Америчка Команда за специјалне операције увелико ради на стварању „супервојника“

НЕЈАСНО ЈЕ КО ЈЕ У „ФАНТАЗИЈАМА“ ТРЕНУТНО СТИГАО ДАЉЕ - ХОЛИВУД ИЛИ ПЕНТАГОН

Одело са лаким управљањем за тактички напад TALOS

• У Пентагону желе да подигну код војника праг осетљивости на бол, да смање ниво повређивања и да побољшају обнављање организма као и радну способност у екстремним условима
• Сада се Управа за перспективна истраживања пројеката Министарства одбране САД - DARPA - бави овом фантастиком. Сматра се да буџет DARPA износи око 3 милијарде долара уз 250 запослених, од којих је половина - техничко особље
• Још у септембру 2015. године DARPA је саопштила да су већ завршене пробе у вези убацивања у људски мозак електрода које стимулишу нервне активности. Било је прецизирано да је реч искључиво о стимулисању памћења, односно о чисто шпијунској технологији
• Усмерила се и на разраду егзоскелета. Пре неколико дана је саопштено it’s getting real: такозвано одело са лаким управљањем за тактички напад (TALOS), након пет година усавршавања, практично је готово. Састоји од отприлике 800 компоненти и веома је компликовано за производњу и управљање, али је то прво слично искуство у историји. Колико ће проћи времена до његове серијске производње засад се не зна
• DAPRA се прихвата свега. Можда ће на крају и да укрсти полуробота у егзоскелету са човеком-амфибијом са имплантираним у његов мозак „електродама памћења“ са директним изласком на Фејсбук    

Пише: Јевгениј КРУТИКОВ

 

        КОМАНДА снага САД за специјалне операције ради на томе да померањем граница људских могућности - уз помоћ додатака исхрани и специјалних суплемената - створи „супервојника“.

        Разуме се, желети није исто што и моћи, али не треба сметати с ума да се већ одавно воде истраживања у том смеру. Оно што је јуче изгледало као фикција, већ сутра ће постати реалност.

        Команда америчких специјалних снага планира да оде и корак даље од спортских тренера и физијатара који поседују одређена знања и могућности у сфери формирања „надљуди“.

        У Пентагону желе да подигну код војника праг осетљивости на бол, да смање ниво повређивања и да побољшају обнављање организма као и радну способност у екстремним условима.

        Наглашавају да су „нематеријални“ начини повећања учинка припадника специјалних јединица практично већ исцрпљени када је реч о њиховим учинцима на великим надморским висинама, под водом или у условима дуготрајног одсуства хране и воде.

        Еволуција човечанства не стоји у месту, међутим једноставно не може да се развија брзином која је потребна војном сектору, и зато се засада део задатака чини нерешивим.

        На пример, како учинити да војник који је провео испод воде неколико сати без сложених система за одржавање основних животних функција, сачува способност да извршава бојеве задатке, када дође до циља?

        Команда специјалним операцијама узда се у додатке исхрани и допинг, али обећава да ће консултовати лекаре по питањима безбедности таквих метода. Пентагон у томе рачуна и на помоћ и иницијативу приватног бизниса.

        На први поглед, то није информација из срца Пентагона, већ сценарио за холивудски филм са просечним буџетом из 80-их година. Тада су били много популарни сижеи са проширењем свести војника помоћу психотропних супстанци и оклопљавања челиком храбрих „копова“ који би остајали без руке или ноге.

        Сви они који имају преко 30 година сигурно су гледали „Робокапа“, „Ајронмена“, „Универзалног војника“ и „Киборга“. Већи део тих сценарија дошао је из стрипова Вулверин и, извините на изразу, Зеленог гоблина. Други део је излазио из офиса продуцената браће Глобус - Менахема и Јорана (први је из Пољске стигао у Израел и узео је презиме Голан, пошто је ратовао на Голанској висоравни). Управо су они поклонили свету хероје Жана-Клода ван Дама, Марка Дакаскоса, Арнолда Шварцнегера и америчке „нинђе“.

        Ова је тема популарна и дан данас. Друго је питање ко је тренутно испред - Холивуд или Пентагон. Нико нарочито и не крије да велики део холивудске продукције не само да инспирише Пентагон, већ се од стране истог надгледа и наручује.

        У своје време су била називана и имена надзорника из Пентагона који су набацивали холивудским продуцентима перспективне идеје. Треба знати да овде није реч о пропагандним филмовима као што су „Спасити редова Рајана“ који су разумљиви за сваког, већ о остваривању на филму футуристичких идеја војне индустрије.

        То често није пуки пиар, већ убацивања срачуната на изазивање реакције дела јавности.

        У САД је много оних који из верских разлога нису спремни да подрже идеје Пентагона усмерене на усавршавање људског тела.

 

        Киборг добро изгледа на филмском платну, док у стварном животу протестанти и католици нису спремни да препусте хемичарима и инжењерима из повезаних са Пентагоном компанија функције Бога, чак ни ради заштите демократије. Истог става се придржавају и припадници универзитетске средине, али из другог разлога - они не прихватају насиље над човеком (раније се војници уопште нису питали да ли желе „таблете за храброст“).

        Сада се Управа за перспективна истраживања пројеката Министарства одбране САД - DARPA - бави овом фантастиком.

        Управа је на брзину основана још 1958. године јер су се били препали због извођења у орбиту првог совјетског сателита.

        Пред DARPA је био постављен један једини задатак - да учини америчке војне и војно-примењене технологије најсавршенијим и (пожељно) недостижним за остатак света.

        Од тих далеких времена, конкретне задатке су мењали, али је суштина остала иста - DARPA је узимала у разматрање и најбизарније идеје, чак је и финансирала психопате који су радили на времеплову или перпетуум мобиле.

