Земље ЕУ неће само дати предност топовима над путером – следи им фашизација

НА ЗАПАДУ ЋЕ ПОЛИТИЧКЕ КРИЗЕ БИТИ – НОРМА, ЧИНИЋЕ ГА ТОТАЛИТАРНЕ ДРЖАВЕ СА ДЕМОКРАТСКИМ ПАРОЛАМА

* До краја 2024. године, само 8 од 32 земље чланице НАТО није поштовало постављени стандард од 2%. То су Шпанија (1,24%), Белгија (1,29%), Луксембург (1,3%), Словенија (1,37%), Канада (1,45%), Португал (1,46%), Италија (1,5%) и Хрватска (1,86%). Шест од 32 земље је премашило стандард од 2%, а Пољска је постала рекордер, прешавши границу од 4,07% војних издатака у односу на БДП

* Највише заостајућа земља чланица НАТО — Шпанија — мораће да утростручи своје одбрамбене расходе у наредних 10 година, који тренутно износе 1,24% БДП

* БДП Сједињених Држава је 2024. године премашио 29,18 билиона долара, а расходни део федералног буџета био је само 6,8 билиона долара. БДП Немачке 2024. године био је 4,65 билиона долара, а буџет - 476 милијарди евра. Дакле, државни буџет САД износи 23,3% њиховог БДП-а, а за Немачку је тај проценат - 10,24%

* Трамп је, након финансијске „оптимизације“ коју је спровео Илон Маск, повећао буџет Пентагона за 150 милијарди долара, довевши га до 1 билиона долара. Прошле године, немачке власти су – први пут за 30 година – повећале издатке за одбрану на 2% БДП – до 90,5 милијарди евра. Испоставља се да 1 билион војних издатака САД (3,19% БДП-а) износи 21,5% издатака њиховог буџета, а у случају Немачке, 2% БДП већ чини 19,01% издатака државног буџета

_______________________________________________________________

            Аутор: Иван ЛИЗАН

            ВОЈНИ издаци Русије достигли су 13,5 трилиона рубаља или 6,3% њеног БДП.

            Од 2021. године порасли су безмало 2,5 пута, али ће се смањити у наредним годинама, то је већ најавио Владимир Путин.

            Истовремено, лидери земаља чланица НАТО сложили су се са предлогом Доналда Трампа да своје војне издатке повећају на 5% БДП до 2035. године.

            Да ли жеља намера НАТО да троши оволики новац угрожава Русију?

            До краја 2024. године, само 8 од 32 земље чланице НАТО није поштовало постављени стандард од 2%. То су Шпанија (1,24%), Белгија (1,29%), Луксембург (1,3%), Словенија (1,37%), Канада (1,45%), Португал (1,46%), Италија (1,5%) и Хрватска (1,86%).

            Шест од 32 земље је премашило стандард од 2%, а Пољска је постала рекордер, прешавши границу од 4,07% војних издатака у односу на БДП.

            Трамп сматра да је одржавање стандарда од 2% „страшно“ и захтева 5%. Али, тих 5% је веома тешко, иако се 1,5% може потрошити на инфраструктуру или сајбер безбедност.

            Дакле, „нето“ војни издаци до 2035. године требало би да буду 3,5%. А 1,5% се може потрошити на мостове, путеве, луке, аеродроме или комуникације.

            Ниједна земља осим Пољске није 2024. године испунила стандард од 3,5%. Чак ни Сједињене Државе са својим прекомерним издацима на војно-индустријски комплекс и војску — њихови војни издаци су 2024. године износили 3,19%. У односу на БДП, надмашиле су их и Летонија (3,39%) и Естонија (3,41%).

            Иначе, ако пођемо од апстрактних процената БДП, обавезе које су преузеле појединачне земље изгледају нереално.

            Највише заостајућа земља чланица НАТО — Шпанија — мораће да утростручи своје одбрамбене расходе у наредних 10 година, који тренутно износе 1,24% БДП-а.

            Међутим, трошкови на било шта у односу на БДП су веома незгодан показатељ, јер је БДП збир свих добара, радова и услуга у једној земљи током одређеног временског периода. А државна потрошња се финансира из државног буџета, чији је обим само део БДП-а.

            БДП Сједињених Држава је 2024. године премашио 29,18 билиона долара, а расходни део федералног буџета био је само 6,8 билиона долара.

