Амерички научници тврде да алкохол има огроман утицај на сећања
TВРДЕ И ДА СУ ОТКРИЛИ ГЕН КОЈИ ЈЕ У СТАЊУ ДА БРИШЕ ПАМЋЕЊЕ
НАУЧНИЦИ тврде да су током протекле деценије добили јаснију слику о механизмима који управљају људским сећањем.
Сјузан Тај, доцент са одељења за психијатрију и психологију на клиници „Мејо“ у америчкој држави Минесота, на основу најновијих сазнања тврди да успомене човека имају две компоненте - психолошку и физичку. Она сматра да наш мозак чува болна сећања из безбедносних разлога.
Доцент катедре за психологију са универзитета државе Ајова, Џејсон Чан, истиче да се не сећамо баш свега што нам се догађало, односно да наше сећање чува само мале количине информација и догађаја.
Он истиче да је - пре него што „обришемо“ сећање - неопходно реконструисати комплетну слику и у целини направити мозаик од различитих фрагмената.
На основу његовог истраживања, након што се реактивирају човекове успомене и сећања - она су изузетно подложна изменама, саопштава Medical Express.
Он као пример наводи разговор о панди. Испитивач пита испитаника ког медведа је видео пре недељу дана и добија одговор: „Панду“.
Онда му истраживач почиње да опонира: „Не, видели сте гризлија“.
Чан сматра да ће испитаник - на поново постављено исто питање - након два дана теже одговорити да је то била „панда“, с обзиром да му је сећање „снимило“ други сугерисани одговор.
Постоје и други методи да се промени сећање - одређени препарати, инхибитори беланчевина, могу сећања учинити „еластичнијим“. Осим тога, да би се „избрисало“ сећање - веома је добар електрошок.
Чен такође сматра да алкохол има огроман утицај на формирање сећања.
Осим овога, научници Масачусетског технолошког института тврде да су открили ген који је у стању да брише памћење.
Међутим, по мишљења Мајкла Бајстера, аутора књиге: „Шест основних навика: како средити неред у глави и постати проницљивији и разумнији“, у раду са непријатним сећањима важно је заборављати сувишно и сећати се само оног што је потребно и што доноси задовољство.
Г. Шимпрага