        Сматра се да буџет DARPA износи око 3 милијарде долара уз 250 запослених, од којих је половина - техничко особље. Управо ти људи су процењивали ефикасност друштвених мрежа пустивши у небо САД метео-балоне и објавивши да ће онај који их брзо пронађе и напише о томе на друштвеним мрежама, добити награду од 40 хиљада долара. Управо су ти људи два пута заредом постизали рекорд у разради суперпроцесора. Последњи такав је направљен 2014. године радио на фреквенцији 1 терахерц - овај резултат није ни близу ефикасности људског мозга, али се ради управо у том правцу.

        И коначно, у септембру 2015. године DARPA је (узгред речено - затворена агенција, која ретко износи у јавност резултате свог рада) саопштила да су већ завршене пробе у вези убацивања у људски мозак електрода које стимулишу нервне активности. Било је прецизирано да је реч искључиво о стимулисању памћења, односно о чисто шпијунској технологији.

        Према прелиминарним резултатима, испитаници са имплантима су могли не само да запишу и да интерпретирају сигнале, већ и да побољшају своју способност да памте читаве листе објеката.

        Генерално, у обавештајној агентури, са којом САД у последње две деценије имају озбиљних проблема, проблем памћења великих обима информације увек је био актуелан.

        Приликом припреме сарадника у обавештајним службама широм света (Русија није изузетак) користе се понекад и трауматичне технологије за развој памћења, нарочито звучног.

        Условно, човека на неколико дана смештају у засебну зграду са инструктором и инжењером звука, често то нису нимало симпатични људи. У соби се емитује низ неповезаних између себе фраза, понекад и на различитим језицима.

        „Данас треба да узмем два млека“, „Џетс“ је победио 86:79“, „пристаниште гради фирма Доналд и синови“, „брзина ветра је износила око 7 метара у секунди“, „пренос иде на таласима од 123 килохерца“, „јој, заборавила сам да кажем комшијама за њихову пудлицу“ - и слично. Затим ви пијете кафу, разговарате ни о чему и добијате нову порцију текста. Кроз три сата инструктор вас пита које је расе комшијски пас, колико је млека требало донети, која је фреквенција емисије и који је био резултат утакмице. Петог дана мозак почиње да ври.

        На отприлике исти начин се гради и „формирање“ визуелног памћења, мада се сматра да то иде нешто лакше. Зачкољица је у томе да се пажња фокусира не на оно што мозак обично памти, већ на специфичне детаље. Односно, прво гледате број таблица, а тек потом боју и марку аутомобила. На садржај текста и излазне податке, а не поједине фразе.

        То често доводи до професионалне деформације, јер чак и у свакодневном животу људи који су прошли такву врсту обуке, по инерцији „виде, чују и памте све око себе“. Приче за суседним столовима у кафићу, бројеве десетина аутомобила који иду у сусрет, детаље одеће пролазника, специфичности речи саговорника - све то постају стални сапутници.

        У вези модификације људског тела ради стварања супервојника, DARPA се кретала у два правца који се узајамно искључују. Први је био програмиран свеопштим интересовањем у САД за високотехнолошко наоружање, што је резултира „вешањем“ на војнике огромног броја геџета - од навигатора и камера „гоу-про“ до „паметних“ панцира.

        У једном тренутку се испоставило да је то ћорсокак, пошто је тежина опреме ограничена могућностима и најбоље утренираног организма.

        Онда се DAPRA усмерила на разраду егзоскелета. Односно човек се смешта унутар робота и оперише њиме као утоваривачем у магацину, што подсећа на филмове из серије „Трансформерс“.

        Пре неколико дана било је речено it’s getting real: такозвано одело са лаким управљањем за тактички напад (TALOS), након пет година усавршавања, практично је готово.

        Оно се састоји од отприлике 800 компоненти и веома је компликовано за производњу и управљање, али је то прво слично искуство у историји. Колико ће проћи времена до његове серијске производње засад се не зна. Није јасна ни перспектива таквих проналазака.

        Хемија и биологија су најпроблематичније у тим истраживањима.

        Претпоставља се да је развој стимулативних лекова усмерен на развој оних страна организма које „није дорадила“ природна еволуција. Спортска медицина и фармакологија решавају задатке повећања мишићне масе, не обазирући се на допиншки рат делимично повезан са ограничавањем на војна истраживања.

        Блокирањем производње и коришћења фармаколошких стимуланса у спорту кочи се и развој сличних средстава за војну примену (овај аспекат је нажалост запостављен у медијима). Зато овде није реч о томе, већ о развоју неких „супер могућности“.

        Човек заиста може дуже време да се налази под водом, задржавајући дах, само што су те могућности организма биле ослабљене током еволуције. Исто је и са великим висинама.

        Стимулисање генезе кисеоника - више није научна фантастика, и нећете добити Зеленог гоблина, али је то у сваком случају насиље над људским телом са невидљивим нус последицама.

        Хиперкомензација кисеоника може да доведе до брзог стварања тромбозе, а још нико није укинуо болест декомпресије. Јер, ослобађање организма од нуспроизвода азота још увек је нерешив проблем за медицину.

        DARPA се прихвата свега. Можда ће на крају и да укрсти полуробота у егзоскелету са човеком-амфибијом са имплантираним у његов мозак „електродама памћења“ са директним изласком на Фејсбук.

        Таква истраживања се стварно изводе, а то уопште нису огледи са LSD нити су експерименти са „маговима“. На савременом нивоу технолошког развоја то је сасвим достижан технолошки прогрес. И треба то узимати у обзир, колико год исмевали Холивуд и његове продуценте.