Пентагон ударну групу на челу са носачем авиона Harry Truman оставља у Медитерану због Русије

АКО ДОЂЕ ДО СТВАРНОГ ЗАОШТРАВАЊА, МОСКВА ЋЕ АКТИВИРАТИ И СВОЈЕ СТРАТЕШКЕ ПОДМОРНИЦЕ

• У пратњи овог носача авиона су ракетна крстарица Normandy и четири ракетна разарача. У источном Медитерану је већ неко време и разарач „Доналд Кук“, а код Пелопонеза – у домету крстарећих ракета „Томахавк“ (1.600 километара) налази се подморница „Џон Ворнер“
• Ако се узме у обзир и оно што је у резерви, америчку армаду око Сирије – поред носача авиона – могу чинити две крстарице, 11 разарача и најмање две подморнице. Та поморска сила једним плотуном може испалити 440 ракета! А „Труман“ још носи три ескадриле (36) авиона „Супер Хорнетс“ који  за време истовременог борбеног лета могу лансирати 72-144 ракете по Сирији. Остајући притом ван домета њене ПВО
• Русија би 16 америчких бродова могла `супротставити` приближно толико својих бродова и подморница.     Амерички имају већу сумарну бојеву моћ, али стручњаци тврде да однос снага – и због авио-абез Хмејмим - не би био безнадежан по руску страну

          УДАРНА група америчких ратних бродова на челу са носачем авиона Harry Truman може остати у Медитерану иако је било планирано да отплови за Персијски залив.

          Како наводи специјализовано издање Defense News, због „све већих изазова који долазе са стране Русије“.

          Коначна одлука још није донета, али вероватно хоће, а то ће значити да Пентагон – после много година – због Русије први пут нарушава редослед ротирања својих носача авиона у морима око Блиског Истока. Редослед који је на снази још од Буре у пустињи (1991-ве).

          Исто издање наводи да ће ударна група добити нови задатак у складу са недавно утврђеном новом америчком Стратегијом националне одбране по којој је стратешко супарништво великих сила постало већи приоритет од „борбе против тереоризма“.

          Бродови око Harry Truman-а засад су, у сваком случају, у Медитерану, а командант америчке Шесте флоте Лиза Франкети, тим поводом је изјавила: „Присуство групе у овом важном региону одражава нашу приврженост безбедности, слободи и процвату Европе и Африке“.

          У пратњи овог носача авиона су ракетна крстарица Normandy и четири ракетна разарача. У источном Медитерану је већ неко време и разарач „Доналд Кук“, а код Пелопонеза – у домету крстарећих ракета „Томахавк“ (1.600 километара) налази се подморница „Џон Ворнер“.

          Треба имати у виду и да се у „зони одговорности“ америчке Пете флоте налазе крстарица „Монтереј“ и разарачи „Лабун“ и „Хигинс“ који су 14. априла из Црвеног мора и Персијског залива тукли Сирију.

          Ако се узме у обзир и оно што је у резерви, америчку армаду око Сирије – поред носача авиона – могу чинити две крстарице, 11 разарача и најмање две подморнице.

          Та поморска сила једним плотуном може испалити 440 ракета! А „Труман“ још носи три ескадриле (36) авиона „Супер Хорнетс“ који  за време истовременог борбеног лета могу лансирати 72-144 ракете по Сирији. Остајући притом ван домета њене ПВО.

          Шта овој армади може у источном Медитерану да супротстави Русија? Питање има смисла иако је поморски судар РФ и САД у постојећим условима тешко замислити јер би то био увод у нуклеарни рат.

          У Москви се сматра да „геополитички противник“ (САД) тестира Русију и `проверава где су границе дозвољеног`.

          Иначе, два главна руска брода – носач авиона „Адмирал Кузњецов“ и „Петар Велики“ тренутно су на ремонти ван сваке игре. Исто вађи и за атомску крстарицу „Москва“ која би могла постави „кишобран“! над безмало целом Сиријом.

          Руси сматрају да је њихова сиријска авио-база Хмејмим, која је само два и по километра од обале, њихов највећи адут у „сиријској игри“ и „непотопиви носач авиона“.

          Ако ударна група око „Трумана“ остане у Медитерану – није искључено да Русија у Хмејмим пребаци двадесетак својих авиона МиГ-29КУБ.

          Руским адутом се сматрају и дизел-електричне подморнице „Великий Новгород“ и „Колпино“ и фрегате „Адмирал Григорович“ и „Адмирал Есен“ наоружане крстарћим ракњетама „Калибар“ које при крају лета достижу надзвучне брзине.

          Из Црног мора би могле стићи и четири руске ајмодерније подморнице, али није извесно да би их Турска пропустила.

          Москва би из Северног мора могла према Сирији упутити и ракетну крстарицу „Маршал Устинов“, која се мстра убицом носача авиона, и два велика велика противподморничка брода „Североморск“ и „Вицеадмирал Кулаков“.

          Све у свему, Русија би 16 америчких бродова могла `супротставити` приближно толико својих бродова и подморница.

          Амерички имају већу сумарну бојеву моћ, али стручњаци тврде да однос снага не би био безнадежан по руску страну.

          Уколико дође до реалног заоштравања, Русија ће – како неки процењују – дати наредбу свим својим стратешким атомским подморницама да напусте своје луке. Са рачуницом да ће то амерички шпијунски сателити регистровати и да ће то охладити потенцијалне ратне страсти у Вашингтону...