Амерички ловци Ф-22 Раптор на само 350 киломатара од Ирана

Тајно пребачени у авио базу Ал Дафра у Уједињеним Арапским Емиратима

* Премештање `већег броја` ових борбених авиона у УАЕ одмах почело да се доводи у везу са могућим нападом америчко-израелским нападом на Иран

* Произвођач Ф-22, компанија Локид Мартин, тврди да су авиони Ф-22 спремни за акцију против мета које се налазе у добро брањеним подручјима, попут Ирана или Северне Кореје

* Пројект вредан 80 милијарди долара (толико је уложено у Рапторе) пропао је зато што је већина ових суперсавремених авиона - због проблема са доводом кисеоника у горионике - пала, а неколико пилота је и погинуло

* Високе маневарске могућности авиона достигнуте су интеграцијом ефикасне аеродинамичке конфигурације са употребом веома моћних мотора, па је добијена квалитетна размера масе и потиска. Наводно размера између масе и потиска је за 25 до 30 одсто повољнија него код ловца Еурофајтер Тајфун

* Ф-22 Раптор за одбрану и напад поседује ракете ваздух-ваздух: две ИЦ вођене ракете АИМ-9Х (домета око 15 км) и шест радарских вођених ракета АИМ-120Ц АМРААМ домета око 50 км

* Посебна опсност за Ф-22 су руски ВХФ дигитални радари, који су смрт за стелт авионе јер омогућују њихово праћење на великим даљинама и прецизност у одређивању циља

         АМЕРИЧКИ часопис «Авијешен вик» објавио је информацију да су САД у авио базу Ал Дафра у Уједињеним Арапским Емиратима пребациле већи број ловаца Ф-22 Раптор.

         Ово је, наравно, одмах почело да се доводи у везу са могућим нападом америчко-израелским нападом на Иран који је од те базе удаљен само 350 километара.

         Ово, према писању истог часописа, није први пут да се овај тип Г-22 нађе у бази Ал Дафра пошто су у њој боравили и пре три године.

         САД таје разлог пребацивања, а и број авиона који су пребачени у УАЕ. Портпраол америчке ратне авијације, Џон Дориан, само је америчким медијима штуро рекао да је пребацивање `део ранијих планираних активности`.

         Медији су се још више заинтересовали за `случај Ал Дафра` пошто је пројект вредан 80 милијарди долара уложених у Рапторе пропао, зато што је већина ових авиона - због проблема са доводом кисеоника у горионике - пала, а неколико пилота је и погинуло.

         Мада су оперативни пуних седам година, Раптори нису учествовали ни у једној интервенцији, па ни у Либији где су светски стручњаци очекивали њихову ангажованост, пошто је Либија за западну индустрију наоружања била постала `огледни полигон`.

         Произвођач Ф-22, компанија Локид Мартин, тврди да су авиони Ф-22 спремни за акцију против мета које се налазе у добро брањеним подручјима, попут Ирана или Северне Кореје.

Ал Дафра

         Због актуелности теме, ред је да представимо ово технолошко чудо на које је спискано 80 милијарди долара, иако је производња Раптора обустављена.

         Lockheed Martin/Boing F-22 Raptor упркос својим бројним манама спада међу најсавременије ловачке авионе 21. века у саставу Америчког ратног ваздухопловства.

         Идеја авиона са ознаком ATF, којег су касније назвали F-22, реализована је 1981. године прошлог века, када су војно-политички и геостратегијски положај у свету били много другачији.

         То је био период сталних тензија између САД и Совјетског Савеза и невероватне трке у наоружању. У тадашњем СССР-у појавили су се ловачки авиони МиГ-29 и Су-27, тактички бомбардер Ту-22М и фронтовски јуришник Су-24, а противаздушна одбрана СССР почела је да уводи савремено противавионско оружје.

         У исто време су Американци почели да уводе у употребу свој вишенаменски борбени авион Ф-15, који је требало да буде спреман да пружит отпор палети совјетских борбених авиона. Убрзо су се, међутим, појавили захтеви за модернизацију борбене авијације у будућности. Зато је и покренут пројекат ATF напредног ловачког борбеног авиона, који ће почетком 21. века заменити ловце Ф-15.

