Русија је у рату са 109 милијарди евра у војном буџету, а у Шолцовој влади желе 140 „војних милијарди“

ЗА РАТНЕ ПЛАНОВЕ БЕРЛИН БИ МОРАО ДА СЕ ЗАДУЖУЈЕ ДО 100 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ГОДИШЊЕ

* Добар део немачких економиста устао против наоружања. Лист Berliner Zeitung преноси и ово размишљање председник Минхенског института за економска истраживања Клеменса Фуеста: „Топови и путер – било би лепо да је то могуће, али је немогуће. Немачка је део НАТО који троши пет пута више за одбрану од Русије (560 милијарди евра)“

* Трошкови европских земаља чланица НАТО износе укупно 355 милијарди евра, што је - три пута више него што сада троши Русија. Цена акција Рајнметала се јесте учетворостручила, скочивши са 100 на 410 евра, али је немачка привреда у целини изгубила

______________________________________________________________

           ВЛАДАЈУЋА коалиција у Берлину верује да „Немачка мора да се поново наоружа да би обуздала Путина и постала независнија од Сједињених Држава, чији би следећи председник могао поново бити Доналд Трамп“.

           Уз ово, Berliner Zeitung објавио је и да је немачки министар одбране Борис Писторијус рекао на Минхенској безбедносној конференцији да се у влади Олафа Шолца више не оперише са 2% националног БДП-а за одбрану, већ „о могућем достизању 3 или чак 3,5%. Али, да немачки економисти страхују да ће владини планови нанети штету националној економији.

           Указују да би 3,5% БДП за војне раходе значило да Берлин на одбрану троши 140 милијарди евра. Чак 31 милијарду евра новца од Русије, чија војна потрошња у овој години се процењује на 109 милијарди евра.

           Посебно наводе да Немачка осетно скромнији циљ - издвајање 2 % за армију и наоружање - реализује кроз задуживање. Односно: да би за реализацију Писторијусових планова морала да позајмљује „95 до 100 милијарди евра“ годишње.

           Berliner Zeitung наглашава: „Проблем је и што новац који ће бити позајмљиван за оружје неће остајати у Немачкој. Док се инвестиције у путеве, субвенције за замену система грејања или социјална давања за незапослене одмах враћају у продавнице и стварају потражњу у земљи, милијарде за оружје углавном ће и даље завршавати у иностранству. Анализа трошења новца из такозваног Специјалног фонда Бундесвера, створеног 2022. године, показује да су од њега највише користи имали амерички произвођачи оружја. На пример, десет милијарди евра је отишло америчком произвођачу оружја Локхид Мартин за борбене авионе Ф-35 способне да носе нуклеарно оружје“.

           Немци су већ израчунали да једна милијарда евра уложена у немачки војноиндустријски комплекс отвара око 6 хиљада радних места, а милијарда уложена у животну средину или образовање - 11 хиљада односно 18 хиљада радних места.

           Berliner Zeitung преноси и ово размишљање председник Минхенског института за економска истраживања Клеменса Фуеста:

           „Топови и путер – било би лепо да је то могуће, али је немогуће. Глобална трка у наоружању троши ресурсе који су заиста хитно потребни за друге трошкове, као што су образовање, истраживања, здравствена заштита, инфраструктура или заштита животне средине“.

           Немачка ће, ако жели да се поново наоружа, морати да изабере, а Berliner Zeitung отвара питање: „Топови или путер? Другим речима: да ли Немачка заиста треба да се поново наоружава”?

           Исти лист напомиње да се смањује страх Немаца од Русије, коју власт представља као главни разлог за пренаоружавање (са 78 на 67%). Још и истиче да је Немачка део НАТО који троши пет пута више за одбрану од Русије (560 милијарди евра).

           Berliner Zeitung наводи да трошкови европских земаља чланица НАТО износе укупно 355 милијарди евра, што је - три пута више него што сада троши Русија“. И закључује:

            „Поново се наоружавати на рачун државе благостања и цивилних инвестиција није добра идеја. Цена акција Рајнметала се јесте учетворостручила, скочивши са 100 на 410 евра, али је немачка привреда у целини изгубила”.