Унутар ЕУ се формирају „европске снаге“ – нуклеус ће бити бригада са 5.000 војника

ФОРМИРАЋЕ ИХ КОАЛИЦИЈА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ЗЕМАЉА МЕЂУ КОЈИМА ЋЕ СИГУРНО БИТИ НЕМАЧКА

* Земље које буду стајале иза те мале војске нудиће њене „услуге” Бриселу у случајевима када му буде потребна употреба војне силе

* Немачка већ дуже време на војом повезивању, па су са Бундесвером већ „спојене” војске Холандије, Чешке, Румуније и још неколико земаља. Не ради се само о заједничким вежбама, већ и о преношењу команде једних на друге над појединим јединицама

* Немачка је средином октобра, заједно са Холандијом, Португалом, Финском и Словенијом, предложила проширење већ дуго постојећих, али никада коришћених борбених група ЕУ. Траже и да европске снаге имају своју авијацију, морнарицу и специјалце и да стварање европских снага за брзо реаговање буде по узору на НАТО снаге за брзо реаговање

______________________________________________________

       Аутор: Василиј ФЕДОРЦЕВ

       ИЗГЛЕДА да ће Европска унија ускоро имати своју војску.

       Како сада ствари стоје, биће прилично мала – око пет хиљада људи. А осим тога, неће баш сасвим бити ни војска Европске уније – формираће се као„коалиција оних који желе“.

       А они који (по)желе преузеће главну команду и, у ствари, нудиће своје „услуге” Бриселу у случајевима када му буде потребна употреба војне силе.

       ЕУ је одавно схватила да је покушај стварања праве заједничке војске у данашњим условима - ћорсокак. Прво зато што то не жели свих 27 земаља Уније. А друго, чак и оне земље које, у принципу, желе војску ЕУ - не желе да пренесу команду над својом војском у Брисел.

       Бар не пре завршетка политичке интеграције ЕУ.

       Урсула фон дер Лајен је пре неколико година, док је још била немачка министарка одбране, предложила да се идеја о европској војсци засад одложи, а да се уместо тога крене са стварањем „европске војске“, односно интеграцијом оружаних снага без њиховог извлачења из потчињености националним командама.

       Сама Немачка, иначе, то ради већ дуже време, па су са Бундесвером већ „спојене” војске Холандије, Чешке, Румуније и још неколико земаља. Не ради се само о заједничким вежбама, већ и о преношењу команде једних на друге над појединим јединицама.

       Засад се све то дешава углавном у оквиру НАТО-а, али се у Берлину овај процес истовремено сматра делом одбрамбених интеграција ЕУ.

       Немци предлажу да се у ЕУ овим путем крене даље.

       Немачка је средином октобра, заједно са Холандијом, Португалом, Финском и Словенијом, предложила проширење већ дуго постојећих, али никада коришћених борбених група ЕУ до величине армијске бригаде. Траже и европске снаге имају своју авијацију, морнарицу и специјалце и да стварање европских снага за брзо реаговање буде по узору на НАТО снаге за брзо реаговање.

       У пројекту ће учествовати само оне земље које то желе, а употреба тих снага треба да се одвија по процедури предвиђеној чланом 44. Споразума о ЕУ.

       Овај члан дозвољава извођење војних операција у име и под заставом Европске уније - уз сагласност других земаља ЕУ.

       Иницијатива је већ добила одобрење Војног комитета ЕУ на нивоу команданата оружаних снага, а половином новембра ће, највероватније, бити одобрена и од министара одбране.

       После авганистанских догађаја овог лета, Европљани су схватили да више није могуће одлагати стварање сопствених оружаних снага. Јер, немање могућности самосталног извођења операција – макар попут евакуације из Кабула-  почело је да има не баш пријатне последице.

       Осим тога, источне земље Европске уније, које су одувек биле скептичне према одбрамбеним интеграцијама, приметно су ублажиле став након што је постало јасно да се Сједињене Државе више баве проблемом Кине него одбраном „источног крила“ НАТО.

       Идеја о „језгру“ ЕУ постоји још од 1994-те, а сада се фактички предлаже да се реализује у сфери одбране.

       От би требало да постане помињана бригада са својих пет хиљада војника и официра.

       Замисао је да јој се постепено придружују  нове државе и нове јединице. Све док бригада не постане права мала војска која може деловати и у Африци и на Блиском истоку.

       Та војска ће пре или касније заузети положаје на „источном крилу“ ЕУ. Наравно, ако се до тог тренутка не нормализују односи Русије и Запада.

       Европска унија не планира да напусти НАТО и да се одрекне америчких безбедносних гаранција. Напротив, европски политичари указују да нове снаге треба да чине „европски стуб“ Северноатлантске алијансе.

       Европској унији су потребне сопствене оружане снаге да не би морала да позива у помоћ САД сваки пут када је потребно да спроведе одређену војну операцију А и у функцији подизања свог статуса у очима Вашингтона и унутар НАТО.

        Засад нико у Европској унији не размишља шта ће бити у даљој будућности...