Русија би у копненом рату на Балтику глатко потукла NATO
АНАЛИЗА АМЕРИЧКИХ ВОЈНИХ ЕКСПЕРАТА ДЕЈВИДА ШЛАПАКА И МАЈКЛА ЏОНСОНА
Т-90СМ, главни борбени тенк руске војске
- Руске Оружане снаге би имале иницијалну предност у односу на NATO - по броју тенкова у односу 7:1, по броју друге оклопне технике - 5:1, јуришних хеликоптера -5:1, цевне артиљерије - 4:1, далекометне ракетне артиљерије - 16:1, система ПВО кратког домета - 24:1 и по броју система ПВО великог домета у односу 17:1
- Осим тога, руски топови и артиљерија гађају на знатно већа растојања од њихових пандана која се налазе у наоружању САД. Америчка цевна артиљерија може да погађа циљеве на растојању од 14-24 километра, док најобичнија руска самоходна хаубица савлада растојање од 29 километара. Слична ситуација је и са вишецевним ракетним бацачима
- Шлапак и Џонсон посебно скрећу пажњу на ограничене могућности САД да употребе свој „главни адут“ - авијацију. Јер, Русија има, вероватно, најмоћнији у свету арсенал ракета класе „земља-ваздух“. Зато закључују: „NATO у свом садашње стању заостаје за Русијом“
АМЕРИЧКИ портал Waron the Rocks упоредио је оружане снаге Русије и NATO и обликовањем хипотетичког ратног конфликта открио предности руске стране у низу карактеристика.
На основу резултата готово двогодишње анализе свеобухватних ратних игара, аналитичари Истраживачког центра Rand Corporation - аутори чланка Дејвид Шлапак и Мајкл Џонсон - дошли су до закључка да Русија превазилази САД и њихове савезнике не само у наоружању, него и бројчано.
Шлапак и Џонсон упућују на недавну изјаву начелника штаба америчких Копнених снага, Марка Милија, који је говорећи пред сенатском комисијом за питања оружаних снага признао да Русија превазилази САД по домету и бројности наоружања.
„Да ли су ови подаци тачни? Нажалост, јесу“ - констатују амерички експерти.
Ради потврде својих закључака, они су обликовали хипотетичку ситуацију према којој Русија, наводно, напада балтичке земље. Пре њих, ове године, аналитички центар чији су сарадници Шлапак и Џонсон, већ је разматрао такав сценарио.
Тада су у Rand Corporation дошли до закључака према којима би Русија у Прибалтику могла да разбије снаге NATO-а за три дана.
Овога пута аналитичари центра такође долазе до сличних закључака.
Поред осталог, они су сигурни да су руске оружане снаге способне да „за десетак дана“ распореде 27 батаљона у пуној борбеној готовости, а то је 30-50 хиљада војника.
При том ће све руске трупе бити опремљене оклопном техником - тенковима, борбеним возилима пешадије и тако даље. Међутим, NATO може да им се супротстави само са слабо заштићеним снагама.
NATO ловци F-16 и CF-18
Русија ће имати иницијалну предност у односу на NATO - по броју тенкова у односу 7:1, по броју друге оклопне технике - 5:1, јуришних хеликоптера -5:1, цевне артиљерије - 4:1, далекометне ракетне артиљерије - 16:1, система ПВО кратког домета - 24:1 и по броју система ПВО великог домета у односу 17:1. Али бројчано стање није једини проблем, наглашавају аналитичари. Ради се о томе да руски топови и артиљерија гађају на знатно већа растојања од њихових пандана која се налазе у наоружању САД.
Америчка цевна артиљерија може да погађа циљеве на растојању од 14-24 километра, док најобичнија руска самоходна хаубица савлада растојање од 29 километара.
Сем тога, сада у Европи нема америчких вишецевних ракетних система, али чак када би их и било, њихове ракете гађају на растојању 40-70 километара. Међутим, како пишу аутори - у наоружању Русије налазе се ракетни артиљеријски системи домета до 90 километара.
Што се тиче предности у квалитету наоружања, према речима Шлапака и Џонсона, ситуација је мање очигледна, али је у свему мање повољна за САД него што се уобичајено сматра. Модерни руски тенкови и оклопна техника имају усавршен оклоп, оружје и сензоре, а у неким областима, посебно оним које се тичу система активне заштите од противтенковских вођених ракета - Русија превазилази такве западне производе.
Према томе, у хипотетичком конфликту са NATO, Русија би превазишла тај савез по бројном саставу војске, домету наоружања и његовим могућностима, али, према писању ових аналитичара, проблеми САД и њихових савезника не би се на томе завршили. Постоји још низ фактора који компликују ситуацију NATO-а.
Поред осталог, NATO не би могао довољно брзо да реагује на ситуацију и да компензује све набројане недостатке. Ради се не само о бројности војске, него и о проблемима са инфраструктуром у целини - са логистиком, могућностима командовања, као и у другим областима.
„Није довољно распоредити бригаде. Без некаквог плана, без логистике, без моћног командовања и контроле, NATO ће губити са стручно оспособљеним противником“ - закључују аналитичари.
Сем тога, Шлапак и Џонсон скрећу пажњу на ограничене могућности САД када се ради о примени њиховог „главног адута“ - авијације, који они повезују са тиме што
Русија, вероватно, има најмоћнији у свету арсенал ракета класе „земља-ваздух“.
На крају аналитичари изводе закључак из свега горе наведеног: „NATO у свом садашње стању заостаје за Русијом по бројном стању војске, по домету и могућностима наоружања и трпи низ сложених проблема који ситуацију чине још гором“.
Превела Ксенија Трајковић