         Новом ловцу одмах је постављен низ захтева које мора да испуни: веома мали радарски, визуелни, топлотни и акустични одраз; могућност супер крстарења (мора да премаши брзину звука без укључења додатних комора за сагоревање); одличне маневарске особине (као при подзвучним, тако и надзвучним брзинама), велики долет и употреба широке палете најсавременијег оружја.

         У конкурентску борбу за пројекат ATF укључиле су се две екипе: Lockheed Martin/Boing са пројектом F-22  и Northop/McDonell Douglas са пројектом F-23. Обе екипе су 1985. добиле позамашна средства да изграде по два прототипа тј. технолошка демонстратора YF-22 и YF-23.

         Прва упоредна испитивања обе летелице обављена су 1990. године, а већ 1991. донета је одлука о победнику за нови ловац УСАФ. То је био F-22  фирме Lockheed Martin/Boing, чији први портотип YF-22 је полетео 7. септембра 1997. године.

         Окончање хладног рата и губитак идеолошког противника довели су до тешкоћа са војним буџетом, као и промену потенцијалних ризика по безбедност САД. Многи критичари, очарани новонасталом ситуацијом, сматрали су да је F-22   непотребан, као и да постојећи ловац Ф-15 може успешно да обаља све планиране задатке, те да нема потребе трошити новац на нешто ново. Одлучено је да се новац преусмери у модернизацију `петнаестица`.

         Пентагон је почетну наруџбну од 648 авиона редуковао на 227, а 2006. година та бројка је самњена на само 181 летелицу. УСАФ је упрокс овим смањењима сматрао да им је за оперативну употребу потребан  381 авион, како би била одржана премоћ у авијацији над свим противницима.

         Прекретница је за нови ловац настала нападом Ал Каиде на Њујорк 2001. године и уласком САД у рат против тероризма. У Пентагону се изненада пронашао новац за пројекте високе технологије тако да је изненада будућност F-22 била много извеснија.

         Завршна тестирања су била напречац завршена и први примерци F-22 нашли су се у оперативној употреби од 2003 године, а прве летелице добио је 325. ловачки пук у бази Тиндал на Флориди у коме је била спроведена обука летачког и техничког особља. Један број авиона завршио је у бази Нелис за истраживање и обуку у тактици борбене употребе ових ловачких авиона.

         САД су од 2007. године са Рапторима пренаоружале три ексдрона са по 24 авиона 1. ловачког пука стационираног у бази Ленгли у  Вирџинији.

 

Опис Раптора:

         Аеродинамика F-22  је класична са уобичајеним концептом крила и репних површина. У предњем делу летелице смештени су пилотска кабина, мотори и усисници ваздуха, а у задњем делу налази се репни стабилизатор. Испод трупа авиона налази  се простор за смештај наоружања.

         Сви делови авиона предстаљају складну целину састављену од косина без оштрих површина и зазора који би могли дати неповољан радарски одраз. Делта крила на крајевима имају закрилца, што авиону омогућава велику ефикасност дејства при малим брзинама. Велики размах крила додатно смањује блесак мотора, а уграђени сензори стабилизатора правца дају слаб радарски одраз. Постављени су вертикално, велике су површине и служе за прикупљање података о циљевима и за одржавање комуникације.

         Захтевне високе маневарске могућности авиона достигнуте су интеграцијом ефикасне аеродинамичке конфигурације са употребом веома моћних мотора, па је добијена квалитетна размера масе и потиска. Наводно размера између масе и потиска је за 25 до 30 одсто повољнија него код ловца Еурофајтер Тајфун.

         Авион је направљен од поликарбоната, титана, алуминијума и композитних материјала, а ради смањења ИЦ и радарског одраза прекривен је специјалним апсорпционим материјалом.

 

Грабљивац са Pratt and Whitneya F119-P&W-100

         У Раптор су уграђена два досада највећа турбовентилаторска мотора Pratt and Whitneya F119-P&W-100 од по 156 kN са додатним сагоревањем. Када се његов потисак упоређује са моторм F100- P&W-200, који је уграђен на Ф-15 - он је сто посто моћнији без додатног сагоревања и 50 посто моћнији применом додатног сагоревања. Оно што овај мотор разликује од других авио-мотора, који су у употреби, јесте и брзина замене јер обучени техничари стари мотор новим могу да замене за 20 минута.

