Американци ће у противракетну одбрану уложити нових 9,6 милијарди долара
БОЛДЕН ОБЈАВИО ДА ЋЕ СВЕМИРСКИ БРОД „ОРИОН“ ПОЛЕТЕТИ ДО 2025.
Џејмс Сиринг
- Вашингтон намерава да број антиракета подигне са 26 на 40 и да даље усавршава ракетне системе Patriot и Thaad
- Посебна ставка у овом делу војног буџета САД за 2016. (финансијска година у САД почиње 1. октобра) биће подршка Израелу у модернизацији противракетних система „Гвоздена купола“, „Стрела“ и „Давидова праћка“
ДИРЕКТОР америчке Агенције за противракетну одбрану - вицеадмирал Џејмс Сиринг - изјавио је да ће САД у финансијској 2016. години потрошити 9,6 милијарди долара за програме ПРО.
Од те суме, открио је Сиринг, 8,1 милијарду долара добиће његова агенција. Тај новац, како је рекао, биће потрошен на „усавршавање система заштите америчке територије од појачане ракетне претње из Северне Кореје и потенцијалне ракетне опасности из Ирана“.
Сиринг је предочио да САД планирају да до краја 2017. године до 40 повећају број ракета-пресретача у бази Форт-Грили на Аљасци.
Тренутно САД у тој бази имају 26 антиракета, а још четири у бази „Ванденберг“ у Калифорнији.
Према његовим речима, Агенција за ПРО ће радити на усавршавању бојеве главе ракете-пресретача за шахте и планира да организује серију њиховог тестирања. За то ће бити одвојено 279 милиона долара.
Сиринг не крије да ће САД даље усавршавати ракетне системе Patriot и Thaad.
Посебна ставка у овом делу војног буџета САД за 2016. (финансијска година у САД почиње 1. октобра) биће подршка Израелу у модернизацији противракетних система „Гвоздена купола“, „Стрела“ и „Давидова праћка“.
Сиринг је истакао да ће САД радити на конструкцији нових противракета за свој ПРО-систем Aegis које одавно користи америчка ратна морнарица, а планирана је и њихова „копнена варијанта“ која ће бити коришћена у систему ЕвроПРО.
Како је раније објавио министар одбране САД, Чак Хејгел, Пентагон ће систем ПРО у Европи - на територијама Пољске и Румуније - комплетирати до 2018. године.
Вашингтон је у нацрту буџета за 2016. предвидео и18,5 милијарди долара за космичка истраживања.
Највећа појединачна ставка биће - Међународна свемирска станица са 3,1 милијарди долара.
Директор NASA Чарлс Болден подвукао је да МСС за САД и даље има највећи значај - и због научних експеримената који се на њој изводе, а и као међукорак у припреми летова на Марс са људском посадом.
„NASA је чврсто на путу за Марс“ - нагласио је Болден.
Он је прецизирао да ће 2,9 милијарди долара бити одвојене за даљи рад на новом свемирском броду „Орион“ и тешкој ракети - носачу за њега.
Болден се нада да ће „Орион“ први пут узлетети до 2025. према једном од астероида, а до 2035. - према Марсу.