Макрон и Шолц имају наполеоновске планове, али ће их Вашингтон ударити по прстима

И ПОЉСКА ИМА ВЕЛИКЕ АМБИЦИЈЕ – САДА ИМА 150.000 ВОЈНИКА, А ЖЕЛИ ДА ИМА 400.000

Берлин потајно Бундесвер

претвара у Вермахт

* Фрнацуска армија је већ најјача у Европи, али Емануел Макрон жели да буде још више „најјача у Европи“ и да је, ради тога, врати на позиције које држала при крају Хладног рата

* Немачки канцелар Олаф Шолц је пре три месеца објавио да ће Немачка ускоро имати „највећу традиционалну војску у Европи”. У буџет за текућу годину укључио је 100 милијарди евра за инвестиције и одбрамбене пројекте неопходне Бундесверу. Берлин већ има 50,3 милијарде евра војних трошкова (9 милијарди више од Француске)* „За разлику од француске војске, Бундесвер не сноси трошкове нуклеарног одвраћања, тако да немачка војска са таквим буџетом може да постане прва армија у Европи“, оценио је Жан-Луј Тјеро, заменик шефа комитета за одбрану француског парламента

* Немачка намерава да се врати на своје показатеље из хладноратовских времена.  Имала је 1999-те војску са око пола милиона људи, а данас - мање од 200.000 данас

* Бивши заменик начелника Главног управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране РусијЊ генерал Јевгениј БУЖИНСКИ: „Ни Берлин, ни Париз сада нема новац за пројекат паневропске армије. Вашингтон, чија год власт била у Белој кући, неће дозволити Француској да суштински повећа и ојача армију, нити формирање паневропске оружане силе јер би то значило да ЕУ  излази из америчке орбите“

_________________________________________________________

         ЕМАНУЕЛ Макрон је од своје војне индустрије да француску војску претвори у најјачу на Старом континенту.

       Обећао је да ће војска Пете републике бити прва у Европи по опремљености. И навео:

       „Јака војска је кључна тачка у нашој стратегији... Имамо програм наоружања за 2019-2024. који ће нам омогућити да обновимо своје способности, као и да се прилагодимо тренутној ситуацији у свету, што ће француску војску учинити првом армије у Европи“.

       Овако је наступио на конференцији француских амбасадора, посебно истакавши „потребу јачања нуклеарног одвраћања“.

       Макрон је почетком лета наложио министру оружаних снага Себастијену Лекорну и начелнику Генералштаба генералу армије Тјерију Буркарду да размотре програм опремања оружаних снага за 2019-2025, узимајући у обзир тренутни геополитички контекст.

       Сада је буџет Француске за одбрану 41 милијарда евра, а за 2023-ћу ће бити увећан за три милијарде.

       Али, Француска има конкурента у трци у наоружању у Европи.

       Немачки канцелар Олаф Шолц је пре три месеца у интервјуу немачким медијима рекао да ће Немачка ускоро имати „највећу традиционалну војску у Европи”.

       Још у фебруару је немачки буџет за текућу годину укључивао јединствену суму од 100 милијарди евра за инвестиције и одбрамбене пројекте неопходне Бундесверу.

       Још у лето прошле године, буџетом Немачке за 2022. постављена је рекордна граница трошковa за одбрану - 50,3 милијарде евра. Овај износ премашује војни буџет Француске. 

        „За разлику од француске војске, Бундесвер не сноси трошкове нуклеарног одвраћања, тако да немачка војска са таквим буџетом може да постане прва армија у Европи“, оценио је Жан-Луј Тјеро, заменик шефа комитета за одбрану француског парламента.

       И Макрон и Шолц повезују повећање својих војски са догађајима у Украјини.

       Трећи претендент на доминацију (прилично локалну, у размерама источне Европе) под слоганом супротстављања „руској претњи“ је Пољска.

       Сива еминенција варшавске политике, лидер владајуће партије Право и правда, Јарослав Качињски, најавио је у јуну намеру Пољске да повећа број војске са 150 на 400 хиљада људи. Поређења ради: француску војску чини око 270 хиљада људи (од чега је 206 хиљада стварно војно особље).

       У Бундесверу служи 183,6 хиљада људи.

       Пољски премијер Матеуш Моравјецки најавио је да ће та земља више него удвостручити своју војну потрошњу следеће године „како би ојачала своју одбрану због сукоба у суседној Украјини“. Расходи би требало да порасту са 12,2 на 20,6 милијарди евра, а Пољаци планирају да потроше још 8,4 милијарде на куповину наоружања у иностранству.

       На плану квалитетне опремљености оружаних снага, Француска је сада неприкосновени лидер у Европи, не само међу земљама ЕУ, већ и узимајући у обзир Британију.