         Приликом производње мотора није све текло глатко због ривалства два произвођача Pratt and Whitneya и General Electric, али је био изабран први произвођач. У почетку се, при развоју мотора, појавило неколико проблема. Рецимо, турбина је морала да буде модификована због великих вибрација.

         Дискови вентилатора и компресора су израђени из једног дела, са чиме се избегло удвајање ваздушне струје, која је посредно смањивало моћ мотора. Лопатице компресора имају виткост, а турбина има мобокристалне лопатице које су двоструко обрађене и веома чврсте.

         Са овако снажним моторима, F-22 може да крстари на око 1,5 маха без допунског сагоревања и да истовремно улази у маневре са оптрећењем од 9 Г.

         Издувници мотора су санбдевени дводимензионалним уређајем за промену вектора потиска.

 

Авионика срце вишенаменског авиона

         F-22 Раптор међу другим ловачким авионима издваја `интеграција пилота и авиона`.

         Пилотска кабина замишљена је као `радно место`, где интегрисани системи електронике не оптерећују пилота и тиме увећавају ефикасност везе пилот-летелица. Интегрисана авионика делује преко сензора, а ограничења су одређена физичким могућностима пилота.

         Наиме, пилот има могућност да захтева одређене информације, њихову количину и бројни ред, а систем има задатак да те информације у најкраћем времену пружи пилоту.

         Систем има могућност да и сам, без интервенције пилота, самостално оцени тактичку ситуацију у ваздуху и предложи најоптималнију употребу оружја.

         Интегрисана електроника ради потпуно аутоматски путем сензора и на шест LCD показивача од течног кристала. Сви подаци се преносе помоћу оптичког кабла и повезани су са рачунаром високе технологије и поузданости.

         Систем авионике интегрисан је у JIAWG ( Joint Intergrated Avionics Working Group), који је компатибилна са другим системима употребљеним на другим авионима и хеликоптерима, као што је угашени пројект RAH 66 KOMANČ. Систем NNS омогућава обраду података у реалном времену, идентификацију летелица и приказивање целокупне тактичке ситуације.

         Систем JIAWG чине три подсистема: вишефункционални радар AN/APG-77, најсавременијег типа и малог радарског одраза, који пилоту омогућава употребу наоружања пре него што га противник осмотри, систем за вођење електорнског рата који је састаљен од пријемника радарског захвата летелице и детектора пројектила ваздух-ваздух и земља-ваздух и комуникацијко/идентификацијско/навигацијског система, који укључује податке о летелици, тактички положај авиона и детектор за распознавање свој-туђ.

         Контролу свих сигнала активних и пасивних сензора, обавља систем ЕМСОN, а за управљање летом авиона уграђен је систем  VMS, који управља са 14 површина летелице-хоризонталним репним површинама, кормилима правца на оба вертикална репа, закрилцима, крилима и преткрилцима.

 

Борбено наоружање

         Ф-22 Раптор за одбрану и напад поседује ракете ваздух-ваздух: две ИЦ вођене ракете АИМ-9Х (ушла у наоружање 2011. и у спрези са нишанско-навигацијским системом монтираним на пилотској кациги, која има способност бочног захвата циља (домета око 15 км) и шест радарских вођених ракета АИМ-120Ц АМРААМ домета око 50 км. Иначе, све ракете ваздух-ваздух смештене су унутар трупа авиона.

         Бомбардерско наоружање овог авиона је веома оскудно и чине га свега две авио-бомбе ГБУ-31, 32 ЈАДАМ.

 

„Промашај века“

         Средином марта изведен је лет последњег примерка Ф-22 Раптор, а још пет примерака који се налазе у завршној фази преиспитивања ући ће у наоружање ваздухопловства САД до краја маја 2012. године.

         Интересантно је да амерички стручњаци за ваздухопловство сматрају Ф-22 `промашајем века` из неколико разлога: прескупа производња, мала серија наручених авиона, обука пилота смањена, велика вероватноћа погађања циљева на намештеним вежбама за које нико не може потврдити да ће се заиста догодити, стелт особине Ф-22 најобичнији су мит јер чим авион укључи радар - постаје видљив због великог броја пукотина и процепа који повећавају радарски одраз (усиници ваздуха, нпр.).

         Као посебна опсност се наводе руски ВХФ дигитални радари, који су смрт за стелт авионе јер омогућују њихово праћење на великим даљинама и прецизност у одређивању циља.

 

А.М.