треба да утврде да ли низин на исти начин може повољно деловати на оболели људски организам.