Победника неће бити ни у рату после „муњевитог глобалног удара”

РАТОВИ БУДУЋНОСТИ НЕЋЕ БИТИ НИШТА МАЊЕ КАТАСТРОФАЛНИ, ЈЕДИНО ЋЕ БИТИ ВОЂЕНИ НА НОВОМ ТЕХНОЛОШКОМ НИВОУ

• Америчка концепција муњевитог глобалног удара предвиђа избацивање из строја свих основних центара за управљање државом и оружаним снагама противника, уништавање основних објеката његове економске и војне инфраструктуре, уништавање система везе, рушење телевизијских и радио центара као и елктро-мреже  
• Другим речима: подразумева муњевито заслепљивање и хаос. А након тога би могао да уследи други удар, али - нуклеарни
• Американци желе да ударе синхронизују до једне секунде. У случају масовног напада - када би било истовремено лансирано 500-600 крстарећих ракета – њих технички не би било могуће све оборити. Осим тога, користили би и беспилотне летелице за ударе по позицијама радара и ПВО
• Војни стручњаци сматрају да ће до момента када Американци буду имали техничке могућности за вођење овакве врсте рата, Русија већ овладати истим оружјем

         ПЕРИОД између Првог и Другог светског рата донео је квалитетни напредак у војним технологијама. Шта човечанство очекује у будућности? Какво ће наоружање бити кроз 25 година?

         У свом обраћању Федералном Сабору Руске Федерације (Савету Федерације и Државној Думи) председник Русије Владимир Путин дотакао се америчког „муњевитог глобалног удара”. Притом је нагласио да Русија пажљиво прати ситуацију.

         Prompt Global Strike (PGS) може да се преведе и као „тренутни глобални удар”. Американци се овом концепцијом баве већ неколико година. Њена основна идеја је да се било која тачка земаљске кугле уништи за мање од 60 мунта након доношења такве одлуке.

         Нема сумње да концепција PGS подразумева само најсавременије технологије.

         Од традиционаних које су остале, као наслеђе из прошлог века, то су обичне интерконтинталне ракете опремљене прецизним ненуклеарним бојевим главама. Од савремених, то су прецизни суперсонични системи и кинетичка оружја.

         Данас су „кинетичка оружја” тешко топљене осовине од волфрама дужине 5-10 метара које се са високом прецизношћу избацују на орбите око земље.

         Америчке рачунице говоре да судар са таквим објектом „божјег жезла” ослобађа енергију која је једнака јачини ТНТ експлозива од 12 тона.

         Од будућих технологија, то су дистанциони неутрализатори нуклеарних пуњења на основу физике високих енергија или малодисперзивних аеросола које онемогућавају узлетање авиона.

         Генерално, сценарио PGS не личи на уобичајени сценарио нуклеарних катастрофа којим су нас плашили протеклих пола века.

         Несумњиво је ипак да рат будућности неће бити ништа мање катастрофалан, једино што ће бити скројен по сасвим другим шаблонима.

         „Класична” интерконтинентална балистичка ракета као елемент муњевитог глобалног удара има читав низ неодстатака.

         Први недостатак је то што њен старт лако открива постојећи систем ПРО. Уколико се PGS примењује на земљу трећег света, тај недостатак нема велики значај. Али, ако се удара на технолошки напредне државе – ствар за агресора добија непријатан обрт.

         Друга ствар су саме крстареће ракете. Најважније ударне карактеристике овог оружја проистичу из искуства његове примене. Оне имају висок степен камуфлаже у порећењу са другим средствима ваздушног напада, велики домет, одличну прецизност погађања циља уз велику поузданост поготка и минимална побочна (колатерална) разарања.

         У слабе стране крстарећих ракета, које олакшавају борбу против њих, убрајају се мала брзина лета, велка временска „амплитуда” пројектила до поготка различитих циљева и тешкоће у програмирању летног задатка.

         Сада Американци покушавају да уклоне ове недостатке, каже главни уредник московског часописа „Национална одбрана” Игор Коротченко и додаје:

         „Нове врсте америчких крстарећих ракета поседују веома важне новее карактеристике. Прво, могућност репрограмирања већ током лета: са сателита који шаље шифровану информацију или са авакса одакле се летни задатак може ресетовати, иако је ракета већ лансирана на циљ. Друга важна карактеристика омогућава да се удар испрограмира на такав начина да циљеви у одређеном временском периоду буду истовремено неутралисани.

         Јасно је да се ракете лансирају и са подморница, бродова и авиона стратешке авијације. А сами циљеви су различити као што се разликује и време потребно да ракете долете. Због тога Американци желе да ударе синхронизују до једне секунде. У случају масовног напада - када би било истовремено лансирано 500-600 крстарећих ракета – њих технички не би било могуће све оборити.