       Ни немачка ни британска војска се не могу поредити са француском.

       - Немци немају стратешку компоненту, а Француска има неколико подморница са нуклеарним оружјем“, објаснио је војни стручњак, доктор друштвених наука са Католичког универзитета Француске, дипломац Више дипломатске академије Француске Александар Артамонов..

       У марту су три од четири француске подморнице са нуклеарним балистичким пројектилима истовремено распоређене у Атлантику како би „одвратиле руску претњу“. Први пут од раних 1980-их.      

       „Француска није ставила свој стратешки штит под контролу НАТО – она га суверено поседује. Што се тиче Британије, шифре за лансирање њених нуклеарних пројектила налазе се у САД. Французи такође имају свој сателитски навигациони систем за усмеравање, на пример, хаубица на мету“ - указује Артамонов

       Француска има и највећи контингент копнених снага – укључујући око 70 хиљада резервиста који редовно пролазе обуку и могу да буду укључени у своје јединице у року од пет радних дана.

Немачки тенкови Леопард-2

       Француска има најјачу обавештајну мрежу у Европи, са четири релевантне службе, не рачунајући пету – обавештајну службу Јелисејске палате.

       Дакле, Макрон већ има најјачу војску на континенту.

       Француска је војно на 7. месту у свету - иза Сједињених Држава, Русије, Кине, Индије, Јапана и Јужне Кореје, али има најјачау армију међу земљама ЕУ.

       На истој ранг листи Италија је 11-та, Немачка 16-та, Шпанија 19-та, а Пољска 24-та. Али, управо су Немачка и Пољска, уз Француску, отворено најавиле амбицију да учествују у европској трци у наоружању.

       Постављајући задатак да француска војска буде прва у Европи по опремљености, Макрон заправо подразумева њено враћање на показатеље с краја Хладног рата.

       Како преноси Le Mond, француски Генералштаб је 13. августа на затвореним саслушањима у парламенту

признао да се ратна флота земље од 1990 преполовила и никада није била мала као сада.

       Француска има 19 великих бродова (1990. било их је 37), за две године ће само четири од пет нуклеарних јуришних подморница бити у употреби, а 2037. истиче животни век јединог носача авиона „Шарл де Гол“, па ће Париз дотад морати да сагради макар један нови.

       Французи су број ловаца у истом периоду смањили три пута, па тренутно имају 195 авиона те класе, док им је за нуклеарно одвраћање и конвенционалне мисије потребно најмање 225 ловаца.

       По свему судећи, и Немачка намерава да се врати на показатеље хладноратовских времена.

       Имала је 1999-те војску са око пола милиона људи, а данас - мање од 200.000 данас.

       Према извештају о стању крајем 2021-ве, мање од 30 одсто немачких морнаричких бродова било је „потпуно оперативно“.

       „Европске земље су 90-их свеле своје армије скоро на нулу и убиле свој војно-индустријски комплекс, одлучивши да ће их после Хладног рата заштитити САД“, указује генерал-потпуковник резерви Јевгениј Бужински, бивши заменик начелника Главног управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране Русије.

       Експерти сматрају да Немачка намерава да обнови свој војни потенцијал, а Пољска да постане војни субхегемон источне Европе. А да је циљ Француске да оствари већу независност од САД позивањем на „савремене геополитичке реалности”.

       „Француска не одустаје од стратешког партнерства са Сједињеним Државама, већ жели да га се придржава са већом самосталношћу за себе“, сматра Јуриј Рубински, руководилац Центра за француске студије при Институту Европе Руске академије наука.

       Mакрон је у новембру 2018. говорио о јакој и аутономној Европи која би била савезник, али не и вазал Сједињених Држава.

       Немачка и Француска повремено најављују стварање заједничких оружаних снага, док су САД још 1988. упозориле да никада неће дозволити да се то догоди.    

       Артамонов указује: „Макрон стално говори о том пројекту, који Француској не би било тешко да спроведе јер би њиме, у ствари, проширила своју `матрицу` на Немачку. Крајњи циљ Макронових изјава су стварање паневропске војске и војно удаљавање од САД. Сада, у време страха од `руске претње`, ситуација је најпогоднија за почетак реализације ових планова. Немачка такође није против тога и нада се да ће се ослободити статуса територије коју су заузели Американци“.

       Међутим, с обзиром на економско стање Европе – инфлацију и енергетску кризу - наполеоновски планови Макрона и Шолца тешко да ће бити реализовани.

        Бужински наглашава: „Ни Берлин, ни Париз сада нема новац за тај пројекат. Вашингтон, чија год власт била у Белој кући, неће дозволити Француској да суштински повећа и ојача армију, нити формирање паневропске оружане силе јер би то значило да ЕУ  излази из америчке орбите“.