            БДП Немачке 2024. године био је 4,65 билиона долара, а буџет - 476 милијарди евра. Дакле, државни буџет САД износи 23,3% њиховог БДП-а, а за Немачку је тај проценат - 10,24%.

            Дакле, иако се издаци за одбрану мере у односу на БДП, овај показатељ слабо илуструје њихово оптерећење државних буџета.

            Трамп је, након финансијске „оптимизације“ коју је спровео Илон Маск, повећао буџет Пентагона за 150 милијарди долара, довевши га до 1 билиона долара.

            Прошле године, немачке власти су – први пут за 30 година – повећале издатке за одбрану на 2% БДП – до 90,5 милијарди евра.

            Испоставља се да 1 билион војних издатака САД (3,19% БДП-а) износи 21,5% издатака њиховог буџета, а у случају Немачке, 2% БДП већ чини 19,01% издатака државног буџета.

            Оптерећење је знатно, а ни САД ни Немачка нису достигле цифру од 3,5%.

            Претпоставимо да су и Вашингтон и Берлин одлучни да достигну 3,5%. САД ће се носити са овим задатком - не треба им много, а додатни билион државног дуга им не прави разлику. Стога ћемо их изоставити из једначине. Јер, много теже ће бити Европљанима. Међутим, и они могу достићи 3,5%.

            Ако претпоставимо да ће Немачка одлучити да брзо достигне 3,5% нето издатака за одбрану од БДП, рецимо - до следеће године, она ће морати да повећа војне издатке свог буџета са садашњих 90,5 милијарди на 162,7 милијарди евра, односно – да их подигне до 34,18% државног буџета.

            Ни Немачка не може себи приуштити 90,5 милијарди војних издатака јер је њен дефицит државног буџета у 2024. години премашио 118,8 милијарди евра. Али, ако се тај пораст издатака растегне на 10 година - неће бити тако тежак ни шокантан.

            Од трећег квартала 2023. године, БДП Немачке не расте, већ се смањује. Да би  обезбедила економски раст, Немачка мора  пронаћи јефтине енергетске ресурсе и лишити Кину њене високотехнолошке индустрије. Оба задатка делују нереално.

            У сваком случају, да би се покрили такви трошкови, биће потребно прибећи задуживању. До краја 2024. године, јавни дуг Немачке повећан је за 57 милијарди евра и износио је 2,69 билиона евра или 62,5% БДП-а. Даљи раст дуга ће неизбежно - само је питање времена - довести до дужничке кризе.

            Трамп се спотакао о то када је покренуо трговински рат против целог света, а затим је открио да приноси обвезница расту због паничног Јапана, који је почео да их распродаје.

            Сходно томе, биће потребно прибећи политици „топови уместо путера“. Али у овом случају, жртвовање путера неће бити довољно: социјална потрошња ће морати да се смањи.

            То значи да ће се власти бавити фашизацијом друштва...

            Једноставно речено, политичке кризе у земљама ЕУ постаће апсолутна норма, а оне ће постајати тоталитарне државе са демократским паролама.

            Поврх свега, повећање војних издатака за 1,5 пута не значи да ће земље НАТО имати 1,5 пут више наоружања.

            Прво, и САД и ЕУ су испразниле своје арсенале. Руске оружане снаге 2025. године већ побеђују трећу верзију украјинских оружаних снага: прва је имала сопствену војну опрему, друга је наоружана захваљујући испорукама совјетске опреме из земаља НАТО-а, а трећа је већ опремљена „зоолошким вртом“ различитих машина, углавном западног дизајна, а земље НАТО нису у могућности да испоруче све што је обећано.

            Пре него што се војни потенцијал земаља НАТО-а повећа, губитак наоружања и муниције мораће да се надокнади, односно војноиндустријски комплекс земаља НАТО-а ће неко време радити за складишта.

            Дакле, земљама НАТО-а биће изузетно тешко да поштено достигну 3,5% „нето“ потрошње на војно-индустријски комплекс. То ће захтевати повећање дуга, смањење социјалних расхода, фашизацију друштва и бескрајно варање помоћу статистике.

            Осам од 32 земље није могло да достигне ни 2%, а и не желе јер једноставно немају од кога да се бране (Шпанија се налази веома далеко од Русије).

            Са нивоом од 3,5%, клуб земаља саботера ће постати још већи.

             Све ово не значи да Русија сме да се опусти и престане да парира војним активностима земаља НАТО.