         Осим тога, користиће се и беспилотне летелице за ударе по позицијама радара и ПВО система који контролишу ваздушни простор. Користиће се и средства за радарско ометање. Није искључено да ће у предратном периоду - у зонама са најважнијим објектима - бити скривени и закамуфлирани одашиљачи за електронско ометање који ће се укључивати преко сателитског сигнала и „ометати” сасвим одређене радаре.

         Долазимо до реализације најразличитијих сценарија. То није никакав „хорор”. То је савремени ниво развоја војних технологија у свету.

         То је концепција истовременог заслепљујућег глобалног удара, након кога наступа потпуни хаос”.

         Једна од главних поставки концепције PGS је ограничено или потпуном одустајање од примене нуклеарних бојевих глава.

         Американци данас могу конвенционалним оружјем све то реализовати, али на вишем технолошком нивоу. Уосталом, аналитичари не искључују да би Американци одмах након муњевитог глобалног удара прелазили у стандардну „термонуклеарну раван”, указује Игор Коротченко и додаје:

         „Време лета једне интерконтиненталне ракете, испаљене са територије САД према Русији, траје око 30 минута. Након што је фиксиран успешан старт носача ракете у тих пола сата неопходно је донети одговарајућу одлуку у Москви. Треба имати у виду да технички није могуће закључити да ли је реч о нуклеарној или конвенционалној бојевој глави. Фиксира се старт балистичке ракете, израчунавају се параметри њене трајекторије и место њеног вероватног пада на територији Русије. Одмах се активира механизам узвратне реакције. Систем узбуњивања о ракетном нападу активира одговарајући сигнал узбуњивања. Масовни удар по територији Русије обичним суперпрецизним оружјем представљао би довољан повод за нуклеарни контраудар.

         Најважније је знати да концепција муњевитог глобалног удара предвиђа избацивање из строја свих основних центара за управљање државом и оружаним снагама, уништавање основних објеката економске и војне инфраструктуре, уништавање система везе, рушење телевизијских и радио центара као и елктро-мреже. То јест: подразумева муњевито заслепљивање и хаос. Након тога може да уследи други - нуклеарни удар.

         Није, наравно, сигурно да ће тако и бити. То је исто као да живите са тољагом изнад главе и размишљате да ли ће вас треснити или неће. А нисте у стању да одреагујете. Генералштаб Оружаних снага РФ о актуелним ризицима и претњама по Русију суди на основу војно-техничког потенцијала који поседују друге државе. Оваква анализа нас упућује на неутешне закључке”.

         Концепција PGS, коју је израдио Пентагон, нови је дестабилизујући фактор у односима Русије и САД. Две стране  зато имају потребу за додатним мерама поверења. У супротном ћемо имати нову утрку у наоружавању.

         Војни стручњаци сматрају да ће до момента када Американци већ буду имали техничке могућности за вођење овакве врсте рата, Русија већ овладати истим оружјем. Али, у сваком случају глобални паритет ће бити нарушен, сматра Игор Коротченко и додаје:

         „Као што је познато, у претходном периоду је остварен баланс борбених потенцијала који је у многоме био заснован на томе да Русија и САД имају исте шансе у могућем рату јер у арсеналима обе државе има довољно нуклеарног оружја. На тај начин глобални светски рат био је практично искључен. Ризик од међусобног уништења водио је уздржаности у понашању. Конфликтност у односима између нуклеарних држава била је смањена.

         Ипак, програми које у последњим деценијама реализују САД (посебно глобални противракетни штит), као и активна реализација програма везаних за муњевити глобални удар конвенционалним оружјем – разводњавају стратешку стабилност а то даљи развој ситуације чини непредвидивим.

         Русија као нуклеарна сила може бити доведена у ситуацију да њен нуклеарни потенцијал буде девалвиран”.

         Мирољубиви период, који је почео средином прошлог века, а који се наставља и до дан данас што човечанству омогућава да избегне глобални рат, био је могућ само зато што је било сигурно да ће доћи до глобалног и међусобног уништења.

           Сигурно би било боље да мир на планети није заснован на страху, већ на љубави. Али, на жалост, тако је. И уколико су планови САД у стању да подрију регионалну и глобалну стабилност и ако нас приближавају „судњем дану”, од таквих планова треба одустати без обзира на предности и користи које они доносе.

         У суштини се ништа није променило: у рату будућности, као и у традиционалном термонуклеарном конфликту, неће бити победника.

         (Извор: Глас Русије)